„Telo je pametnije od uma, zna sve o sebi, sve što mu teba, sve što mu ne treba, čak i ono što mi ne znamo“.

Ovaj citat Meše Selimovića iz romana „Tvrđava“ ukazuje na veliku važnost telesnog u našem životu, a koju često zanemarujemo.

Julija Vukašinović, psiholog i integrativni art psihoterapeut

Koliko puta vam se dogodilo da osećate bol u nekom delu tela, a da medicinske pretrage ne pronalaze osnov zdravstvenih tegoba? Prema medicinskim nalazima sve je u redu, ali simptomi i dalje opstaju.

Pročitajte i ovo: ŽENOHOLIK  – dominantni seksualni predator

Ideja da su u osnovi takvih tegoba psihički faktori za mnoge osobe je teško prihvatljiva.

Stoga se one retko opredeljuju za profesionalnu psihološku pomoć, a ona je u ovim slučajevima često neophodna, upravo zbog velikog udela psihičkog u nastanku telesnih tegoba.

Photo by Taylor Bryant on Unsplash

Taj udeo se prvenstveno ogleda u potiskivanju emocija.

Reč „emocija“ potiče od latinskih reči „ex-movere“, što znači „kretati se izvan/prema napolje“. Sam naziv ukazuje na to da emocije treba da se kreću i iskazuju.

Pročitajte i ovo: Gde prestaje empatija, a počinje samodestrukcija: Da li empatija vodi u loše životne odluke?

Emocije je potrebno osvestiti, prepoznati, a onda i izraziti, jer ukoliko ne izađu na površinu, njihova energija se preusmerava u unutrašnjost tela, stvarajući probleme u njegovim pojedinim delovima. Iskazivanje onoga što osećamo je najjači lek protiv problema tela.

Pročitajte i ovo: Pazi koga biraš: Što u izlogu, to u radnji!

Ako iz bilo kog razloga sprečimo sebe da osećamo to što osećamo ili da primetimo, prepoznamo i iskažemo ono što osećamo, telo će da nađe drugi način na koji će da iskaže te emocije.

Photo by Allef Vinicius on Unsplash

Kada ne slušamo emocije, one jače pokušavaju da privuku našu pažnju i tada telo stupa na scenu.

Ono počinje da komunicira sa nama. Naše telo ne laže, već doslovno pokazuje šta je osoba sakrila i o čemu neće da govori.

Kada ne iskažemo rečima ono što osećamo, onda smo prikrili i konflikt, koji potom počinje da stvara telesni simptom, koji je toliko ozbiljan koliko je i sam konflikt. Telo oslikava sve prošle i sadašnje konflikte uma, zato se kaže da je istorija osobe sadržana u njenom telu.

Pročitajte i ovo: O lošim stvarima se (ne) priča: Zašto ćutanje (ni)je zlato?

Telo procesuira širok spektar informacija koje dolaze i spolja i iznutra, te telesni simptomi reprezentuju neprocesuirane emocionalne reakcije na prošle, skorašnje i tekuće stresne interakcije.

Photo by Henri Pham on Unsplash

Ukoliko ste od onih koji se uvek obuzdavaju i uzdržavaju, ukoliko svoja nezadovoljstva ne iskazujete, teško prihvatate promene, izbegavate konfliktne situacije, skloni ste da prećutite, ne izražavate svoje mišljenje, zanemarujete svoja osećanja, zatrpavate se poslom da ne biste mislili, onda ste vrlo verovatno kandidat za neku tegobu tela.

Pročitajte i ovo: Emocionalna nezasitost

Stručnjaci koji se danas bave ovom tematikom, zalažu se za holistički pristup – sagledavanje čoveka u jedinstvu psihičkog i fizičkog. Bolest i zdravlje su procesi proistekli iz unutrašnjeg sklada ili nesklada, izuzetno podložni uticaju stanja naše svesti i (ne)sposobnosti da savladamo nova iskustva i okolnosti.

Pročitajte i ovo: Tramvaj zvani čežnja: Čemu nas uči odbačena ljubav?

Sve to se odražava na ravnotežu tela i uma i potrepljuje vezu između tenzija u našoj svesti i simptoma u našem telu. Zato holistički pristup posmatra stanje tela kao skup emocionalnih, mentalnih i ponašajnih aspekata pojedinca, a ne kao zbir delova koji odvojeno funkcionišu.

Photo by Vladimir Tsokalo on Unsplash

Dugotrajno potiskivanje misli, osećanja ili ponašanja može dovesti do telesnih tegoba i bolesti.

Stoga je svaki simptom koji telo stvori poziv da obratimo pažnju na ono što treba da menjamo u pogledu našeg načina razmišljanja i na nivou našeg ponašanja. Zato je od izuzetnog značaja za svakog pojedinca da na vreme kod sebe uoči naznake psihofizičkih promena.

Pročitajte i ovo: IGRE GLADI – manipulacija u partnerskim odnosima

Nekad deluje da je lakše, a vrlo često čak i društveno prihvatljivije, pričati o zdravstvenim tegobama, nego o svojim emocijima. Ali rad na emocijama je u ovom slučaju od presudnog značaja.

Pročitajte i ovo: Šta se krije iza napada panike: Možeš da bežiš, ali od sebe ne možeš da se sakriješ

Sposobnost obrade emocija ukida razlog iz kojeg su se one pretvorile u telesni simptom. Ako osoba može da razume i obradi svoja osećanja, ona se neće prazniti kroz telo.

Photo by Boba Jovanovic on Unsplash

Kroz psihoterapijski rad osoba „uči“ kako da poveže psihičko stanje i telesne smetnje, stvara se mogućnost da se pronađe konekcija između telesnih simptoma i emocionalnih stanja koja su u njihovoj pozadini, te da se prepoznaju i obrade potisnute emocije u sigurnoj i zaštićenoj psihoterapijskoj sredini i da se izraze na bezbedan način, što bi doprinelo postepenom smanjenju i nestanku telesnih tegoba.

Pročitajte i ovo: EMOCIONALNO ZAKLJUČANI LJUDI: Krijući sebe, zapravo, gubimo sebe

Šta je ono što već sada možete sami da učinite? Za početak, razmislite kada su se simptomi pojavili. Šta se dešavalo tada u vašem životu? Kakvi su tada bili vaši odnosi sa drugima? Šta ste učinili povodom toga? Idite i korak dalje u ovoj vežbi.

Pročitajte i ovo: LJUBAV IZ SAŽALJENJA: Iskrivljeni način davanja ljubavi

Zapitajte se šta bi vam rekli vaši simptomi kada bi govorili. Odgovori na ova pitanja pomoći će vam da budete više u kontaktu sa svojim telom, da ga oslušnete i čujete šta vam poručuje, jer telo nikad ne laže.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.