Probiotici su živi nepatogeni mikroorganizmi nastanjeni u crevnoj flori, koji zajedno sa prebioticima čine takozvanu mikrobiotu creva.
Ruski bakteriolog dr Ilja Iljič Mečnikov otkrio je da probiotici povoljno utiču na zdravlje i za to otkriće dobio Nobelovu nagradu. On je, naime, prvi uvideo da bugarski seljaci koji piju kefir žive duže od onih koji ga ne piju – otkriva specijalista kliničke biohemije dr sci. med. Tatjana Ristić, u razgovoru sa Marinom Jablanov, i ističe da mikrobiota ima višestruku ulogu u očuvanju ljudskog zdravlja, što su i dokazale brojne naučne studije u kasnijim istraživanjima.
Kaže se da „zdravlje na usta ulazi“. Koliko je, zapravo, naš sistem za varenje povezan sa imunitetom?
– Gastrointestinalni sistem je, nakon respiratornog, svojom površinom od 300-400 m2 drugi najveći entitet koji povezuje organizam sa spoljašnjim svetom. Uloga ovog sistema je razgradnja hrane do manjih sastojaka i apsorpcija hranljivih materija, ali istovremeno i eliminacija materija koje su potencijalno rizične za zdravlje.
Pročitajte i ovo: Istine i zablude o alkalnosti, kiselosti i baznosti organizma
Veliki deo imunološkog sistema smešten je upravo u zidovima sistema za varenje. Da bi on funkcionisao za njegovu normalnu fiziološku funkciju potrebne su bakterije, ali neke mogu mogu biti patogene (štetne po zdravlje).
Pročitajte i ovo: Hrana kao opsesija – Poremećaji u ishrani su složena mentalna oboljenja
„Dobre“ bakterije u crevnom traktu imaju više različitih uloga: sinteza vitamina, sinteza neurotransmitera i aminokiselina, metabolisanje sastojaka hrane. Savremena istraživanja uočavaju vezu između crevne flore i dijabetesa, autoimunih bolesti, imuniteta i psihičkih stanja kao što je depresija.
Šta se dešava kada se naruši ravnoteža u crevnoj mikroflori?
– Javlja se disbioza, a ova neravnoteža „dobrih” i „loših” bakterija može izazvati metabolički ili imunološki odgovor domaćina. Ovo se dešava kada je organizam u stanju stresa ili kod osoba čiju ishranu odlikuje visok unos zasićenih masnoća, crvenog mesa, namirnica bogatih trans-masnim kiselinama i nizak unos vlakana i drugih vrednih sastojaka.
Pročitajte i ovo: Kako hormoni diktiraju promene u organizmu
Na koji način probiotici pomažu da se crevna flora vrati u balans?
– Jedan od mehanizama kojim probiotici učestvuju u modifikaciji crevne mikroflore jeste stvaranje mlečne kiseline koja smanjuje lokalni pH i inhibira rast bakterija osetljivih na kiselu sredinu. Veruje se da se probiotici „takmiče” s patogenim bakterijama za mesta na ćelijama epitela, te na taj način sprečavaju kolonizaciju ovih bakterijskih vrsta.
Pročitajte i ovo: Kako sprečiti i lečiti gojaznost
Probiotici imaju protivzapaljenska, antimikrobna, antialergijska, antiteratogena svojstva (teratogeni oštećuju razvoj embriona ili ploda kao što su zračenje, infekcije majke, hemikalije i lekovi). Poboljšavaju ravnotežu crevne mikroflore, ojačavaju crevnu barijeru i lokalni imuni odgovor, omogućavaju varenje i prolaz hrane kroz creva.
Da li biste objasnili vezu probiotika i imuniteta?
– Probiotici povećavaju aktivnost ćelija imunog sistema tako što deluju na faktore lokalnog i sistemskog odgovora, i podstiču stvaranje određenih antitela, što proširuje njihovu primenu. Na taj način dolazi do povoljnog efekta kod alergijskih bolesti – alergijskog rinitisa, astme, alergije na proteine kravljeg mleka, kao i kod ekcema.
Pročitajte i ovo: Kako da očistimo digestivni trakt
Kliničke studije iz 2011. godine potvrdile su da neprekidna primena probiotika u trajanju od tri meseca smanjuje jačinu i rasprostranjenost ekcema. Čak i preventivna primena probiotika laktobacilnih sojeva kod majki koje su atopičari (sklone ka alergijskim reacijama), kao i kod beba u prvih šest meseci života, smanjilo je ispoljavanje simptoma ekcema.
