Verujem da se većina suočila mnogo puta u svom životu sa situacijom koja vas navede bar na pomisao “prođe voz”?

Da li se lako pomirite sa takvim stanjem, ili ipak preduzimate nešto, ili možda žalite, kajete se, ili se nostalgično sećate vremena kada ste imali šansu?

Aleksandra Golubović, psihološkinja i psihoterapetkinja transakcione analize

U radu sa ljudima vrlo često se susrećem sa njihovim pomešanim emocijama tuge, anksioznosti, frustracije, griže savesti, beznađa u različitim razmerama i različitog intenziteta kada sebe suoče sa stanjem “prošao voz…”.

Pročitajte i ovo: Emotivne blokade, odbrambeni mehanizmi i realna sposobnost shvatanja problema

Naravno, važnost doživljene “propuštene prilike” određuje i emocije i njihovu snagu. Međutim, najčešće se većina kasnije suoči da je zbog nekih usvojenih stereotipija, predrasuda ostala zaglavljena u doživljaju “prođe voz”.

Ono što većina nakon doživljene propušene prilike nosi, jeste u većoj ili manjoj meri umanjivanje vrednosti svih drugih svojih životnih uloga, što bi značilo i umanjivanje važnosti sopstvene ličnosti.

Pročitajte i ovo: Depresija i kako da pomognete sebi ako ste depresivni

Ako se nisam do određenog životnog doba ostvario/la u nekoj meni važnoj ulozi, neću nikad ili iako se ikada i to desi više neće biti smisla, ili čak sve ostalo u mom životu nije vredno.

Takva uverenja su odlično tle za uzgajanje griže savesti i doživotnog samokažnjavanja (lišavanjem uživanja u svakodnevnom životu i  doživljaja životne radosti) posmatrajući sebe kao gubitnika kome ništa ne polazi za rukom, pa je najbolje i ne pokušavati više ništa…

Pročitajte i ovo: Parovi koji se (ne)svađaju

Tako zauzeta uloga Žrtve braneći se strahom od ponovnog mogućeg neuspeha i neprijatnih emocija koje su normalne, fokus sa sebe i svojih realnih kapaciteta prebacuje na vreme, okolnosti, usud.

Kako to izgleda kroz ponašanje?

Oni koji veruju da se prava ljubav pronalazi do određenog životnog doba ili da je prva ljubav prava, ukoliko ne ispune taj uslov, nastavljaju da žive u ličnom konfliktu sa takvim uverenjima i onim svojim delom koji zdravo i sa punim pravom želi bliskost i vezu.

Pročitajte i ovo: Uzroci odsustva ili smanjene seksualne želje i kako se izboriti sa problemom

Zdravi deo se upusti u novi odnos, ali na prve znake nesavršenstva  u odnosu, počne da likuje zabluda – Vidiš da je nemoguće, prokockao/la si idealnu priliku, onda kada je trebalo.  „Zaljubljenost je za tinejdžere, zrela osoba nikada ne može (ne sme) da se zaljubi kao u dvadestetim godinama“.

Osoba sa ovakvim uverenjem kada se zaljubi u svojim pedesetim/šezdesetim, počeće da brine da kognitivno propada, jer pre će biti da je dementna, a ne da su joj leptirići u stomaku napravili zbrku sa pažnjom,  pamćenjem, orijentacijom.

Kada se ne uda/oženi „na vreme“, a važno je to „obaviti“, onda se to najčešće upravo obavi sa osobom koja ima sličnu ideju o braku. Da izađemo sa koloseka romantične ljubavi i pređemo na kolosek profesionalnih postignuća.

Pročitajte i ovo: Nemate vremena za ljubav i seks?! Isplanirajte ljubavno – seksualna druženja sa partnerom. Evo kako i zašto!

Kada se školovanje ne završi „na vreme“ – tada osoba najčešće minimizira svoje znanje, veštine u odnosu na one koji su završili školovanje „na vreme“.

