Velika je verovatnoća da se vaš doživljaj broja godina ne poklapa sa brojem svećica koje duvate na rođendanskoj torti. Sredovečne i starije osobe imaju tendenciju da se osećaju mlađe od svog hronološkog uzrasta, pokazuju istraživanja. Mnogi odrasli se osećaju nekoliko godina, čak i decenija mlađe, a to bi moglo biti dobro, piše Vašington post.

Subjektivni osećaj da imamo manje godina nego što imamo je u korelaciji sa boljim zdravljem i može da posluži kao „biopsihosocijalni marker“ koji predviđa zdravo starenje, pokazuju studije.

Mada, ovakva percepcija mladosti je, u neku ruku, poricanje stvarnosti.

„Ne prihvatate ono što jeste, na neki način se spuštate, lažete sebe da biste se osećali bolje – to nije naročito zdravo“, napominje Jakov Hofman, klinički psiholog i vanredni profesor na Univerzitetu Bar-Ilan u Izraelu.

Istraživanja su, međutim, dosledno otkrivala da je osećaj da smo mlađi obično povezan sa boljim stanjem zdravlja. „Znamo da su oni koji se osećaju mlađima zdraviji“, ističe Markus Vetštajn, psiholog sa Humbolt univerziteta u Berlinu. „Oni takođe ostaju zdraviji tokom vremena.”

Osećaj da smo mlađi obično je povezan sa boljim stanjem zdravlja

Starije osobe koje se osećaju mladima u srcu mogu ne samo da žive duže, već mogu biti zadovoljnije životom, imati manji rizik od razvoja demencije i simptoma depresije, kao i bolje stanje zdravlja protokom godina.

Zanimljivo je da se način na koji ljudi osećaju u vezi sa svojim godinama menjao tokom vremena. Novo istraživanje ukazuje na to da se danas ljudi srednjih i starijih godina osećaju mlađe od svojih vršnjaka u prošlosti.

Sve više odraslih se oseća mlađe nego do sada

Studija objavljena u aprilu u časopisu Psychological Science objavila je da su se odrasli tokom vremena osećali mlađe i mlađe od onih istog hronološkog uzrasta u prošlosti, čak i kada se uzmu u obzir drugi faktori koji mogu uticati na subjektivnu starost, kao što su hronične bolesti, usamljenost i nivo obrazovanja.

Vetštajn i njegove kolege analizirali su podatke iz tekuće ankete o starenju sprovedene u Nemačkoj, koja je počela 1996. godine, i pratili su 14.928 odraslih Nemaca između 40 i 85 godina u periodu od 24 godine.

Učesnici su se u proseku osećali 11,5 odsto mlađim od svog hronološkog uzrasta. Na primer, šezdesetogodišnjak se više osećao kao da je u ranim pedesetim.

Ljudi rođeni u novije vreme osećali su se još mlađima. Svaka prošla decenija davala je približno dva procenta mlađe subjektivno osećanje starosti.

Na primer, šezdesetogodišnjak rođen 1936. osećao bi se kao da ima 53 godine, ili samo oko 12 procenata mlađe. Ali šezdesetogodišnjak rođen 1956. – dve decenije kasnije – osećao bi se kao da ima 50 godina, ili oko 17 odsto mlađim. I, kako su starili, njihova subjektivna starost se nije povećavala toliko kao njihovi vršnjaci rođeni u prošlosti.

Hofman, koji nije bio uključen u pomenutu studiju, nazvao je podatke „veoma jasnim i prilično neverovatnim“.

Efekat „subjektivnog podmlađivanja“

Istraživači su to nazvali efektom „subjektivnog podmlađivanja” i rekli da se održava čak i u dubokoj starosti, što je bio iznenađujući nalaz jer je ovaj period povezan sa većom ranjivošću i smrtnošću.

Nalaz da se ljudi generalno mogu osećati mlađe može se smatrati pozitivnim jer je povezan sa boljim blagostanjem, zdravijim životom i nižim stopama smrtnosti. (Mada, kao i uvek, nije sve tako dobro: Mlađe subjektivno doba bilo je povezano sa rizičnijim pandemijskim ponašanjem, verovatno zato što su ljudi više osećali tu nepobedivost mladosti.)

Istraživači nisu sigurni šta uzrokuje ovaj trend

Jedan od razloga može biti da mlađe subjektivno doba odražava više resursa nego stres, navodi prof. Hofman. Uz sveukupno poboljšanje zdravlja, duži životni vek i bolje resurse koji su danas dostupni nego u prošlim decenijama, ljudi mogu da se osećaju mlađe nego što jesu.

Takođe moguće objašnjenje za ovaj nedavni pomak ka mlađem stanju uma mogao bi biti manje pozitivan, a u pitanju je ejdžizam.

