Stres utiče na sve nas. Kada se dogodi nešto stresno — upadanje u tuču, vršnjačko maltretiranje i zlostavljanje, čak i prisustvovanje zastrašujućim događajima poput pucnjave ili nasilja iz oružja — naš mozak može preći u režim zamrzavanja (kolapsa), borbe (napad) ili bekstva.

Naš “razmišljajući” mozak može da se isključi i nama vladaju emocije. Posle toga, čak i jednostavni podsetnici, poput iznenadne glasne buke ili mirisa dima, mogu izazvati isti odgovor na stres.

Povezivanje radi suprotstavljanja stresu

Reakcija na stres može biti spasonosna, kao kada se suočimo sa predatorom. Međutim, ponovljeno, produženo ili prekomerno aktiviranje odgovora na stres može dovesti do habanja našeg tela. To može uticati na naš mozak, hormone, imuni sistem, pa čak i na naše gene—i potencijalno dovesti do slabijeg mentalnog i fizičkog zdravlja.

Podučavanje dece da pomognu sebi u upravljanju odgovorom na stres može pomoći u sprečavanju nekih od ovih efekata. Podjednako važno, veza i sigurnost mogu snažno ublažiti ili suprotstaviti stres i preokrenuti ove uticaje. Samim tim što ste tu, imate miran ton glasa i slušate i povezujete se sa svojim detetom, imate moć da smanjite nivo hormona stresa i isključite njihov odgovor na stres. Time im dajete prostor da procesuiraju ono što se dogodilo i zaštitite njihovo zdravlje.

Saveti za razgovor sa detetom pod stresom

Da biste najefikasnije došli do deteta pod stresom, pomaže da počnete sa tri koraka: prvo regulišite, zatim povežite se i onda razumite.

Prvo, REGULIŠITE: Smirite reakciju na stres

Prvo smirite sopstveni odgovor na stres. Pre nego što razgovarate sa detetom, odvojite nekoliko trenutaka za sebe da proverite sami sa sobom kako stojite i ako je potrebno, smanjite sopstveni nivo odgovora na stres. Ono što se dešava sa vašim detetom će, naravno, uticati na vas i druge u vašem domaćinstvu. Normalno je da imamo sopstvene brige i frustracije oko svega što se dešava. Nekoliko puta duboko udahnite, idite u šetnju, vodite dnevnik ili razgovarajte sa prijateljem. Ako vam je teško, potražite dodatnu pomoć stručnog terapeuta.

Ograničite uznemirujuće informacije. Može pomoći vašem detetu da se brže oseća bolje ako ograničite slike, video zapise i vesti u vezi sa traumatskim događajem. Neke porodice čak smatraju da je korisno napraviti grupnu pauzu na društvenim mrežama i vesti kako bi ograničili unos uznemirujućih informacija za sve.

Održavajte rutine. Rutine nam pomažu da se osećamo bezbedno i da imamo kontrolu u vreme stresa. Držite se poznatih rutina, kao što su oko obroka ili pred spavanje, kada je to moguće, tako da vaša deca osećaju sigurnost redovnosti. Takođe odvojite vreme za nove rutine koje pružaju dodatnu udobnost i zajedništvo po potrebi.

Strategije lečenja. Naučite i koristite dodatne strategije kao što su bolji san, vreme u prirodi i prakse svesnosti da biste pomogli u isključivanju odgovora na stres i podsticanju zaceljenja.

Zatim, STVORITE ODNOS: Povežite se

Uzmite u obzir ili ih pitajte kako vole da budu podržani. Kada su pod stresom, neka deca žele više maženja i zagrljaja, dok je drugima potrebno više prostora. Ono što im je potrebno takođe se može menjati iz dana u dan, iz sata u sat. Razmislite o pravljenju plana o tome kako bi želeli da budu podržani u posebno teškim vremenima.

Aktivno, “srdačno” slušanje. Spustite mobilni telefon, isključite TV i pitajte kako se vaše dete oseća. Zaista slušajte svoje dete. Nemojte smatrati da morate da imate odgovore ili da skočite na rešavanje njihovog problema. Ponekad je ono što vašem detetu najviše treba da se oseća da ga čuju i razumeju. Potvrdite njihova osećanja i dajte im prostora da izraze svoje brige.

Kada dođe vreme, takođe možete modelirati da imenujete svoje teške emocije. To im pomaže da shvate kako da razgovaraju o osećanjima, da je u redu biti ranjiv i da zatraže pomoć ako im je potrebna.

Budite radoznali, a ne besni. Postavljajte pitanja da biste saznali više o tome šta se dešava, zbližite se i bolje pomozite svom detetu. Čak i ako se ne slažete sa ili ste zabrinuti zbog toga kako reaguju na stresni događaj, važno je da istražite brige, osećanja i misli vašeg deteta, a ne da osuđujete. Bez prekidanja, sramote, okrivljavanja ili iznošenja pretpostavki.

U svojim odgovorima izaberite ljubaznost i saosećanje. Ovo može biti posebno teško kada osećamo sopstveni stres i frustraciju. Podsetite se da i vi i vaše dete radite najbolje što možete sa resursima i veštinama koje trenutno imate. Odvojite trenutak da budete ljubazni i prema sebi.

Neka znaju da nisu sami. Ima i drugih koji su prošli kroz slična iskustva; u zavisnosti od njihovog uzrasta, razmislite o povezivanju sa grupama za podršku, vršnjacima, onlajn resursima, knjigama, video zapisima ili terapeutom. Naravno, takođe im dajte do znanja da ste tu za njih: izjave poput „proći ćemo kroz ovo zajedno“ mogu biti od velike pomoći.

Konačno, RAZUMEVANJE: Proces i plan

Iskrenost gradi poverenje. Deca žude za jasnim informacijama u trenucima neizvesnosti. Čak i vrlo mala deca znaju ili osećaju mnogo. Pitajte čega se plaše, koja pitanja imaju i šta već znaju. Ispravite sve zablude ili suludo razmišljanje, ali nemojte lagati ili lažno predstavljati istinu – budite uverljivi i dajte im činjenice.

Recite im šta se dešava unutra. Vaše dete verovatno ne želi da se ponaša kako se ponaša ili oseća kako se oseća. Možete im pomoći da bolje razumeju šta se dešava u njihovim mozgovima i telima i kako da se osećaju bolje. Istaknite da imaju normalne reakcije na abnormalne, stresne događaje. Koristan način da se opiše odgovor na stres je korišćenje „modela ruke mozga“, koji pokazuje kako možemo „okrenuti kapak“ kada smo uplašeni, uznemireni i preopterećeni. A kada se mozak koji razmišlja van mreže i kada nas vode naše emocije, koraci opisani ovde mogu pomoći.

Obratite se svom pedijatru. Lekar vašeg deteta zna kako stres utiče na zdravlje i može pomoći vašoj porodici dodatnom podrškom i resursima.