Pročitajte i ovo: Vitamin D smanjuje rizik od oboljevanja od svih vrsta karcinoma
Istakla bih da je atopijsko stanje prvo stvar imuniteta i zahteva kompleksan pristup. Upotreba preparata za negu kože je pomoćno sredstvo i saveti dermatologa su važni, ali glavni fokus je rešavanje imunološkog odgovora organizma. Time se smanjuje upotreba kortikosteroida, kao prilično agresivne terapije koja je osnov u lečenju alergijskih bolesti.
Koje namirnice, osim jogurta i kefira, sadrže probiotike?
– To su fermentisane namirnice kao što su kiseli kupus, turšija (bez sirćeta), miso supa, tempeh (fermentisani proizvod od soje), ali i priprema hleba sa probiotskim kvascem.
Pročitajte i ovo: Jednostavni recepti za domaće napitke za detoksikaciju
Da li je dovoljno uzimati probiotike kroz ishranu?
– Unos probiotika isključivo putem hrane nije dovoljan. Pored uzimanja ishranom, kod osoba sklonih problemima sa imunitetom, a i inače, potreban je unos gotovih probiotika koji predstavljaju pažljivo izabranu kombinaciju bar tri probiotske kulture.
Pročitajte i ovo: Insulinska rezistencija – kad su ćelije gladne, a struk sve širi
Probiotici nove generacije obično sadrže više različitih sojeva sa specifičnim efektima na zdravlje čoveka, a njihova je koncentracija izrazito visoka – broje se u desetinama milijardi. Takve mešavine sojeva preporučuju se kod slabog imuniteta dece, odraslih i starijih osoba. Neizostavni su kod uz terapije antibioticima, kod hroničnih i akutnih proliva i brojnih drugih poremećaja u sistemu za varenje.
Šta su prebiotici i koliko je važna i njihova uloga?
– Da biste dobili maksimalne prednosti od probiotičke hrane, takođe je potrebno unositi prebiotike. Prebiotici su hrana za korisne bakterije odnosno probiotike. Prebiotici su nesvarljivi oligosaharidi.
Pročitajte i ovo: Emotivno prejedanje
Za decu je jedna od ključnih koristi od prebiotika to što oni pomažu apsorpciju važnih koštano-gradivnih minerala, kalcijuma i magnezijuma, pomažu izgradnju kostiju, ali i onemogućavaju apsorpciju toksičnih elemenata poput žive, kadmijuma, mangana. Na taj način, prebiotici imaju značajnu ulogu kod smanjenja simptoma hiperkinetskog sindroma i autizma. Oni obezbeđuju energiju, ali ne podižu nivo šećera u krvi, pa su zbog toga korisni za dijabetičare.
Pročitajte i ovo: Psihološki uzroci poremećaja ishrane – anoreksija i bulimija
Povećavajući broj već postojećih bakterija, kompletan imunitet se pojačava, a tako i produkcija ključnih imunoglobulina koji se bore sa patogenima. Kod dece koja uzimaju prebiotike ređe su prehlade i infekcije. Prebiotici redukuju apetit, smanjuju telesnu težinu ili procenat masnog tkiva i poboljšavaju toleranciju na glukozu.
Koje namirnice su bogate prebioticima?
– Među najbolje izvore prirodnih prebiotika spadaju luk, beli luk, praziluk, bobičasto voće, pasulj, artičoke, špargla kao i namirnice bogate oligosaharidima, poput nezrelih banana i mahunarki. Naći ćete ga i u testenini, krompiru i pirinču, ali tek nakon što, ranije kuvani, dovoljno odstoje da se u njima poveća količina oligosaharida.
Pročitajte i ovo: Kako propustljiva creva utiču na razvoj autoimunih bolesti
Koji je vaš savet za dobro zdravlje?
– Istakla bih da probiotici poboljšavaju insulinsku senzitivnost kod dijabetičara kao i kod zdravih osoba i smanjuju stres tako što snižavaju nivo kortizola. Zato pre svega savetujem korekciju ishrane – unos namirnica pretežno biljnog porekla, piletine, žitarica od celog zrna, orašastih plodova, kao i unos fermentisane hrane, a preporučila bih i redovan unos probiotika, u kombinaciji sa prebioticima.
Pročitajte i ovo: Može li od grčkog jogurta da se smrša? Istine i zablude!
Prednost uvek treba dati hrani pripremljenoj u domaćim uslovima u odnosu na gotovu, industrijski pripremljenu ili kupljenu u restoranima, pre svega brze hrane. Vreme uloženo u pripremu domaće hrane može biti kraće, pripremom jednostavnih jela, a efekat po zdravlje i opšte stanje popravljanja energije je višestruk!