Koliko ste puta čuli komentar – sve počinje iz glave? I šta ste onda pomislili?

Istina je da naše misli i stres kome smo izloženi utiču na lučenje hormona i da nas misli dovode do razvoja emocija koje dovode do narušavanja zdravlja i pojave bolesti. Tako nas mogu dovesti u jedan lavirint iz kojeg je teško naći izalaz. Naša neurologija, takođe,  pamti.

I koliko ste puta čuli – poštujte svoj dnevni ritam, noć je za spavanje?

Pročitajte i ovo: Vitamin D smanjuje rizik od oboljevanja od svih vrsta karcinoma

Kad sam bila dete, otac mi je stalno govorio “nemoj da daješ dan za noć. Noć je da se spava. Dan je dovoljno dug da možeš stići sve ako se dobro organizuješ”. I uvek je insistirao na tome da se spava bar osam sati i ide u krevet obavezno pre ponoći, a po mogućnosti, već u 22 sata.

Pročitajte i ovo: Šta je keto dijeta i kako funkcioniše

Tada ga baš nisam dobro razumela i nisam razumela mudrost i znanje koje je on imao, iako nije bio lekar po zanimanju, već inženjer. Kasnije sam studirala medicinu i dok god sam se držala toga da učim danju, a spavam noću, sve je bilo u najboljem redu, i sa učenjem i sa zdravljem.

Koje su to žlezde koje su vrlo bitne za naše zdravlje i kako to da su one tako važne? Šta se dešava u našem telu kada poremetimo ritam sna?

U našem životu, a time i zdravlju, značajnu ulogu imaju dve žlezde koje se bukvalno nalaze u glavi – hipofiza i epifiza.

Pročitajte i ovo: Detoksikacija na balkanski način

Hipofiza, iako sasvim mala žlezda, stvara najveći broj hormona i komanduje radom drugih žlezdi sa unutrašnim lučenjem koje stvaraju hormone. Smeštena je u malom koštanom udubljenu na bazi lobanje koje se zove tursko sedlo.

Pročitajte i ovo: Sedenje – najveći neprijatelj dobrog zdravlja žena 35+

Hipofiza, u sprezi sa hipotalamusom, luči hormone rasta, prolaktin, TSH, FSH, LH i mnoge druge.

Druga žlezda tzv. pinealna žlezda (epifiza), predstavlja glavni regulator bioloških ritmova sa posebnom važnošću u prilagođavanju organizma dnevno-noćnim i sezonskim promenama. Epifiza svoje efekte ostvaruje prvenstveno pod uticajem ciklusa svetlost-tama, a posredstvom svog hormona melatonina.

Šta je melatonin?

Melatonin je hormon koji sintetiše pinealna žlezda (epifiza).

Pročitajte i ovo: Stvari koje razumeju samo mršave žene

Pod uticajem sunčeve svetlosti, aminokiselina, L-triptofan u organizmu se pretvara u serotonin, koji se noću pretvara u melatonin. Posle njegove sinteze u epifizi, melatonin ulazi u likvor i krv. Tako, za sve ove transformacije, potrebno je barem pola sata dnevno provesti na ulici u toku dnevne svetlosti.

Pročitajte i ovo: Kako krstašice utiču na rad štitaste žlezde

Količina proizvedenog hormona u epifizi zavisi od doba dana – noću se proizvodi oko 70% melatonina u organizmu. Treba reći da proizvodnja melatonina u organizmu zavisi još i od osvjetljenja – pri prekomernom (dnevnom) svetlu sinteza hormona se smanjuje, pri smanjenju svetlosti – povećava.

Pročitajte i ovo: Kako da očistimo digestivni trakt

Aktivna proizvodnja hormona počinje oko osam časova, a vrhunac njegove koncentracije, kada se melatonin proizvodi u velikoj količini je period posle ponoći do četiri sata ujutro. Zbog toga je veoma važno, posebno tokom ovih sati, da se spava u mračnoj sobi. U organizmu odraslog čoveka, svakodnevno se sintetiše oko 30 mikrograma melatonina.

Pročitajte i ovo: Kako sprečiti i lečiti gojaznost

Otkriveno ja da, pored centralne, postoji i periferna proizvodnja melatonina (ćelije zidova gastrointestinalnog trakta, ćelije pluća i disajnih puteva, ćelije kortikalnog sloja bubrega, ćelije krvi, itd.)

Koje su uloge melatonina u organizmu?

#1 Obezbeđuje organizmu dobar i okrepljujući san i normalnu smenu dnevno-noćnog ritma (cirkardijalni ritam).

Pročitajte i ovo: Kako hormoni diktiraju promene u organizmu

#2 Deluje antioksidativno te tako organizam štiti od bolesti i usporava proces starenja, vezivanjem slobodnih radikala koji se svakodnevno stvaraju u telu pod dejstvom metaboličkih procesa u organizmu, kao i pod uticajem zagađenja vazduha, zračenja, duvanskog dima).

Pročitajte i ovo: Lice otkriva bolest

#3 Poboljšava imunitet pošto ima anti-zapaljenjska i imunomodulatorna svojstva. To budi nadu da bi ovaj hormon mogao u budućnosti da se koristi i u lečenju karcinoma.

#4 Održavanje normalnog nivoa melatonina u organizmu može biti veoma korisno za odlaganje nastanka Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i ishemije mozga, odnosno, moždanog udara. Testiranja su pokazala da se može smanjiti i stepen neurodegenerativnih promena u organizmu.

