Šta je mastitis?

Prema svetskoj zdravstvenoj organizaciji, mastitis je zapaljenje tkiva dojke koje može ili ne mora biti povezano sa bakterijskom infekcijom.

Postoje različite vrste mastitisa:

• neonatalni
• kožni
• laktacioni
• van laktacije

Neonatalni mastitis

Neonatalni mastitis je retka, akutna bakterijska infekcija tkiva dojki. Obično se javlja na jednoj dojci, ali je moguće da su infekcijom zahvaćene obe dojke. Javlja se nekoliko dana posle porođaja, obično tokom prve dve nedelje i manifestuje se otokom, crvenilom i povišenom telesnom temperaturom. Najčešći uzročnik je Staphylococcus aureus, mada ponekad može biti i Escherichia coli, Streptococcus grupe B, Peptostreptococcus, Bacteroides.

U ranoj fazi, antibiotici mogu kontrolisati infekciju međutim, ako postoji na ultrazvuku  lokalizovana kolekcija potrebno je da se uradi  incizija. Iako je  lako u ovoj fazi razvitka uraditi eksciziju kompletne promene, takva procedura obično dovodi do sekundarne amastije. Takođe treba izvegavati inciziju oko bradavice, ukoliko je to moguće, i uraditi samo aspiraciju iglom i sprovesti antibiotsku terapiju.

Kožni mastitis

Celulitis je retka infekcija dojki koja teško može razlikovati od inflamatornog raka dojke ili benignih eritematoznih promena na dojkama. Bol je istaknuta karakteristika celulitisa  povezana  sa eritemom, otokom i toplinom. Lečenje je antibiotikom.

Epidermoidne ciste su diskretni čvorovi u koži, koji se često nazivaju lojnim cistama odnosno ateromima. Ove ciste su uobičajene u koži dojke i mogu da se inficiraju, formirajući lokalne abscese koji se najbolje tretiraju malim rezom i drenažom, a ne aspiracijom, jer je materijal u abscesu previše debeo da bi se aspirirao.

Pirsing na bradavici​

Stavljanje minđuše na bradavice može dovesti do subareolarnog abscesa dojke i povremenih infekcija bradavice, posebno kod pušača . Jedna studija je ukazala na to da je pirsing bradavice bio značajan faktor rizika za subareolarni apsces dojke  a posebno kod pušača.

Pilonidalni sinusi​

Pilonidalni sinusi bradavice prijavljeni su kod frizera i čuvara ovci, jer su  dlake prodirale u kožu i mogu dovesti do upale i infekcije.

Laktacioni mastitis

Mastitis je najčešće javlja posle porođaja tokom druge i treće  nedelje, a većina studija je pokazala da se između 74% i 95% slučajeva javlja u prvih 12 nedelja. Međutim, može se desiti u bilo kojoj fazi laktacije, uključujući i drugu godinu. Absces dojke je takođe je najčešći u prvih 6 nedelja posle porođaja, ali se može pojaviti i kasnije.

Laktacioni mastitis se javlja kod 2,5% dojilja.

Postoje dva osnovna uzroka za nastajanje mastitisa: staza mleka i infekcija.

Staza mleka se javlja kada mleko ne može adekvatno da se isprazni iz dojke. Ovo se može dogoditi kada je ubrzano stvaranje mleka nakon dojenja ili u bilo koje vreme kada odojče ne uzima već stvoreno mleko.

Uzroci koji dovode do staze su neefikasno dojenje, loša povezanost odojčeta sa dojkom, neravnomerna učestalost i vreme dojenja i blokada mlečnih kanala. Mehanički faktori kao što su kratak frenulum kod odojčeta (ankiloglosija), čvrsti i uski grudnjaci mogu dovesti do staze mleka.

Kako bi se izbegla mlečna staza, najbolje je započeti sa dojenjem neposredno nakon porođaja.

Ukoliko se opstrukcija ne otkloni putem masaže ili intezivnog dojenja, dolazi do progresije u sledeći stadijum tzv. neinfektivnu infamaciju koja se karakteriše bolom i otokom u predelu opstrukcije, eritemom kože dojke. Kulture mleka uzete u ovom stadijumu su sterilne ali je povećan broj leukocita (preko 1 000 000/ml mleka).

