Uskrs se praznuje tri dana i predstavlja tzv. „pokretni“ praznik, što znači da se njegov datum menja svake godine, ali uvek mora da bude u nedelju.

Farbanje jaja za Uskrs ima više tumačenja. Bitno je da su narodi i odgovarajuće religije prihvatile ovaj običaj. Uskrs je najradosniji praznik koji, pored ostalog, simbolizuje nastanak života. Jaje jeste simbol života. U pravoslavlju Uskrs je sabornost, okupljanje  i darivanje, što predstavlja proces približavanja bogu. Takođe, to je oblik socijilizacije porodice i društva, protkan ljubavlju, radošću, druženjem i, iznad svega, duhovnošću.

Žumanac jajeta, pored ostalih hranljivih sastojaka, sadrži lecitin i holesterol. U vreme Uskrsa domaća jaja sadrže znatno više lecitina od holesterola. Zato smo ranije kao deca mogli da pojedemo i po desetak uskršnjih jaja bez posledica. Sada kada pojedemo dva ili tri osećamo težinu.

Pročitajte i ovo: Detoksikacija na balkanski način

Stari običaj u Srbiji je i igra Jadac. Jadac je u narodu poznatiji kao kost za “ispunjavanje želja”. Jadac, odnosno, furcula, naziv je za viljuškastu kost kod ptica, nastalu spajanjem dve ključne kosti.

Ona kod ptica ima ulogu jačanja grudnog skeleta da bi pernata životinja lakše mogla da se odupre strujanju vazduha pri letu. To je stručno objašnjenje, ali nas više zanima ono koje je ušlo u običaje mnogih naroda, pa i kod nas.

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znamo o ishrani tokom posta

Kost se koristi tako da dve osobe uzmu kost za jednu, odnosno, drugu stranu, zamisle želju i povuku kost prema sebi. Kada kost pukne, osobi koja dobije veći deo kosti ispuniće se želja.

Postoje brojna narodna predanja o vezi sa farbanjem jaja. Jedno od njih, govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob. Za to vreme jeli su pečenu kokošku.

Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi stalno ismevali.

U jednom trenutku su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, to se i desilo, a Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.

Pročitajte i ovo: Čorba od šargarepe i đumbira

Na Veliki petak, poslednji dan 40-dnevnog posta, prema tradiciji zabranjeno je jesti ne samo meso, već je zabranjeno i najesti se tokom dana više od jednom.

Na taj dan u mnogim delovima sveta, pa i kod nas, za ručak mnogi jedu ribu. A riba je, zapravo, simbol koji su najstariji hrišćani koristili za Isusa Hrista.

Na Veliki petak poste svi, pa čak i oni koji, inače, ne poste ceo vaskršnji post. Oni koji su postili ceo post ili makar nedelju dana, na Veliki petak poste strog post.

Na taj dan se ne služi liturgija u crkvi, osim ako su Blagovesti. Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, to je dan tuge i opšte tišine, koju „ni detinji plač ne sme remetiti“.

Čak se ni pokojnici nisu sahranjivali na ovaj dan, „da se ne remeti zemlja u kojoj leži Hristos“.

Pročitajte i ovo: Banofi pita sa bananama

Na Uskrs u domovima pravoslavnih vernika nakon višenedeljnog posta postavlja se mrsna trpeza. Sprema se pečenica, najčešće prase ili jagnje, mesi se uskršnja pogača, a počasno mesto na stolu pripada jajima.

Jagnje, koje se često pojavljuje na uskršnjoj trpezi, takođe, simbolizuje Isusa, kao žrtveno jagnje, žrtvovano zbog nas.

Ovaj simbol se prepliće sa narodnim običajima, jer nakon fašangi (farsang) nije bilo svinjokolja, a dimljene šunke sa poslednjih svinjokolja su sazrele baš za kraj posta.

Jagnje je prva životinja koja se kolje nakon početka proleća i kraja posta, a šunka je prvo spremljeno dimljeno meso.

Pročitajte i ovo: Torta od sira i bundeve – Pumpkin Cheesecake

Jedan od uskršnjih običaja je da se jedu jagnjetina i govedina jer jagnje simboliše samog Isusa, a ovo je jedna od četiri simbolične životinje koje su se javile u vizijama proroka Jezekilja i sv. apostola Jovana Bogoslova.