Ljudi se osećaju kao da su mlađi jer „ne žele da pripadaju grupi starijih odraslih“, napominje Vetštajn. „Dakle, to je neka vrsta psihološkog distanciranja od starijih odraslih.“

Ako su naši pogledi na starost vremenom postali negativniji – jedna studija je pokazala da su stereotipi o starosti u američkim štampanim medijima postali negativniji u poslednjih 200 godina – subjektivni osećaj da su mlađi može biti odbrambeni mehanizam za suočavanje sa starenjem i starošću.

Istraživanje je takođe otkrilo izražen rodni jaz. Žene su izjavile da se osećaju mlađe od muškaraca istog uzrasta, što je jaz koji se samo produbio poslednjih godina, što može objasniti neke od trendova u osećanju mladosti – žene generalno žive duže i osećaju se zdravije od muškaraca, ali su takođe podložne većem društvenom pritisku vezanom za starenje.

Starosni stereotipi o ženama su negativniji nego o muškarcima

„Postoji taj dvostruki standard starenja”, kaže Vetštajn. „Starosni stereotipi o ženama su nekako negativniji nego o muškarcima. Starije žene su još manje zastupljene u medijima od muškaraca i takođe su negativno predstavljene.”

Istraživanje je otkrilo i jaz u obrazovanju, iako mnogo manji. Ljudi sa više obrazovanja imali su nižu subjektivnu starost od onih sa nižim nivoom obrazovanja, ali se ovaj jaz smanjuje.

Vetštajn je, međutim, rekao da moramo biti oprezni u projektovanju trendova u budućnost. Očekivani životni vek možda neće nastaviti da raste – u Sjedinjenim Državama se smanjuje – kao ni starenje u društvu.

Studija je ukazala i na druge negativnosti. Skup podataka je imao relativno manje stogodišnjaka, a većina subjektivnog istraživanja starosti bila je fokusirana na ljude koji žive u zapadnim, obrazovanijim, industrijalizovanim, bogatim i demokratskim zemljama.

Način na koji ljudi osećaju svoje godine i starenje može biti posledica i kulturološkog uticaja. Studije su pokazale da su istorijski gledano, istočne zemlje kao što su Japan, Kina i Južna Koreja možda više prihvatale starost, a subjektivne starosti su bile bliže hronološkom. Međutim, u protekloj deceniji se i ovo možda promenilo, napominje prof Hofman.

Kako se osećati mlađe, ali i prihvatiti starenje

Naše subjektivno doba nije samo marker starenja, već i stanje uma, a izgleda da raspoloženje utiče na subjektivnu starost ljudi, barem kratkoročno. Studija je pokazala da ako učinite da se odrasli osećaju tužno, tako što ćete im dati da čitaju tužne tekstove ili muziku, oni se kasnije osećaju starijima. I suprotno bi moglo biti istina. Druga studija je otkrila da su se starije osobe koje su dobile pozitivne povratne informacije na testu pamćenja i kojima je rečeno da su bili bolji u poređenju sa ostalima vršnjacima, nakon toga su se osećale mlađe. Takođe su bili bolji na sledećem testu.

Kako se osećati mlađe, ali prihvatiti starost

Fizička aktivnost i smanjenje stresa takođe imaju pozitivan dugoročni efekat na subjektivno doba, kaže Vetštajn.

Ispravljanje ejdžističkih stavova takođe može pomoći ljudima da se osećaju mlađe jer ejdžizam može dovesti do samoispunjavajućeg proročanstva. U jednoj nedavnoj studiji, Hofman i njegove kolege su zamolili 134 starije osobe da svakodnevno vode dnevnik o svom subjektivnom uzrastu, staračkim stavovima (na primer: „Stariji ljudi ne bi trebalo ni da pokušavaju da budu ‘kul’“) i simptomima depresije. Učesnici koji su se osećali starijima i imali naglašenije starosne stavove i češće su ispoljavali simptome depresije na dnevnoj bazi. „Ako razmišljate veoma (loše) o starosti, ako imate negativne starosne stereotipe, takođe imate tendenciju da se osećate starijim“, ističe Vetštajn.

Obrazovni programi koji ispravljaju starosne stereotipe, kao što je ideja da su stariji odrasli inherentno zaboravljiviji, obećavaju da će poboljšati stavove prema starenju, dodaje Vetštajn.

Deo puta zdravog starenja može takođe da leži u prilagođavanju i upravljanju očekivanjima, a ne u sukobljavanju šezdesetogodišnjaka sa nekim u dvadesetim godinama, smatra Vetštajn. On ukazuje na paradoks blagostanja, gde ljudi imaju tendenciju da misle da bi starije i stare osobe imale niže blagostanje od mlađih odraslih. „Ali zapravo, vidimo da starije odrasle osobe nemaju niže blagostanje od mlađih odraslih.”