Takođe, ako školovanje nije završila „na vreme“, bolje i da ne završava, jer jednom izgubljen korak sa svojom generacijom je najčešće nenadoknadiv.

Pročitajte i ovo: Seksting iliti moderno udvaranje – Na poljima od snova ne pušta se korenje

Ako u poslu ne ostvarim uspeh do određenog doba, zauvek ću biti neuspešan“ – čemu dalji trud, ostaje samo da budem svestan protoka vremena i posmatram druge kako uživaju u svojim postignućima.

Ono što se takvim uverenjima bilduje je hroničan doživljaj neadekvatnosti koji često zahvata celokupnu ličnost. To znači da osoba urušava svoje samopouzdanje toliko da može sebe da dovede do izolacije, a tako nesvesno održava svoju neadekvatnost.

Pročitajte i ovo: Opasna identifikacija sa predstavom o tome kako bi trebalo da izgleda idealni partner, veza ili brak – Zašto me povređuješ?! To me boli!

Naravno da je maturacija i protok vremena nešto što određuje neke od granica naših mogućnosti. Te granice su najčešće u vezi sa našom fizičkom zrelošću i sposobnošću učenja i najpre su povezane sa ranim životnim dobom, najviše sa periodom pre puberteta. Međutim, čak ni tada nisu prošli svi vozovi!

Većina tih vozova su možda tromi ili spori i eto šanse da ih ustvari sustignemo, a ne da sa žaljenjem gledamo mogućnost da uhvatimo priliku koja je pred nama!

Pročitajte i ovo: Probudi divu u sebi kroz boudoir doživljaj, moćan način osnaživanja i podizanja samopouzdanja žene

Tako postavljen odnos prema realnosti dovodi u pitanje odnos između snage odnosno važnosti naših želja i potreba sa jedne, a sa druge strane našeg strpljenja da istrajemo u onome što je naša želja.

Strpljenje je vrlina onih koji svesno planiraju korake do cilja i koji zastoje na tom putu ne doživljavalju kao prepreke (makar to bilo i vreme), već kao zadatke koji su deo puta do samog cilja.

Zamislite da ste na startu trke 400m sa  preponama. Posle 45m nailazite na preponu koju ste zaobišli, sledećih 35 m opet nailazite na preponu, ali sada ste već u dovoljnoj brzini da ne možete da je zaobiđete.

Kod treće prepone ste već na ispitu – da li ćete prepone shvatiti kao prepreke, smetnje, i nastaviti da ih uspešno rušite, a sebe povređujete, ili ćete možda biti ogorčeni što vas niko nije upozorio u kakvu trku ulazite ili ćete ipak prepone prihvatiti kao zadatke na putu do cilja, zbog kojih ćete razviti  veštinu trčanja kao da ih nema?

Pročitajte i ovo: Šta treba da se zapitate pre nego što kažete da je kraj

Ako vam cilj nije važan u svakom momentu možete odustati od trke, jer realno i nije vaša. Potrošili ste neko vreme, i naučili bar to da uvek postoje zadaci koji zahtevaju angažovanje na putu do cilja i da je očekivano grešiti ako očekujemo uspeh u onome što nam je važno!

Pročitajte i ovo: Arhetip ljubavnika i ljubavnice koji donosi fatalne i destruktivne odnose

Bez grešaka nema sticanja veštine, a bez uvežbane veštine ciljevi su samo sanjarenje i mašta!

U žaljenju za propuštenom prilikom često uskraćujemo sebe da  se oprobamo u novom, drugačijem, nepoznatom, jer postoji strah od nove greške (novog iskustva!) i ponovo doživljene neprijatnosti i bola.

Pustite da bude ono što može, ne trošite se na ono što je trebalo! Na kraju, uvek je samo onako kako može! Usudite se! Budite krojač svog usuda!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.