Pročitajte i ovo: Hoćeš da smršaš?! Znam kako!

#5 Utvrđeno je, takođe, da dovoljna količina ovog hormona pozitivno utiče na raspoloženje, dok njegov nedostatak dovodi do uznemirenosti, zamora i lošeg raspoloženja.

#6 Smatra se i da melatonin sprečava srčani udar uzrokovan stresom, tako što smanjuje proizvodnju kortikosteroida koji mogu da oštete srčani mišić

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o nesanici

#7 Stručnjaci Zdravstveno-istraživačkog centra Univerziteta u Teksasu sproveli su istraživanje na temu kako osvetljenje utiče i na plodnost i razvoj bebe u stomaku majke.

Uticaj hipofize na reproduktivnu funkciju

Hipotalamusno-hipofizno-gonadalna osovina (HPG osa) se odnosi na zajedničko dejstvo endokrinih žlezda: hipotalamusa, hipofize i gonada. Te žlezde često kooperativno deluju, pa se smatraju jedinstvenim sistemom.

Pročitajte i ovo: Emocionalni ekvivalenti bolesti

Ova osa kontroliše razviće, reprodukciju i starenje životinja. Hipotalamus proizvodi gonadotropin-oslobađajući hormon (GnRH) koji se putem krvi, trasnportuje do prednjeg režnja hipofize. Prednji deo hipofize (adenohipofiza) sintetiše luteinizirajuči hormon (LH) i folikulostimulirajući hormon (FSH), a polne žlezde luče polne hormone, estrogen i testosteron.

Pročitajte i ovo: Simptomi bujanja kandide

Kako melatonin utiče na reproduktivnu funkciju?

Melatonin, hormon epifize, ispoljava se isključivo u toku noći i važan je kada žene pokušavaju da zatrudne, jer štiti njihove jajnike od oksidativnog stresa. Melatonin poseduje jaka antioksidantna svojstva i štiti jajnike od slobodnih radikala, posebno kada su žene u ovulaciji.

Pročitajte i ovo: Masažom protiv nesanice

Ukoliko žene pokušavaju da zatrudne, neophodno je da spavaju najmanje osam sati tokom noći bez ikakvog osvetljenja, svetla televizora ili odsjaja nekog drugog uređaja. Ukoliko ne mogu da spavaju u potpunom mraku, savetuje se da odaberu crveno ili žuto svetlo, a nikako belo ili plavo, koje može da poremeti cirkadijalni ritam.

Pročitajte i ovo: Na koji način vežbe vraćaju sreću u naš život

Svako paljenje svetla tokom noći remeti proces sinteze melatonina. Osam sati mraka je neophodno takođe i tokom trudnoće i ne bi trebalo uopšte posezati za osvetljenjem, pogotovo tokom poslednjeg trimestra trudnoće.

Paljenje svetla tokom noći smanjuje proizvodnju melatonina kod žena, što utiče da mozak fetusa ne može da dobije dovoljnu količinu ovog hormona, koji je neophodan da bi se regulisala funkcija biološkog sata nerođene bebe.

Pročitajte i ovo: Kako se rešiti tenzije u vratu i ramenima?

Istraživanja, koja su sprovedena na životinjama, pokazuju da poremećaj u osvetljenju maminog okruženja upućuje na probleme u ponašanju kod novorođenčadi.

Ovo je navelo istraživače da sumnjaju da identične oscilacije ciklusa svetlosti i mraka tokom trudnoće mogu da povećaju rizik od poremećaja deficita pažnje i hiperaktivnosti ili autizma kod dece.

Pročitajte i ovo: Istine i zablude o alkalnosti, kiselosti i baznosti organizma

Žene, koje imaju problema sa nesanicom, svakako treba da izbegavaju paljenje svetla.

S godinama, količina melatoina se smanjuje, što je vrlo uočljivo posle 35. godine, a naročito nakon 45. godine. Tada se češće javlja buđenje u toku noći i nesanica.

Kako povećati sintezu melatonina u organizmu?

#1 Unosom hrane koja obezbeđuje komponente neophodne za njegovu sintezu

Hormon melatonin se proizvodi u organizmu pri raznovrsnoj ishrani  koja obavezno treba da sadrži ugljene hidrate, proteine, kalcijum i vitamin B6.

Pročitajte i ovo: Rast počinje kad napustimo zonu komfora

Stoga se u ishrani preporučuje kukuruz, banana, paradajz, pirinač, šargarepa, rotkvica, smokva, peršun, ovas, orah, ječam i suvo grožđe.

Amino kiselina triptofan u velikim količinama se nalazi u tikvi, orasima i bademima, susamu, siru, nemasnoj govedini i ćuretini, jajima i mleku.

Vitaminom B6 bogate su banane, orasi, kajsije, pasulj, semenke suncokreta, sočivo, crvena paprika.

Velika količina kalcijuma nalazi se u mahunarkama, obranom i punomasnom mleku, orasima, smokvama, kupusu, cvekli, soji, ovsenim pahuljicama.

#2 Unosom suplemenata koji sadrže melatonin

Iskreno, kod nas se malo priča o melatoninu i malo o njemu zna, pa se retko i upotrebljava u formi suplementa.

Važno je reći da se melatonin ne može akumulirati, pa je za sve aspekte zdravlja potrebno održavanje redovnog ritma sna i budnog stanja, praćenje svoje ishrane i osluškivanje signala koje nam telo šalje.