Trojka ili otvoreni odnos – san mnogih parova ili tiha bomba koja razara sve?
Jedni su posle toga bliži nego ikad. Drugi su se raspali u ljubomori, sumnji i ogorčenosti.
Gde je ta tanka granica između slobode i uništenja?
Pročitajte i ovo: Da raskrstimo jednom za svagda – šta žele žene, a šta muškarci
Kada par posle nekoliko godina zajedničkog života počne da šapuće o trojki ili otvorenom odnosu, u sobi se obično oseti mešavina uzbuđenja, straha i zabranjene želje. Ono što počinje kao „samo fantazija“ često preraste u prekretnicu koja vezu ili podigne na nov nivo ili je potpuno razori.
Danas sve više parova istražuje ne-monogamiju, ali klinička iskustva terapeuta i istraživanja pokazuju da uspeh ili propast najčešće ne zavise od samog seksa, već od dubokih psiholoških mehanizama koje ovaj korak aktivira – pre svega od stila privrženosti koji smo razvili još u detinjstvu.
Pročitajte i ovo: Toksični odnosi – iskustvo koje otvara oči – jesmo li srećniji i pametniji posle njih?
Marko i Sara su klasičan primer. Osam godina braka, dvoje dece. On je dugo fantazirao o trojki, ona je pristala iz ljubavi. Posle te noći Sara je upala u emocionalni haos. Ljubomora ju je proždirala, stalno je proveravala muževljev telefon i ponavljala scene u glavi.
„Osećala sam se kao da me je zamenio nekim boljim“, priznala je kasnije. Njihov brak je jedva preživeo.
Pročitajte i ovo: Kad ne znaš na koju ćeš stranu u životu, pozabavi se svojim telom
Sa druge strane, Ana i Petar su otvoreni odnos pretvorili u snagu svoje veze. Oni su uspeli jer su imali ono što psiholozi zovu sigurnom bazom privrženosti – duboko poverenje da partner neće nestati čak i kada traži zadovoljstvo drugde.
Teorija privrženosti, koju su razvili John Bowlby i Mary Ainsworth, objašnjava da način na koji smo bili povezani sa roditeljima u ranom detinjstvu oblikuje naše očekivanje od bliskih odnosa celog života.
Postoje četiri osnovna stila:
Ljudi sa sigurnim stilom privrženosti (secure attachment) najlakše podnose ne-monogamiju. Veruju da su vredni ljubavi, ne plaše se napuštanja i imaju visoku emocionalnu regulaciju.
Pročitajte i ovo: Kraj ljubavne veze – praktični saveti kako da ponovo stanete na svoje noge
Kada njihov partner ode na susret sa nekim drugim, oni mogu da osete ljubomoru, ali je brzo procesuiraju i čak pretvore u compersion – radost zbog partnerove sreće. Ovi parovi najčešće uspevaju jer imaju jaku unutrašnju sigurnost.
Osobe sa anksioznim stilom privrženosti (anxious/preoccupied) imaju najveće teškoće. One duboko strahuju da nisu dovoljno dobre i da će ih partner napustiti. Svaki susret sa trećom osobom aktivira stari alarm „ostaviće me“.
Pročitajte i ovo: Zaljubljujemo se uvek u isto, što nam potvrđuje natalna karta partnera
Kod Sare se upravo to desilo – trojka je pokrenula duboku ranu nesigurnosti koju nije ni bila svesna. Umesto uzbuđenja, osetila je paniku i potrebu za stalnim uveravanjem.
Izbegavajući stil privrženosti (avoidant/dismissive) donosi drugačije probleme. Ove osobe teško podnose emocionalnu bliskost i često koriste ne-monogamiju kao način da zadrže distancu u primarnom odnosu. Mogu da budu seksualno otvoreni, ali kada partner pokaže emocije prema drugoj osobi, izbegavajući partner se povlači ili minimizuje značaj veze. To često dovodi do emocionalnog napuštanja.
Pročitajte i ovo: Imate partnera, ali kao da ga nemate? Osećate se usamljeno u odnosu? Treba vam nešto više?
Najkomplikovaniji je dezorganizovani stil (fearful-avoidant), kod koga se mešaju strah od napuštanja i strah od bliskosti. Ovi ljudi često ulaze u otvorene odnose sa velikim entuzijazmom, a zatim osciliraju između ekstremne ljubomore i emocionalnog povlačenja, što stvara haos za oba partnera.
Psiholozi ističu da stil privrženosti nije osuđujuća presuda – on se može menjati kroz svestan rad, terapiju i sigurnu vezu.
Pročitajte i ovo: Arhetip deteta – hoćeš ljubav, ali nećeš da učetvuješ u njoj i prihvatiš odgovornost?!
Parovi koji uspevaju u ne-monogamiji obično rade na tome da anksiozni partner razvije veću unutrašnju sigurnost, a izbegavajući partner veću emocionalnu dostupnost.
Ljubomora u ovom kontekstu nije znak slabosti ili „ne-dovoljne ljubavi“, već glasnik. Kod anksioznih osoba ona signalizira stari strah od odbacivanja. Kod sigurnih osoba ona postaje koristan signal da treba više ulagati u primarni odnos. Ključ je u tome da ljubomoru ne potiskujemo niti je hranimo dramom, već je koristimo kao mapu za zaceljivanje.
Pročitajte i ovo: Frojd o seksualnim fantazijama – svaki seksualni čin je proces u kome učestvuju četiri osobe
Zato terapeuti koji rade sa parovima u ne-monogamiji prvo rade na stilu privrženosti pre nego što uopšte razgovaraju o pravilima i granicama. Bez sigurne emocionalne baze, sva pravila na kraju postanu beskorisna.
Najopasnije greške ostaju ulazak pod pritiskom, nedostatak jasnih dogovora i iluzija da će „seks ostati samo seks“. Treća osoba često postane ogledalo u kojem se vide sve nerazrešene rane iz detinjstva i prethodnih odnosa.
Pročitajte i ovo: Kontrola besa – kako se oseća bes u telu i kakve posledice ostavlja
Kada se uradi ispravno, sa svesnim radom na sebi, ovo iskustvo može postati moćan katalizator rasta. Parovi koji uspevaju kažu da su kroz slobodu zapravo naučili šta je prava bliskost – ne posedovanje, već svestan izbor partnera svakog dana.
Granica između slobode i uništavanja veze nije u samom činu. Granica je u emocionalnoj zrelosti i spremnosti da se suočite sa svojim stilom privrženosti i najtamnijim delovima sebe.
Pročitajte i ovo: Šta garantuje trajanje partnerskog odnosa?
Pre nego što napraviš sledeći korak, postavi sebi teška pitanja: Kakav je naš stil privrženosti? Jesmo li spremni da radimo na sebi koliko i na uzbuđenju? Možemo li da podnesemo istinu koju ovakva sloboda otkriva?
Ako niste – fantazija je sigurnije mesto. Ako jeste – moguće je da otkrijete dublju, iskreniju i snažniju verziju vaše veze.
A ti? Prepoznaješ li svoj stil privrženosti u ovome? Ili već imaš iskustvo?
