Zagađenje vazduha u gradovima možemo sami pratiti uzorkovanjem vazduha u izabranim kritičnim tačkama i njihovom analizom, i to, na svakih dva do tri sata. Možemo imati i blic analize ovlaženim indikatorima.
Za vreme specijalizacije u Darmštatu, 1989. godine, na Istitutu za adsorpcionu tehniku, najbolje rezultate adsorpcije sumpordioksida dobili smo na ovlaženom aktivnom uglju. Možemo proizvesti i efikasne maske ili slična zaštitna sredstva kao zaštitu od zagađenja kako organske, tako i neorganske prirode. Maska mora biti višeslojna za selektivno izdvajanje ili vezivanje gasova ili čestica.
Kao interventnu zaštitu u kritičnim uslovima, ako nemamo odgovarajuću masku, možemo koristiti trostruku maramu koju stavimo na nos i usta poput onih koje smo gledali u kaubojskim filmovima.
Veoma je bitno da udišemo na nos, a izdišemo na usta.
Pročitajte i ovo: Da li je kokosovo ulje otrov ili čudotvorni lek?
Marame se vežu oko vrata pokrivajući deo lica i nosa. Između marama postoji odstojanje jer one vibriraju. Time se izbegava da usisni i izduvni vazduh budu u istom prostoru.
Srednja marama – poželjno je da bude pamučna – je nakvašena i isceđena- dakle, ovlažena.
Vazduh mora da prođe prvo suvu, drugu vlažnu i treću suvu maramu. Između marama nalazi se sloj vazduha. Vlaga ne dozvoljava da i najsitnije čestice dospeju do sistema disanja. Ovim se možemo zaštititi od čestica i rastvoljivih gasova, poput sumpora, ugljen-dioksida, vodonik sulfida i dr.
Pročitajte i ovo: Baštovanstvo je podjednako dobro za vas, kao i odlazak u teretanu
Ozon je slabo rastvorljiv i, nažalost, od njega se ne možemo zaštititi u znatnoj meri vlažnom maramom, niti nekom prostom zaštitnom maskom. Zato vlažnu maramu možemo impregnirati impregniranim aktivnim ugljem u prahu koji nas privremeno (za pola sata disanja) može zaštititi od većine toksičnih gasova, teških metala ili nekih organskih jedinjenja. Ovo je interventna primena u slučaju kada nemamo deklarisanu zaštitnu masku za odgovarajuću vrstu čestica i odgovarajuću vrstu gasova.
Pročitajte i ovo: Sprečite viruse i grip: Ojačajte imunitete vitamiinom C – zašto nam je neophodan, najbolji izvori i kada je previše
Aerosoli su stabilne suspenzije čvrstih ili tečnih supstanci u nosećem gasu, u ovom slučaju vazduhu. U praktičnom smislu, aerosloli sadrže čestice od nekoliko nanometara do nekoliko desetina mikrometara.
Čestice u aerosolu mogu biti primarne, tj. emitovane iz okoline ili sekundarna, koja se proizvodi iz gasova u atmosferi (kondenzacijom ili hemijskom reakcijom) određenih vrsta kao što je dimetil sulfid (DMS), sumpor dioksid i isparljiva organska jedinjenja. Oni mogu da uključe neorganske, organske i biološke entitete, kao što su spore, polen, virusi, bakterije, voskovi i biljne krhotine.
Pročitajte i ovo: GRIP: Sve što treba da znamo o prevenciji, lečenju i vakcinaciji protiv gripa
Većina čestica uključuje malo vode, iako su elementi oblaka obično isključeni iz opisa. Čestice aerosola imaju i prirodni izvori (npr. morski aerosoli sa vetrom, prašine i vulkanske krhotine) i antropogeni izvori (kao što su dim, isparenja i izduvni gasovi i čestice). Takođe, treba uključiti čestice koje sadrže neke komponente zaštite bilja koje vetar podiže u uslovima sušnog perioda.
Pročitajte i ovo: Glikemijski indeks – podignite svoju unutrašnju energiju
Grifosfati, insekticidi, herbicidi, pesticidi i ostala sredstva u agroindustriji su česte komponente zone disanja. Dinitrofenoli su posebno opasni kao aerosoli u vazduhu.
Najbolji čistači atmosferskog vazduha su padavine, sneg i kiša. Većina toksičnih gasova je rastvorljiva u vodi, posebno je rastvorljiv ugljendioksid, tako da višak biva ispran padavinama. Takođe, i većina čestica, bilo da su prašina, metali, produkti prirode, poput polena su pozitivno naelektrisani tako da i njih kiša i sneg ispiraju i transportuju – talože na zemlju.
Pročitajte i ovo: Da li treba da koristimo vitaminske suplemente ili ne?
Kada se udiše zagađivač, njegov transport se vrši kroz visoko razgranato stablo traheobronhije. Glavni faktor koji komplikuje proučavanje ovih procesa je činjenica da gasovi različitih molekularnih svojstava mogu pokazati različite unutrašnje raspodele.
Pročitajte i ovo: Uzimate li cink? Evo zašto bi obavezno trebalo!
Visoko rastvorljivi gasovi u vodi, kao što je sumpor dioksid (SO2), u osnovi se uklanjaju gornjim disajnim putevima, primarnim mestom respiratorne odbrane. Snažno reaktivan gas samo umerene rastvorljivosti, poput ozona (O3), može doći do stabla traheobronhije, gde reaguje sa zaštitnim mukoznim slojem i na kraju oštećuje donje tkivo malih bronhiola. Ozon ima jak oksidacioni potencijal 2,07 eV.
