Kada određene situacije kod nas izazivaju nalete brige i strasa, uglavnom se fiksiramo na njih i pridajemo im veći značaj nego što zaslužuju, držeći svoj um i telo u stanju stalne napetosti.

Pročitajte i ovo: Emotivne blokade, odbrambeni mehanizmi i realna sposobnost shvatanja problema

Ovo uglavnom blokira objektivan uvid u situaciju. Misli nam budu vođene negativnim emocijama koje se uporno ponavljaju i teško ih se oslobađamo (što se u psihologiji naziva „perseverativna kognicija“), objašnjava profesor Miler.

Pročitajte i ovo: Zašto narcisoidnost dominira odnosima – pogubni obrasci ponašanja koje ne otpuštamo

Neurobiološki, tokom anksioznosti, „emocionalni mozak“ (uključujući oblasti kao što je amigdala, koja određuje kvalitet i snagu naših emocionalnih reakcija) je prekomerno aktiviran, nadjačavajući „mozak koji razmišlja“ (koji uključuje oblasti unutar prefrontalnog korteksa, odgovornog za za ograničavanje aktivnosti amigdale).

Pročitajte i ovo: Rad na prevazilaženju depresije

Kako anksioznost raste, imamo manji pristup prefrontalnim kortikalnim područjima koja bi omogućila fleksibilno razmišljanje. U takvim slučajevima, amigdala preuzima kontrolu, stimulišući druga područja da oslobađaju hormone stresa, kao što su kortizol i noradrenalin, pripremajući telo i um za uočenu pretnju.

Kada smo anksiozni radi nam samo „emocionalni mozak“

Ovo stanje budnosti i krutog razmišljanja mogu dominirati našim životima, otežavajući osećaj smirenosti i držeći nas u stalnom stanju brige. Anksioznost takođe može poremetiti san jer se noću teško otresti ovih uznemirujućih misli. Kada postoji nedostatak sna ili je on fragmentiran, mozak može dati prioritet konsolidovanju negativnih iskustava i straha tokom sna, što može ojačati naš pesimizam.

Pročitajte i ovo: Parovi koji se (ne)svađaju

Profesor dodaje da mu se mnogi pacijenti žale da im anksioznost dostiže vrhunac nakon buđenja i osećaju strah od predstojećeg dana.

Postoji mnogo načina na koje se anksioznost može manifestovati, a često se iskustva različitih ljudi ne uklapaju striktno u određenu kategoriju.

Pročitajte i ovo: Uzroci odsustva ili smanjene seksualne želje i kako se izboriti sa problemom

Nekoliko uobičajenih načina na koje se anksioznost može osetiti:

Socijalna anksioznost

U socijalnoj anksioznosti zabrinuti smo od suda drugih ljudi, strepeći da pomno ispituju svaki naš postupak. Takva uverenja mogu biti podstaknuta „pristrasnošću negativnosti“, koja narušava prepoznavanje stvarnih namera i načina razmišljanja ljudi, pojačavajući iskrivljena uverenja.

Pročitajte i ovo: Čemu nas uči nesrećna zaljubljenost

Kao rezultat toga je da počinjemo da se ponašamo na način koji ograničava našu izloženost drugima, umanjujući društvenu interakciju i situacije koje bi usmerile previše pažnje na nas. Kada je strah da ćemo se obrukati pred drugima tako veliki, često se dešava da odlazimo u krajnost kako bismo izbegli bilo kakvu interakciju sa drugim ljudima.

Pročitajte i ovo: Čari pornografije – svi pozitivni i negativni efekti pornografije

Generalizovana anksioznost

Kod generalizovane anksioznosti, može postojati nekoliko ponavljajućih situacija ili stresora koji stalno izazivaju anksioznost (kao što su obaveze na poslu i u kući, rokovi i neplaćeni računi), što dovodi do trajnog stanja zabrinutosti. Generalizovana anksioznost je takođe praćena fizičkim simptomima, kao što su napetost mišića, umor i nemir.

Pročitajte i ovo: Nemate vremena za ljubav i seks?! Isplanirajte ljubavno – seksualna druženja sa partnerom. Evo kako i zašto!

Dok se drugi oblici anksioznosti često pripisuju specifičnim stresorima, generalizovana anksioznost se doživljava difuzno, sa stalnim osećajem nelagodnosti koji uglavno ne uspevamo da vežemo samo za jednu konkretnu stvar, što otežava pronalaženje zadovoljavajućih strategija da se izborimo sa njom.