Mastitis van laktacije

Mastitisi koji se javljaju van laktacije mogu zahvatati tkivo dojke u centralnom kvadrantu ili periferno.

Periareolarna infekcija najčešće se javlja kod mladih žena oko 32. godine. Češće se javlja kod pušača cigareta. Osnovni patološki proces je periduktalni mastitis. Uzrok može biti aerobne i anaerobne bakterije, autoimune bolesti. Može da se javi kao infekcija oko areole sa ili bez prisustva tumefakcije ili kao abscesna kolekcija ili kao periareolarna fistula. Česta je i reaktivna limfadenopatija.

Pacijentkinje bez tumefakcije treba lečiti antibioticima. Ukoliko izostane pozitivan odgovor potrebno je uraditi ultrazvučni pregled kako bi se utvrdilo da li postoji gnojna kolekcija. Ukoliko postoji absces potrebno je da se uradi aspiracija iglom i antibiotska terapija ili načiniti inciziju.

Nakon smirenja upale kod pacijentkinja starijih od 35 godina trebalo bi uraditi mamografiju, jer vrlo retko može doći do kombinacije infekcije i duktalnog karcinoma in situ. Kod polovine pacijenatkinja sa periareolarnom infekcijom dolazi do ponovnih epizoda infekcije. Jedini efikasan dugoročni tretman za ove žene jeste hirurško uklanjanje svih kanala.

Fistula duktalnog kanala

Fistula duktalnog kanala je komunikacija između kože, obično u periareolarnom predelu i glavnom retroareolarnom kanalu dojke. Fistule se najčešće javljaju posle incizije abscesa, iako se mogu javiti nakon spontanog pražnjenja perioreolarne zapaljenske mase ili nakon biopsije periduktalnog mastitisa. Pacijentkinje se obično žale na učestale epizode spontane evakuacije abscesne kolekcije iz duktalnog kanala preko kože. Terapija je hirurška i sastoji se od otvaranja fistule ili ekscizije.

Periferni absces dojki

Periferni vanlaktacioni abscesi su ređi od periareolarnih abscesa. Obično se povezuje sa različitim bolesnim stanjima, kao što su dijabetes, reumatoidni artritis, kod pacijentkinja koje su pod terapijom kortikosteroidima i nakon traume. Staphylococcus aureus je obično prisutan, ali neki abscesi sadrže anaerobne organizme. Periferni abscesi su tri puta češći kod žena u premenopauzi nego kod  žena u menopauzi ili postmenopauzi. Mamografija je obavezna kod žena starijih od 35 godina da bi se isključila mogućnost postojanja duktalnog karcinoma in situ. Terapija abscesa je ista, aspiracija ili incizija i drenaža.

Granulomatozni lobularni mastitis​

Retka hronična inflamatorna bolest prvi put opisana 1972. godine od strane Keslera i Voloka. Etiologija nije poznata, mada se predpostavlja da je uzrok autoimuni proces, neotkriveni mikroorganizmi, upotreba oralnih kontraceptiva ili reakcija na porođaj. Granulomatozni lobularni mastitis se predstavlja kao čvrsta tumorska masa, koja se često ne razlikuje od karcinoma dojke. Mogu se javiti uvlačenje  bradavice i formiranje sinusa. Regionalna limfadenopatija može biti prisutna u do 15% slučajeva. Mogu se javiti kao višestruki, recidivantni apscesi. Takođe je teško razlikovati od infektivnog mastitisa i inflamatorne bolesti dojke.

Neki pacijenti opisuju mekotkivnu ili bolnu osetljivu promenu, a koža iznad promene je ulcerisana . Može se javiti  u bilo kom kvadrantu dojke, ali je retko bilateralno. Najčešće su mlade žene, često u roku od 5 godina nakon porođaja . Za razliku od periduktalnog mastitisa, to je uobičajeno kod azijskih, a ne kod žena bele rase. Ovo stanje može biti povezano sa hiperprolaktinemijom.

Dijagnoza se postavlja kor biopsijom ili hirurškom ekscizijom.

Neki autori navodi da je lokalna ekscizija sa ili bez kortikosteroidne terapije daje najbolje rezultate.

UKOLIKO PRIMETITE PRVE ZNAKE MASTITISA OBAVEZNO SE JAVITE SVOM LEKARU.

Autori teksta: Prof. dr Ljiljana Bukarica i prim. dr Miloš Počekovac.