Da li vam se nekad desilo da se vozite autobusom i razmišljate o tome da jedva čekate da se istuširate i spustite tešku torbu sa ramena, šta ćete imati za večeru, da li su deca stigla kući i onda shvatite da ste stigli do svoje stanice, a da niste ni opazili niti obraćali pažnju na svaku stanicu? To je hipnotičko stanje.
Slično je i kad vozite kola na autoputu pa vam je dosadno i um odluta. Stižete do svog odredišta nakon dugog puta i čini vam se da je proteklo pet minuta, a proveli ste na putu mnogo duže vremena? To je hipnoza.
Kao i kad ste na dosadnom predavanju pa razmišljate o nečem interesantnijem. Isto je kad čitate knjigu ili idete u šoping po omiljenim prodavnicama.
Neko vam ispriča o tome kako je zagrizao ljutu papričicu i osećate taj žar u svojim ustima i nesvesno se mrštite dok jezik gori od ljutine, a da zaista niste u tom trenutku zagrizli ljutu papričicu nego je samo zamislili. To je hipnoza.
Recimo da ste na žurci i svi pričaju uglas i muzika je bučna, a vi načuljite uši da čujete svog sagovornika, da izolujete njegov glas iz cele te gužve. I to je hipnoza jer je to stanje pojačanog fokusa i opuštanja.
Dok šetamo pored pekare izdvajamo miris tek ispečenog hleba u odnosu na mirise izduvnih gasova vozila koja prolaze.
Kad smo u uobičajenom, budnom, beta stanju, onda je naš mozak na frekvenciji od 14 herca. To je frekvencija kad smo budni, svesni i radimo svoj posao. Kada počnemo da se opuštamo, prelazimo u alfa stanje, na frekvenciju od 8 do 13 herca. To je frekvencija opuštenog uma. I dalje smo svesni svega, ali smo potpuno opušteni. Kad smo u ovom stanju mi smo 200 puta prijemčiviji za sugestiju nego kad smo u budnom stanju. Zatim, prelazimo u teta stanje, što je oko 4-7 herca. To je frekvencija veoma opuštenog uma ili laganog sna. Nakon toga, frekvencija mozga ide u delta stanje – 0,5 do 3 herca, što je duboki san. Kada se opuštamo i slušamo hipno audio trake, mi smo u alfa ili teta stanju.
Ako gledate TV ili radite na kompjuteru, onda ste u alfa moždanom stanju, dve trećine vremena koje provedete ispred televizora ili kompjutera. Ako ste gledali tužan TV šou i zaplakali, vi ste bili hipnotisani. Ušli ste u stanje pojačane sugestibilnosti jer ste prihvatili sugestiju tuge i odreagovali suzama. Niste razmišljali o tome da je to samo TV šou, nego ste to smatrali stvarnim pa ste odreagovali pravom emocijom.
Kada menjate način razmišljanja, zamišljate idealno stanje stvari i promeniće se vaša osećanja i ponašanje, ostvarićete svoje ciljeve. Podsvest ne zna razliku između stvarnosti i mašte. Korisna sugestija koju dovoljno često i dugo ponavljate će biti prihvaćena od strane podsvesti kao istinita.
Naučna istraživanja su pokazala da upotreba hipnoze može da poboljša broj postignutih “trojki” kod košarkaša i poveća osećaj uspeha i samopouzdanja.
Lepota hipnoze je u tome što naše telo ne zna razliku između zamišljanja nečega i da li se to stvarno događa. Što se tiče tela, fiziološke reakcije su iste, bez obzira da li zamišljate nešto ili se to zaista događa. Imate prednost što intelektualno znate da se situacija događa samo u mašti, a fizički reagujete kao da se to dogodilo. To znači da kada želite da ovladate govorom u javnosti, štednjom novca ili da zaustavite odugovlačenje, osećaćete se pod hipnozom kao da ste već pozitivno promenili ove navike. Stoga ćete imati samopouzdanje i sposobnost da krenete napred.
Još jednom ponavljam da ćete biti svesni svake reči koja se izgovori na seansi ili na audio traci i to je u redu jer ste i dalje u hipnozi. Hipnoza deluje i kad ste svesni svega i uvek imate potpunu kontrolu nad svim jer je svaka hipnoza u stvari samohipnoza.
U starom Egiptu, faraon Imhotep koristio je hipnozu za lečenje ljudi, a koristila se i u staroj Grčkoj, u hramovima Eskulapijusa, grčkog Boga medicine. Hipnoza je od 60-ih godina prošlog veka prihvaćena kao zvanično odobren način lečenja od strane američkih i britanskih Udruženja lekara i psihologa, a i širom sveta.
Brojna naučna istraživanja su se bavila slučajevima bezbolnih operacija zuba i bezbolnim hirurškim operacijama pod hipnozom, bez druge anestezije.
Povređeno dete doživljava smanjenje bola kao reakciju na majčinu sugestiju da će njen poljubac poboljšati stvari.
Istraživanja su pokazala da smanjenje bola pomoću hipnoze nije placebo efekat nego fiziološka akcija koja utiče na smanjivanje aktivnosti u oblastima mozga koje su uključene u opažanje bola.
Zamišljala sam da se brčkam u bazenu, na obali mora i da sa radošću dočekujem svoju bebu i te pozitivne sugestije su dovele do opuštanja tela, umanjenja bolova i čuđenja lekara i babica. Osoblje porodilišta nije moglo da veruje da gotovo mirno ležim i da se porađam, a da mi nisu dali nikakvu anesteziju. Bila sam svesna svega na porođaju, ali sam odlučila da se ne fokusiram na urlike okolnih porodilja nego na svoje opuštanje i radosno iščekivanje bebe. Sve je prošlo glatko i bez napora. Oporavak od porođaja je bio trenutan, za razliku od prethodnog porođaja koji sam imala sa epiduralom.
Teniser Džimi Konors je koristio hipno tehnike da uvežba udarce pre US Open šampionata. Džeki Kenedi-Onazis je koristila hipnoterapiju da otpusti tragične događaje iz svog života. Glumica Šarliz Teron i Mark Knopfler, iz grupe Dire Straits, pomoću hipnoze su se odvikli od cigareta. Osobe koje imaju loše navike grickanja noktiju, čačkanja kože i čupanja kose kad su nervozni, mogu toga da se trajno odviknu uz pomoć hipnoze. Ako imate strahove, socijalnu anksioznost, strah od tuđeg mišljenja, hipnoza može da pomogne. Ako želite da privučete ljubav svog života, ima rešenja.
Kako možete da iskoristite hipnoterapiju da olakšate proces promena u svom životu?
Hipnoterapija je samo jedan od alata i jedna od mnogobrojnih tehnika koje koristim u svom radu kao transformacioni trener i multiplikator samopouzdanja i blagostanja. Ukoliko smatrate da mogu da vam pomognem, javite se na mejl tatjana_zgt@yahoo.com ili pošaljite poruku na moj Fejsbuk profil.
