Premijera predstave ŠIROKA ZEMLJA biće održana u nedelju, 26. septembra 2021. godine, u 20.00 časova, na Sceni „Ljuba Tadić”.

Tragikomedija Artura Šniclera Široka zemlja objavljena je pre tačno 110 godina, 1911. u Berlinu a iste godine je prvi put izvedena u Folksteatru u Beču. Šnicler je u to vreme bio u zenitu slave i popularnosti pa je njegovo delo istovremeno izvođeno na čak devet pozornica nemačkog govornog područja.

Osnovna tema ove tragikomedije je kriza braka kroz suptilnu studiju o društvenom moralu i (ne)vernosti.

U predstavi igraju Vojin Ćetković, Marija Vicković, Svetlana Bojković, Irfan Mensur, Petar Benčina, Milica Mihajlović, Milena Vasić, Srđan Timarov, Aleksej Bjelogrlić i Tamara Šustić.

Široka zemlja foto Nebojša Babić

NIŠTA NIJE SUBVERZIVNO, JER JE SVE DOZVOLJENO, kaže o predstavi reditelj Marko Manojlović.

Tema Široke zemlje, koja se meni čini najznačajnijom u ovom trenutku, to je da je ljudski život postao vrhunska vrednost. Naime, demistifikovane su i ideologija i religija; ideja da je čovekov život ispunjen ako je u službi nečeg što je veće od njega samog, bilo da je to ljubav, umetnost, istraživanje, ideologija koja će popraviti društvo – izgubila je vrednost. Više nema siromašnih pesnika, revolucionara spremnih da žive u šumama. Materijalne vrednosti označavaju ljudski život.

Široka zemlja foto Nebojša Babić

Ali, šta onda kada se vrednost iscrpe? Kada se iscrpe satisfakcija zbog svega kupljenog, probanog, dostupnog? I šta onda, kada nastupi starost? Mi živimo fašizam mladosti – nema više starih mudrih ljudi koji se pitaju. Stalno se proglašava novi najveći umetnik sa dvadeset dve godine. Šta onda? – to pita ova predstava.

Artur Šnicler (1862 – 1931), austrijski pripovedač i dramaturg, rođen je u Beču, u uglednoj jevrejskoj porodici. Posle okončanih studija medicine na Bečkom univerzitetu i položenog doktorata, radiće u bečkoj poliklinici, da bi se docnije isključivo posvetio pisanju. Još za vreme studija pokazuje posebno interesovanje za psihijatriju, a lično poznanstvo sa Sigmundom Frojdom imaće veliki uticaj na njegov književni opus. Svoja medicinska predznanja i interesovanje za teme histerije, hipnoze, seksualne patologije i psihoterapije umešno je koristio u svom dramskom stvaralaštvu. Zbog implicintnog opisa seksualnosti optuživali su ga da je pornografski pisac.

Teme njegovih dela su morbidnost, besmisao i odsustvo etičkih vrednosti u građanskoj klasi njegove epohe. Šnicler je ostao van svih političkih partija i organizacija – bio je pravi građanski liberal. Bečki „kafehaus“, građanski salon i kasarne su poprišta njegovih drama u kojima se poigravao sa formalnim, ali i društvenim konvencijama.

Široka zemlja foto Nebojša Babić

Marko Manojlović pozorišni je i televizijski reditelj i scenarista. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Slavenka Saletovića.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu je 2005. godine režirao debitantsku predstavu Smrt Vudija Alena, a potom i predstave: Noć ubica Hozea Trijane (2007), Nebeski odred Đorda Lebovića i Aleksandra Obrenovića (SNP i JDP, 2009) i Samo neka bude lepo Doroti Parker (2012).

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.