Teoriju oblaka francuska kritika opisala je kao osećajan, hipnotički, duboko erotski roman o oblacima, sačinjen od istorijskih činjenica i fikcije, i o njihovoj ulozi u oblikovanju čovekovih strasti, bura i priča.

Akira Kumo je ekscentrični modni kreator nastanjen u Parizu, sa važnim podatkom iz svoga života: nekim čudom preživeo je oblak-pečurku nuklearne bombe bačene na Hirošimu.

On je vlasnik na svetu najveće zbirke knjiga i spisa o oblacima i meteorologiji i unajmljuje bibliotekarku Viržini Latur da bi je katalogizovala.

Dok ona taj posao obavlja, on joj priča priče o onima koji su posvetili svoje živote oblacima: o engleskom kvekeru koji je prvi klasifikovao oblake, slikaru koji je postao opsednut hvatanjem oblaka na platnu, kao i o bogatom amateru-meteorologu s kraja 19. veka Ričardu Aberkrombiju, fotografu koji je, možda, napravio jedini potpuni katalog oblaka i to samo u jednom primerku, koji niko nikada nije video.

„Prekrasno napisana i maštovito konstruisana, Odegijeva knjiga je jednako delikatna kao i njena tema.“

Publishers Weekly

TEORIJA OBLAKA, Stefan Odegi, GEOPOETIKA

Kumo šalje Viržini u London da uđe u trag Protokola Aberkrombi, u potragu punu iznenađenja i čuda, pri kojoj ljubav, poput oblaka, oblikuje i preinačava živote.

„Izvanredan prvi roman… Poređena u njegovoj rodnoj Francuskoj sa Džulijanom Barnsom i Kazuom Išigurom, njegova krasna poetska proza i šarmantni, melanholični ton osvojili su američku kritiku. Odegi vešto slaže slojeve istorije, mita i mašte istražujući enigmu intelektualne strasti, ljudske prirode, kao i prirode oblaka.“

Bookmarks Magazine

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.