“A od Ralje, nema dalje!”

Ovom starom narodnom, jedan moj drug je duhovito prokomentarisao našu nameru da odmor provedemo na Lastovu. Zaista, od Lastova, nema dalje. Najudaljenije, stalno naseljeno ostrvo, u nama bliskom delu Jadranskog mora. Posle Lastova, na još par sati vožnje brodom, je hrid Palagruža, gde ljudsku vrstu tamo stoički predstavlja samo dežurni svetioničar. Posle Palagruže, debelo more i negde tamo daleko, Italija.

Pogled u suton sa kaštela, grad Lastovo
Foto: Stanko Teslić

Od Splita do Lastova postoji redovna trajektna veza i vožnja traje pet i po sati, sa presedanjem u Vela Luci, na Korčuli. To važi za one koji put Lastova krenu kao mi, automobilom.

Pročitajte i ovo: Krstarenje istočnim Mediteranom

Za one bez automobila, saobraća i katamaranska linija, koja znatno brže stiže do Ubli, kako se, inače, zove maleno mesto na Lastovu, u kojem se nalazi trajektno pristanište.

Lastovo
Foto: Stanko Teslić

Lastovo je arhipelag, koji sačinjava 46 ostrva, ili bolje rečeno, ostrvaca. Prizor, kada se trajekt približi Lastovu, je nezaboravan. Lastovo je prekriveno neočekivano bujnom vegetacijom.

Pročitajte i ovo: Napulj – kako je nastala napolitanska pica

Borove i hrastove šume, prošarane maslinjacima i vinogradima, prirodno su ograđene grubom, kamenitom obalom, koja, čini se, ne dozvoljava da se toliko zelene ne izlije u beskrajno plavo, da ga ne zamuti.

Grad Lastovo
Foto: Stanko Teslić

Upravo zbog te grube, kamene obale, na Lastovu gotovo da i  nema klasičnih plaža. Oni koji su se “navukli” na ležaljku, suncobran i hladni frape, opasno će ugroziti sopstvenu egzistenciju dolaskom na Lastovo.

Pročitajte i ovo: Baskija – crna ovca Španije

Ovo je mesto za one koji traže nestvarno čisto i prozirno more ispred sebe, borove iglice ispod sebe i kojima iz nekih čudnih razloga, nikada ne dosadi jednolična muzika VIS “Zrikavci”, koji od zore do mraka svira uvek istu pesmu.

Toranj katedrale na Lastovu
Foto: Stanko Teslić

Za one kojima je čulo mirisa neobjašnjivo povezano sa čulom sećanja, pa pune i prazne pluća i mozak istovremeno, mešavinom mirisa nostalgije, Mediterana i onog Arsenovog “..još prepun nade, što da radim..”.

Pročitajte i ovo: Ohridsko jezero – makedonski biser

Uvala Kručica
Foto: Stanko Teslić

Lastovo je za one parove kojima ne pada teško da se pola sata spuštaju kroz jedva prokrčene staze, do neke, skrivene uvale, na kojoj će biti sami, svoji i ničiji.

Pročitajte i ovo: Santorini – najlepše ostrvo Mediterana

Tu će se pronaći i oni večiti dečaci koji će izgrebati noge, ne bi li posle duge borbe sa oštrim kamenom koji već eonima, kao Kerber, brani prilaz, našli pred pećinom i hrabro skočili u vodu prirodnog bazena koji pećinu povezuje sa morem.

Skrivena vojna luka sa svetionika
Foto: Stanko Teslić

Kako, dole, tako gore. Nebo iznad Lastova je i zvanično, jedno od najzvezdanijih u Evropi. Udaljenost od kopna, kao i nezagađen vazduh, prave magiju! Sačekajte da se sasvim smrkne, lezite na zemlju (rekli smo, ležaljki nema!), uhvatite nekog dragog za ruku i upijajte svaku kap Mlečnog Puta koji vam se otkriva, verovatno prvi put u svoj svojoj lepoti.

Pročitajte i ovo: Trka s bikovima u španskom gradu Pamplona

Jednostavno je nemoguće da se pred tim prizorom ne upitate, gde su sve te zvezde bile do sada i da li je ono nebo kod vas kući, isto ovo koje pred vama prosipa sve svoje bisere.

Saplun
Foto: Stanko Teslić

Shvatili ste, Lastovo je prepuno izazova, tajni, lepote neiskvarene ljudskim delanjem, kao iz Zemlje Avantura, za neku savremenu devojčicu Vendi i nekog, još uvek relativno lakog za pronaći, Petra Pana.