Ozon nastaje od azot dioksida koji nastaje sagorevanjem bilo kog goriva jer pretežno potiče od vazduha ne goriva. Azot dioksid posredsvom UV zraka u nižim slojevima, u zoni disanja biva disociran – razložen na azot monoksid i atomski kiseonik. Atomski kiseonik reagije sa atmosferskim kiseonikom gradeći ozon koji je najreaktivniji.
Pročitajte i ovo: Ishranom protiv nadutosti – šta jesti, a šta treba izbegavati
Ozon je jedan od težih gasova tako se može naći u zoni disanja. Potrebno je izučiti učešće veoma malih čestica u vazduhu na razgradnju azot dioksida. Ozon je gas koji ima ograničenu vodenu aktivnost, ali je visoko reaktivan sa hemoglobinom, kao što je ugljeni monoksid (CO), može prodreti dalje u respiratornu zonu i u većoj količini difunduje do plućne cirkulacije.
Pročitajte i ovo: Kiseli kupus, esencijalni probiotik – sve o njegovim svojstvima i koristima
Znatan deo gasova i isparenja emituju se u atmosferu u znatnoj količini od antropogenih izvora koji imaju tendenciju da budu relativno jednostavni u hemijskoj strukturi: ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid i azot monoksid iz procesa sagorevanja; vodonik sulfid, amonijak, hlorovodonik i vodonik fluorid iz industrijskih procesa.
Rastvarači benzina i frakcije koje isparavaju su alkani, alkeni, i mirisi tikova sa relativno jednostavnim strukturama. Pored toga, više složeni molekuli, kao što su polinuklearni aromatični ugljovodonici i dioksin potiču iz industrijskih procesa i sagorevanja i iz izvora kao toksične supstance.
Pročitajte i ovo: Novi trend u ishrani: Fermentisana hrana – šta je i zašto treba da počnemo da je jedemo
Okeani sveta su važan prirodni izvor zagađenja, pre svega, aerosolima hlorida. Okean stalno emituje aerosole u atmosferu, u obliku čestica soli, koje su korozivne za metale i boje. Udaranje talasa po stenama svodi ih na pesak čije veoma male čestice mogu dospeti u vazduh. Čak i školjke koje su isplivale na plaži su erodirane od talasa plime sve dok se ne svede na tako male čestice koje se mogu podići u vazduh.
Pročitajte i ovo: Fermentisana hrana jača protok krvi i erekciju
Sličan je slučaj sa pustinjskim peskom. Obiman je izvor prirodno zagađujućih materija biljaka i drveća na zemlji. Iako ove zelene biljke imaju veliku ulogu u konverziji ugljen-dioksida u kiseonik kroz fotosintezu, oni su i dalje glavni izvor ugljovodonika na planeti.
Poznata plava izmaglica nad šumskim oblastima je skoro sva iz atmosferskih reakcije isparljivih organskih materija koje daje drveće u šumi.
Duži periodi suše omogućavaju prisustvo više nepoželjnih čestica u vazduhu. Kada je magla, zagađenje je veće jer ona sobom nosi toksične supstance. Kada pada kiša ili sneg zagađenje je najmanje. Zagađenje zavisi od produkcije toksičnih komponenti, vlage u vazduhu, vetra, pritsika i sunčeve aktivnosti.
Pročitajte i ovo: Dragocena svojstva kefira i zašto je dobro da ga jedemo
Aerosoli u vazduhu
Razumevanje formiranja, sastava i ponašanja čestica ambijentalnog aerosola je od presudnog značaja za bolje kvantifikovanje efekata aerosola na takva pitanja zdravlje ljudi i globalne klime. Do danas je klimatski uticaj aerosolnih čestica slabo kvantifikovan, pogotovo što stalno variraju, naročito organske frakcije i nanočestice.
Pročitajte i ovo: Dobre i loše strane upotrebe meda – dobro proverite koje su pre konzumiranja!
Atmosferski aerosoli se obično sastoje od različitih količina sulfata, amonijuma, nitrata, natrijuma, hlorida, metala u tragovima, elemenata u vodi, vode i ugljeničnih materijala. Sulfatna komponenta nastaje iz atmosferske oksidacije antropogenih i prirodnih jedinjenja koja sadrže sumpor, kao što je sumpor dioksid (SO2) i dimetil sulfid (DMS), respektivno.
Pročitajte i ovo: Kako da proverite kvalitet meda, da li je pravi ili veštački?!
Nitrat nastaje uglavnom od oksidacije atmosferskog azot dioksida (NO2). Sulfat i nitrati u početku formiraju sumpornu (H2SO4) i azotnu kiselinu (HNO3), ali se progresivno neutrališu atmosferskim amonijakom formirajući odgovarajuće amonijum soli. Hloridi, takođe, ulaze u atmosferske čestice kao rezultat reakcije amonijaka i pare hlorovodonične kiseline (HCl) koja se emituje iz izvora kao što su spalionice i elektrane.
Ali glavni izvor hlorida je mlazni sprej isparenja mora i okeana, čak i kod lokacije stotinama kilometara od obale. Praškasti materijali uključuju prašinu tla i mineralne vetrove. Oni se razlikuju po sastavu u skladu sa lokalnom geologijom i površinom. Posebno su aktuelni usevi koji se tretiraju agrohemijom.
Pročitajte i ovo: Spremanje hrane u aluminijumskoj foliji štetno po zdravlje – sve što treba da znamo o pravilnoj upotrebi
Ugljenosna frakcija aerosola sastoji se od elementarnog i organskog ugljenika. Elementarni ugljenik (EC), koji se, takođe, naziva crni ugljenik, grafitni ugljenik ili čađ emituje se direktno u atmosferu, pretežno iz procesa sagorevanja. Dok čestice koje sadrže organski ugljenik (OC) mogu se direktno emitiovati u atmosferu.
