Istorija straha pokazuje da su ljudi s vremena na vreme uspevali da ga se oslobode uglavnom pomoću dva metoda.

Prvi podrazumeva da se od jednog staha beži u drugi, koji daje više nade. Drugi – da se javi radoznalost za nešto sasvim drukčije, što privremeno zaklanja svest o opasnosti. Kako je uznemirenost i strahovi zbog pandemije koronavirusa rasla, sve više gledalaca je našlo utehu u filmovima i serijama koji se bave upravo temom virusa, zaraza, bolesti i raznih vrsta pandemija.

Svako od nas se na različite načine suočava(o) sa izolacijom i zabranom kretanja tokom pandemije koronavirusa. Neki igraju video igre dok im palčevi ne utrnu, drugi su se okrenuli svim tim nepročitanim knjigama koje im stoje na gomili pored kreveta, a treći, pak, pokušavaju da uteknu sivilu svakodnevice gledanjem neverovatnih, često i veoma drastičnih i uznemirujućih filmova o raznoraznim pandemijama od virusa do zombija.

Money photo created by wayhomestudio - www.freepik.com
Foto Freepik.com

Kako je priča o kovidu 19 napredovala najpre od nejasno zloslutnih nagoveštaja sa druge strane sveta, do veoma jasne pretnje našem načinu života, dogodilo se nešto neobično – popularnost igranih i dokumentarnih filmova o smrtonosnim epidemijama doživela je eksponencijalan rast.

U trenucima najvećeg straha, za utehu smo se okrenuli filmovima koji govore o pošastima koje uništavaju poznati nam svet.

U Sjedinjenim Državama, gde pandemija poprima gotovo biblijske razmere, film Zaraza, horor-triler iz 2011, režisera Stivena Soderberga, koji prati pokušaj međunarodnog tima naučnika da suzbije epidemiju smrtonosnog virusa, našao se na listi „Ajtjunsa“ kao najviše puta iznajmljen film u poslednjih mesec dana.

Primera radi, pre pojave koronavirusa, bio je na 270. mestu po popularnosti. „Netfliksova“ serija Pandemija: Kako sprečiti epidemiju zadržala se u prvih 10 najpopularnijih emisija u Velikoj Britaniji i Irskoj.

Ljudi su takođe otkrili film Breda Pita iz 2013. godine Svetski rat Z, apokaliptični akcioni horor režisera Marka Forstera. Ovaj film je adaptacija istoimenog romana Maksa Bruksa iz 2006. godine. Radnja prati Gerija Lejna, bivšeg istražitelja Ujedinjenih nacija, koji putuje svetom kako bi zaustavio širenje pandemije zombija. Svetski rat Z je uspeo da sa trona obori i kultni film Terija Gilijama 12 majmuna iz 1995. godine, u kome, takođe, igra Bred Pit.

Ima i onih koji su zaronili još dublje. Da li ste znali da su godinu dana pre Igre prestola Šon Bin i Karis van Hauten (poznata i kao Melisandra) glumili u filmu pod nazivom Crna smrt? Tako su neki poželeli da vide kako bi se Ned Stark borio protiv kovida 19.

Ponovo je veoma popularan i serijal filmova Pritajeno zlo, naučnofantastični horor zasnovan na video igrama Resident Evil koji zapravo govori o smrtonosnom virusu koji uništava našu civilizaciju, kao i druga sezona prve „Netfliksove“ korejske produkcije, serije Kingdom. Razlog je očigledan – u seriji se govori o misterioznoj bolesti koja izbija na Dalekom Istoku i ima potencijal da uništi celo čovečanstvo. Savršeno za gledanje tokom pandemije.

Food photo created by DCStudio - www.freepik.com
Foto by DCStudio – www.freepik.com

Neki su otišli toliko daleko da su pronašli film Kasandrin prolaz iz 1976, sa Sofijom Loren i Ričardom Harisom u glavnim ulogama. Haris glumi medicinskog stručnjaka zarobljenog u brzom vozu u kome bukti zaraza novog soja gripa.

Čak i pre pojave kovida 19, mnogi od ovih filmova imali su svoje poklonike. Na primer film Zaraza je bio polu-hit, pre svega zahvaljujući tome što u njemu Gvinet Paltrou i Met Dejmon vode bitku protiv opasnog virusa.

Bez obzira na činjenicu da se u pomenutim filmovima mogu pronaći detalji koji se potpuno poklapaju sa trenutnom situacijom u kojoj se nalazi gotovo trećina sveta, postavlja se pitanje zašto nam ovakvi filmovi prijaju baš u ovim okolnostima. Ipak, ma koliko zvučalo kontradiktorno – ovi mračni i uznemirujući filmovi donose i zrnce utehe.

„Niko ne želi da bude sam“, napominje dr Pamela B. Ratledž u časopisu Psychology Today.

„U filmu Zaraza Met Dejmon deli svoju muku. Fikcija koja se bavi našim realnim problemima može duboko da utiče i promeni naše stavove i razumevanje tuđih nevolja. Trenutno se svi borimo sa anksioznošću koja je nastala zbog neizvesnosti i pitanja na koja nemamo odgovor, kao što su – koliko će ovo još da traje?

Abstract photo created by freepic.diller - www.freepik.com
Foto by Freepik.com

Hoće li biti još gore? Možemo li se izboriti sa ovom zarazom? Činjenica da je to što gledamo fikcija, nije bitna. Opasnosti koje vrebaju sa ekrana pomažu nam da upravljamo našim egzistencijalnim strahom od ugroženosti i nedostatka kontrole“, dodaje dr Ratledž.

„Mozak je organ zadužen za rešavanje problema, pa kada se suočimo sa nekom nepoznanicom, naš mozak automatski pokušava da istraži, analizira i reši problem“, slaže se psihoterapeutkinja Stela O’Mali. „Međutim, ova pandemija je problem o kome mnogi od nas nisu nikada ranije razmišljali, pa naš mozak jednostavno ne može da prikupi dovoljno podataka. Zato nastojimo da pitanje istražimo sa svih strana i iz svih uglova, kao i da uvežbamo načine kako da se nosimo s njim“.

„Ovo može biti veoma koristan psihološki mehanizam za prevazilaženje problema. S druge strane, može kod nekih ljudi prouzrokovati još veće probleme, jer naš mozak takođe traži i najdramatičnije aspekte problema. Ljudi ophrvani anksioznošću imaju potrebu da gledaju dramatične serije, poput Pandemije, ali ovo za njih može biti i prilično štetno jer će samo pojačati negativne emocije koje su ih obuzele“, upozorava psihoterapeutkinja.

„To znači da je gledanje ovakvih programa prilično subjektivno, ali lako ćete uvideti da li vam to pomaže da se adaptirate na problem ili se posle osećate još gore. Filmovi kao što je Zaraza, na primer, pomažu nam da doživimo i upravljamo emocijama jer nam pokazuje da opasnosti mogu biti savladane. Kada gledamo zastrašujući film, posebno ako se poistovetimo sa glavnim junakom, dobijamo ‘dokaz’ da možemo da preživimo i da će stvari doći na svoje mesto, ili ćemo bar uvideti da je to nešto što nije zadesilo samo nas i da nismo sami“, naglašava dr Ratledž.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.