Pročitajte i ovo: Krit – najveće grčko ostrvo na kome je vreme stalo

Saplun
Foto: Stanko Teslić

Glavno ostrvo, Lastovo, je nepunih desetak kilometara dugačko i nekih šest široko. Ukupan broj stanovnika je, prema popisu iz 2011. godine, svega 792. Broj stanovnika ima stalnu tendenciju opadanja. Većina emigrira u prekookeanske zemlje ili odlazi da potraži “više kruva” na kopnu, u Split ili Zagreb.

Pročitajte i ovo: Tunis, Sus i Port el Kantaui – korisne informacije o letovanju u Tunisu

Turizam je još uvek u povoju. Tom, zakasnelom pubertetu, pored udaljenosti od kopna, kumovao je i geostrateški položaj arhipelaga, koji je od završetka Drugog svetskog rata, bio baza Jugoslovenske ratne mornarice.

Kneževa palata
Foto: Stanko Teslić

Na ostrvu je bilo tri puta više vojnika, nego stanovnika. Kao takvo, Lastovo je bilo zabranjeno za strance, sve do 1988. Retki domaći turisti, uglavnom su bili prijatelji ili rodbina lokalnog stanovništva, kao i post hipi omladina koja je iz velikih jugoslovenskih gradova, ranih osamdesetih, bežala u kampove Lastova i u šatorima i slobodnoj ljubavi uživala i nadala se Eri Vodolije.

Pročitajte i ovo: Plovdiv – grad Sunca, kulture i dobre hrane

Fumar
Foto: Stanko Teslić

Danas, kao svedok vremenima kada je Lastovo bilo u prvom redu odbrane od moguće invazije NATO pakta, svedoče zapušteni kilometri podzemnih hodnika, brojnih bunkera i skrovišta za podmornice, koji kao islužena kurtizana, drsko i besramno, nude svoju nutrinu znatiželjnim turistima.

Pročitajte i ovo: Najpoznatije crkve Rima

Lastovo
Foto: Stanko Teslić

Lastovo vidi svoju svetliju budućnost u nautičkom turizmu. Brojne, sigurne luke, povoljna ruža vetrova, kao i već prilično razvijena infrastruktura, brojnim jedrilicama i jahtama koje su ovde stigle preko sedam mora, pruža mogućnost, kako za atraktivnu plovidbu, tako i za kvalitetan i siguran odmor.

Pročitajte i ovo: Sorento i Amalfi obala

Nekoliko restorana i konoba, koji rade blizu nautičkih marina, u vodičima jedriličara zaokruženi su crvenom bojom, kao obavezni za posetu u ovom delu Jadrana.

Ostrvo Mladina, Saplun
Foto: Stanko Teslić

Vožnja kolima od Ubli, mesta gde smo se iskrcali, do grada Lastova, traje petnaestak minuta. Kada iza poslednje krivine ugledate Lastovo, pomislite da ste negde u Toskani.

Pročitajte i ovo: Letovanje u Albaniji, zemlji Mercedesa, bunkera i orlova

Obasjane poslepodnevnim Suncem, niz kuća, mahom renesansne arhitekture, otkrivaju se pred vama naslonjene na prirodni amfiteatar koji čine padine okolnih brda i završavaju u plodnoj dolini, u kojoj se talasaju vinogradi. Iz tih vinograda, Lastovčani već vekovima izmuzavaju mleko, poznato kao Rukatac.

Pročitajte i ovo: Turska – let balonom iznad božanstvene Kapadokije

To je vino, belo, poprilično jako, mirisno i pomalo oporo, koje u sebi objedinjuje bogatstvo vegetacije i ostrvskog mentaliteta.

Saplun
Foto: Stanko Teslić

Šetnja tesnim i kamenitim ulicama Lastova, biva nagrađena sakupljanjem kapara, koji žbunoliko viri između pukotina u zidovima kuća i prosto vas mami da iskoristite ovu jedinstvenu priliku i napunite bar teglicu ovim, inače, skupim delikatesom.

Pročitajte i ovo: Lepote zapadne Srbije, oj, Moravo, moje selo ravno!

Dok smo još u šetnji gradom Lastovo, pažnju će vam svakako privući dimnjaci čudnog oblika, koji podsećaju na minarete, što je prilično čudno, s obzirom na to da nema podataka da je ostrvo ikada bilo pod uticajem islama.

