Tokom prvih mesec dana vanrednog stanja Autonomni ženski centar je pružio 430 usluga u vidu 148 poziva na SOS telefonu od strane 127 žena, 108 poziva na pravnom SOS telefonu od strane 88 žena, 113 razmenjenih e-mail, Viber, WhatsApp i FB poruka, 52 on-line konsultacije sa 36 žena žrtava nasilja, 9 napisanih podnesaka.

Nakon prvobitnog pada broja poziva i poruka od momenta proglašenja vanrednog stanja, žene su ponovo počele da se obraćaju Autonomnom ženskom centru, prvenstveno jer im nadležne institucije nisu bile dostupne ili su im davale oprečne ili šture informacije.

Pročitajte i ovo: Kako da ostvarimo vezu u kojoj ćemo se osećati kao celovita ličnost i slobodno voleti?

Podaci pokazuju da nam se u ovih mesec dana javilo 3 puta više žena nego u uobičajenim okolnostima, pri čemu dodatno treba imati u vidu da je, zbog organizacije posla, SOS telefon dostupan samo u prepodnevnoj smeni.

Pročitajte i ovo: Praktični saveti kako da pomognete prijateljici koja trpi nasilje

U najvećem broju slučajeva žene su prijavljivale različite oblike psihičkog nasilja koje su doživljavale, a sve je izraženije i ekonomsko nasilje, i to posebno u vidu nedavanja izdržavanja. Prijavljenih slučajeva fizičkog nasilja je bilo najmanje, iako njihov broj svakodnevno raste.

Pročitajte i ovo: Koje greške u ljubavi žene najčešće prave? I zašto?!

Ovo ne znači da žene ne preživljavaju fizičko nasilje tokom trajanja vanrednog stanja, već naprotiv, govori o tome da žene koje žive sa nasilnim partnerima/članovima porodice nisu u mogućnosti ili su u strahu da nasilje prijave tokom trajanja policijskog časa.

One koje su prijavile nadležnim institucijama, smatraju da nisu dobile adekvatnu zaštitu jer su nasilnici bili samo usmeno upozoreni.

Pročitajte i ovo: Kako da se razvedete na civilizovan način

Podaci koje je Autonomni ženski centar dobio od Republičkog javnog tužilaštva pokazuju da je tokom marta 2020.g. za 30% opao broj produženih hitnih mera u odnosu na prethodni mesec, i da je za polovinu manji broj razmatranih novoprijavljenih slučajeva nasilja u porodici na sastancima Grupa za koordinaciju i saradnju.

Ovaj podatak je verovatno posledica činjenice da je za 40% manji broj održanih sastanaka Grupa za koordinaciju i saradnju, i da je za 60% izrađeno manje individualnih planova zaštite i podrške.

Pročitajte i ovo: Gde da nađem lek kad srce zaboli

Uvažavajući sve propisane mere za zaštitu zdravlja, koje svi treba da poštuju, zabrinjava podatak da šest osnovnih javnih tužilaštava u Srbiji tokom marta meseca nisu održala ni jedan sastanak Grupe za koordinaciju i saradnju, iako je vanredno stanje uvedeno u drugoj polovini meseca, dok su Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu održali po 12 sastanaka.

Pročitajte i ovo: Antisocijalni poremećaj ličnosti

Nijedno tužilaštvo u Srbiji, koliko je poznato Autonomnom ženskom centru, nije uvelo održavanje on-line sastanaka Grupa za koordinaciju i saradnju, iako bi to u situaciji javno-zdravstvene krize bio i više nego preporučen način rada.

Pročitajte i ovo: Kada je veza kao droga

Veliki broj poziva i na SOS telefon za psihosocijalnu podršku i na telefon besplatne pravne podrške ticao se problema nastalih u vezi sa viđanjem dece sa drugim roditeljem tokom vanrednog stanja, pa čak i zadržavanja dece od strane drugog roditelja protivno sudskoj odluci.

Pročitajte i ovo: Tajanstveni zavodnik – psihopata, ženskih srca lomilica

Kako nisu postojala jasna uputstva, odnosno kako su ženama saopštavani potpuno suprotni stavovi različitih institucija vezanih za poštovanje modela viđanja tokom vanrednog stanja, Autonomni ženski centar se obratio Ministarstvu pravde i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali problem vezan za viđanje dece i dalje nije razrešen.

Pročitajte i ovo: Toksični odnos i njegovi pokazatelji

Mnoge žene i njihova deca, naročito one izložene ekonomskom nasilju, sve više se suočavaju sa problemima vezanim za bazični opstanak i svakodnevno preživljavanje, te je podrška ženama pružana i radi ostvarivanja prava na materijalnu pomoć. Ti zahtevi, na žalost, trenutno nisu prioritet u radu centara za socijalni rad.

Pročitajte i ovo: Previše dobro da odem, premalo da ostanem

Stoga je Autonomni ženski centar obradovala vest da je Delegacija EU u Srbiji opredelila 100.000 eur za pomoć 14.000 najugroženih žena u Srbiji. Ono što Autonomni ženski centar zabrinjava jeste činjenica da je odluka o tome kome će pomoć biti dodeljena prepuštena Crvenom krstu Srbije, koji nema i ne bi smeo da ima podatke o ženama koje su žrtve nasilja u porodici, samohrane majke i sl.

Pročitajte i ovo: Oslobodite se emocionalnih manipulatora

Usled svega rečenog, Autonomni ženski centar upućuje apel institucijama da i u vanrednim okolnostima poštuju Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kako pri izricanju hitnih mera, tako i pri njihovom produžavanju, a uzimajući u obzir nove forme rizika od nasilja u vidu izolacije usled zabrane kretanja.

Dodajemo i da je Autonomni ženski centar izradio i na svom sajtu objavio listu besplatnih usluga za žene sa iskustvom nasilja, ali i druge građanke i građane, koje su im dostupne tokom vanrednog stanja.

Pročitajte i ovo: Popularna psihopatija – kako da prepoznate psihopatu u svom okruženju

U vanrednoj situaciji, usluge za podršku ženama koje su preživele nasilje Autonomni ženski centar pruža putem telefona i elektronske pošte.

SOS telefon 0800 100 007 otvoren je od 10 do 15h svakog radnog dana.

SOS telefon za pravnu podršku 065 26 56 178 otvoren je od 10 do 15h svakog radnog dana.

Pomoć i podršku možete potražiti putem e-mejla:

zene.savet@azc.org.rs i pravnapomoc@azc.org.rs, kao i putem Facebook naloga

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.