Kada je 1939. godine Jozef Gebels, nacistički ministar propagande, odredio 440 Hz kao standard za štimovanje tonova, učinio je to kako bi ljudi mislili i osećali na određeni način.

Nažalost, od 1953. skoro sva muzika širom sveta podešena je na tu neprirodnu frekvenciju, što je u potpunosti poremetilo ljudski um i telo, njihovu vezu sa prirodom i Univerzumom jer muziku slušamo celim bićem.

Naime, muzika u sebi nosi osnovne frekvencije svih naših energetskih centara (čakri).

Pre više od 25 vekova, Pitagora, veliki grčki filozof i matematičar, došao je do svetog broja 432, kao osnovnog broja prirodnih ciklusa, koji zbog specifičnosti frekvencija, u datoj oktavi, u svom odnosu, daju proporciju zlatnog preseka.

Prema ovome, i tibetinski monasi prave svoje zvučne činije, a ista frekvencija od 432 HZ je u molitvama brojnih svetskih kultura.

Mnogo je odgovora na pitanje šta je dovelo do promene u tradicionalnoj muzičkoj harmoniji zasnovanoj na savršenstvu ritmova prirode. Sasvim je moguć surovi odgovor da je to učinjeno kako bi čovek zavisio od onoga što mu plasiraju vladari iz senke.

Američke vlasti su 1950. godine odredile ISO standard po kome su sva muzička oprema kao i sve što se emituje na radiju i TV na 440 Hz.

Dobro je poznato da je sve, pa i naše telo naravno, načinjeno od energije koja vibrira na različitim frekvencijama.

Način na koji frekvencije utiču na fizički svet potvrđen je raznim eksperimentima. Jedan od najpoznatijih je eksperiment japanskog naučnika Masaru Emota, koji je pokazao kako jednostavne namere, artikulisane preko zvuka, mogu promeniti oblik kristalisanih čestica vode, bilo da je reč o hevi metal ili klasičnoj muzici.

Muzika koju slušamo trebalo bi da bude usklađena sa univerzalnim zakonima jer smo i mi deo Univerzuma.

Kao što nas svaki odlazak u prirodu preporodi i smiri, što ne treba da čudi niti da se zaboravi, jer sve u prirodi vibrira na 432 Hz, prirodnoj frekvenciji Univerzuma.

Možemo samo zamisliti šta se događa kada je celokupno stanovništvo Zemlje “naštimovano” na neprirodnu frekvenciju od 440 HZ!

Ako vibriranje u skladu sa Univerzumom donosi toliko pozitivnih stvari, kakve su užasne negativne posledice desinhronizacije našeg Izvora?

Mozart, Hendl, Verdi bazirali su svoju muziku na prirodnoj vibraciji od 432 Hz. Većina današnje muzike je na 440 Hz. Prema nekim teorijama, takva vibracija stimuliše ego i funkcije leve polovine mozga, potiskujući emocije srca, intuiciju i kreativno nadahnuće.

***

Autorka teksta: dr Dobrinka Arbanovski, internista i specijalista kvantne medicine, Holitimed

POVEZANI ČLANCITAKOĐE ZANIMLJIVO