Svetionik Struga
Foto: Stanko Teslić

Svaki dimnjak ili kako Lastovčani kažu, fumar, jedinstven je i ne postoje dva ista. Kao i otisak prsta, fumar je bio svojevrstan pečat domaćinstva. Što je više dekorisan, to je kuća bila bogatija. Grad je, inače, gotovo jedinstven primer na hrvatskim ostrvima kao ” glavni” grad koji se nalazi u unutrašnjosti, a ne pri obali.

Pročitajte i ovo: Tunis, Kartagina i Sidi Bu Said

Razlog za to je, verovatno, pristup obradivoj zemlji, koje ima u neposrednoj blizini grada, kao i vekovima prisutan strah od pirata.

Plaža Mihajlo u suton
Foto: Stanko Teslić

Da dođete na Lastovo, a da ne posetite Saplun, bila bi velika greška. Saplun je plaža na ostrvu Mladine, delu arhipelaga Lastovnjaci, do kojeg se dolazi za oko 45 minuta vožnje barkom. Potpuno je obraslo gustom, borovom šumom, sa stablima koja se takmiče, koje će biti više, vitkije.

Pročitajte i ovo: Proputovanje kroz Transilvaniju – tajanstvenu zemlju vampira

Saplun je jedina peščana plaža na Lastovu. Pesak se, doduše, nalazi u moru jer ga je more vremenom uzelo pod svoje i prekrilo, a kupači moraju da se zadovolje leškarenjem na kamenim oblucima. Malo je poznato da je ostrvo u privatnom vlasništvu, ali svaku asocijaciju na tajkune, čuvare koji brane pristup ostrvu, sačuvajte za neka druga, manje demokratska privatna ostrva.

Pročitajte i ovo: Kapri – najlepše italijansko ostrvo

Vlasnik Mladine je Ante, ali ga svi još od iskrcavanja na Mesec zovu Hjuston. Hjustonov deda je, još pre stotinak godina, došao u posed ostrva nekom preraspodelom.Tadašnja vlast je, ne znajući kako da namiri potražioca, dodelila ostrvo koje niko nije hteo, upravo Antinom dedi.

Pročitajte i ovo: Specifična obeležja Portugala

Danas kada pitate Hjustona ima li nameru da ograniči iskrcavanje na ostrvo, samo mahne rukom i kaže : “A ća ću im branit?! Nek dolaze, samo da ne ćine pizdarije!”

Na Mladini se nalazi i pećina ispred koje je more podzemnim putem napravilo malo jezero. Do nje se može doći upornim hodanjem kamenitom obalom, tokom koje će brojni galebovi iskazati svoje glasno negodovanje, plašeći se za svoja gnezda koja se nalaze blizu pećine.

Barokno, ribarsko naselje Lučica u suton
Foto Stanko Teslić

Arhipelag Lastovo je zbog svoje mistične lepote, gustih šuma, plodnih polja, kopnenih i podvodnih pećina, kao i brojnih, retkih, morskih i kopnenih vrsta biljaka, Hrvatski sabor  proglasio 2006. godine parkom prirode. Ta odluka će doprineti ekološkom očuvanju, a ohrabruje se i korišćenje vozila na prirodni pogon, kao što su, kajaci i bicikli. Kajacima možete do uvala i plaža do kojih se kopnom ne može ni terencima. Na ostrvu postoje brojne biciklističke i pešačke staze, dobro markirane i prilagođene svim kondicionim nivoima.

Detalj sa katedrale Lastovo
Foto Stanko Teslić

Još jedna zanimljivost je da i pored obilja kamena, na Lastovu nema zmija otrovnica. Pre izvesnog vremena, kako bi ograničili broj glodara koji su uništavali useve, doneta je odluka da se na ostrvu zapate otrovnice. Doneli su dva legla, ali nisu se održala.

Legenda kaže da se kraljica Ilira, Teuta, u strahu od rimskih legija, sklonila na najjače ilirsko uporište, Lastovo. Njen kult zmije bio je ugrožen. Prilikom boravka na Lastovu, sve svoje magične moći, koje su zmije u sebi krile, kao i plodnost i zaštitu, prenele su ostrvu Lastovu. Zahvalnost zmija bila je tolika, kaže dalje legenda, da su svu snagu predale zemlji i ostale bez trunke otrova.