Napadi panike

Jedan od najtežih oblika anksioznosti je napad panike, obeležen naletom intenzivnog straha ili nelagodnosti koji može da dosegne vrhunac u roku od nekoliko minuta, kao i snažnim efektima na telo i um – na primer, strah od umiranja ili gubitka kontrole, bolova u grudima i stomaku, drhtanje, ubrzano disanje, lupanje srca, znojenje i vrtoglavica.

Pročitajte i ovo: Seksting iliti moderno udvaranje – Na poljima od snova ne pušta se korenje

Panika je toliko nadmoćna da aktivira mozak da pređe u „režim preživljavanja“, stimulišući oblasti koje pokreću bihejvioralne odgovore duž spektra bori se – beži – ukoči se.

Neki napadi panike su povezani sa određenim situacijama ili okolnostima; međutim, ako smo nekada iskusili napad panike, strah da ćemo ponovo doživeti tu epizodu, takođe može prouzrokovati novi napad.

Pročitajte i ovo: Kako da pomognete osobi koja je u depresiji

Fobije

Ideja o interakciji sa objektima ili sredinama koje izazivaju strah ili brigu može dovesti do životnih izbora koji su diktirani strategijama „negativnog pojačanja“ (ponašanja usmerena na uklanjanje ili izbegavanje neprijatnih osećanja).

Pročitajte i ovo: Opasna identifikacija sa predstavom o tome kako bi trebalo da izgleda idealni partner, veza ili brak – Zašto me povređuješ?! To me boli!

Na primer, neko ko ima fobiju od igala ili da vidi krv može odbiti da potraži medicinsku negu. Ili, neko ko ima strah od prometnih puteva može odbiti dobru ponudu za posao kako bi izbegao vožnju auto-putem. Ova ponašanja mogu ograničiti anksioznost, ali dovode do kompromisa koji narušavaju naš kvalitet života.

Korisne strategije suočavanja sa anksioznošću

Kada anksioznost prevlada, profesor Kristofer Miler predlaže da isprobamo ove metode:

Pročitajte i ovo: Zašto su nam potrebni junaci u odnosima?

Opustite se: Ne postoji način da u potpunosti kontrolišemo reakcije na naše okruženje. Svi imamo ograničenja i individualne odgovore na različite situacije. Poštovanje načina na koji naš um funkcioniše, za razliku od pokušaja da ga promenimo po svaku cenu, može nam pomoći da negujemo samo-prihvatanje.

Pročitajte i ovo: Patrik Melrouz ili seksualno zlostavljanje u detinjstvu

Oslonite se na sebe, koliko god možete: Kako samo-prihvatanje raste, možda ćemo pronaći male, održive načine da se suočimo sa našom anksioznošću, umesto da je izbegavamo ili da je se rešimo, savetuje prof. Miler.

Kreiranje „hijerarhije izloženosti“ može pomoći u mapiranju obrasca naših anksioznih odgovora i pronalaženju prihvatljivih načina za suočavanje sa uznemirujućim situacijama. Na primer, neko ko ima strah od liftova može za početak „stajati ispred zgrade sa liftom“ i posle nekoliko međukoraka, na kraju „ući u prepun lift“.

Pročitajte i ovo: Zašto reagujemo na senzacionalizam, govor mržnje i agresivne medijske naslove

Pronađite sredinu: Teško je preusmeriti razmišljanje vođeno anksioznošću, što nas drži zaglavljenima u nepromenljivim misaonim petljama. Pronalaženje načina da se misli posmatraju samo kao to –„misli“ – umesto apsolutne realnosti može da napravi distancu od našeg pomućenog načina razmišljanja.

Pročitajte i ovo: Lekovita svojstva umetnosti – šta povezuje Ajfelovu kulu, grobnicu Tutankamona i srpske manastire?

Možemo da zapišemo naše „automatske misli“ – odgovore na stresore (uključujući spoznaje vođene anksioznošću) – i alternativne načine razmišljanja o datoj situaciji (na primer, šta bismo rekli prijatelju koji je u sličnoj situaciji). Ta perspektiva može da posluži kao „unutrašnji kompas“ kojem možemo pristupiti kada smo anksiozni, pomažući nam da preoblikujemo krute spoznaje u teškim okolnostima.