Ukoliko bi Uskrs pao pre Đurđevdana, nije se jelo jagnjeće meso.

Za ovaj veliki praznik mese se posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se specijalne lepinje sa umetnutim celim jajetom (kovržanjak) koje se posle razmenjuju sa prijateljima.

Hleb se mesi sa strarter kulturama kiselog testa, koje obezbeđuju degradaciju skroba, oslobađanje minerala iz ljuspe žitarica kao i razlaganja gluten na glijadin i glijadinin.

Pročitajte i ovo: Marokanske kuglice od bundeve i bele čokolade

Na sam dan Uskrsa po dvorištu i kući kriju se jaja i slatkiši koje posle deca traže.

Na Pobusani ponedeljak, inače, drugi dan Uskrsa, ide se na groblje i na svaki grob se stavlja po jedno crveno jaje kako bi i preminuli preci “slavili” vaskrsenju Hrista.

Jaje nosi pre svega poruke plodnosti. Iz jajeta se razvija novi život, kao što je i Isus vaskrsao iz mrtvih. Jaje se boji u crveno da bi se sećali prolivene krvi Isusove.

Pročitajte i ovo: Pita sa pečurkama

Ren simboliše gorčinu Isusa i njegove patnje. Ren ima i prastaro simbolično značenje – smatrali su da njegov ukus i miris teraju zle duše. Nutritivno ren je izuzetan antibiotik, veoma bogat enzimima, mineralima i anioksidantima.

Pročitajte i ovo: Što više jedete ove namirnice više mršavite

Običaj pečenja kolača za Uskrs potiče iz doba kad je tokom posta bilo zabranjeno i mleko i jaje. Nakon prestanka zabrane ovim osnovnim činiocima se svečano obogaćivao hleb i tako je nastao kolač.

Posni jelovnik

Značajni posni obroci su podvarak od kiselog kupusa i dimljenog šarana. Punjenje suve šljive sa kuvanim pirinčem i susamom se dinstaju na pari, a potom blago zapeku u rerni. Posne sarme sa orasima, pirinčem, susamom i ljutom paprikom.

Majonez od rena, rasola od kiselog kupusa, lecitina, mlevenog susama i ljute paprika. Mešavina seckanog dinstanog vinovog lista, belog luka i soka od paradajza kao dodatak jelu.

Pročitajte i ovo: Jednostavni recepti za domaće napitke za detoksikaciju

A od posnih slatkiša, omiljene su pečene jabuke sa orasima, medom i mlevenim susamom. Služi se slatko u širi od grožđa, čaju od biljaka, šećeru i kockica bundeve.

Kao aroma može poslužiti limun, narandža, kardamon i dr. To je tzv. recelj ili rečelj.

Kao slatki napitak služi se boza od projanog brašna sa starter kulturama probiotskih bakterija i divljih kvasaca tzv. probiotskog kvasca (ima ga u prodavnicama zdrave hrane). Kao izvori šećera mogu biti neki pekmez, slatko, med ili  šečer.

Pročitajte i ovo: Kako da se pravilno hranimo tokom proleća

Mrsni jelovnik

U mrsnom delu obroka dolazimo do pečenog jagnjeta pod sačem ili na ražnju, ispunjenog povrćem.

Umesto sača može poslužiti velika šerpa ili lonac. Ražanj se pravi tako da se iznad ražnja postavi cilindar od lima (najčešće pocinkovani jer se lako nabavlja) pri čemu se ispod jagnjeta, praseta ili jareta dodaje žar koga posebno pravimo u buretu (od bukve, trešnje ili šljive bez kore).

Ispod jagnjeta ili praseta se pored žara celom dužinom postavljaju posude sa vrelom vodom, čime se obezbeđuje dobijanje pečenog i sočnog proizvoda.

Pite od domaćih pečenih kora  sa divljim zeljem i domaćim sirom.

Ražnjići od punjenih suvih šljiva vrganjom, uvijene domaćom slaninom.

Pročitajte i ovo: Zašto je dobro da jedemo čokoladu?

Namaz od kajmaka i krema od kefira. Krem od kefira se dobija ceđenjem dobijenog kefira kroz gazu u toku noći.

Mešanjem kajmaka sa kremom od kefira dobija se izuzetan mlečni probiotski proizvod, koji može biti namaz, dodatak salatama, jelima, čorbama i supama.

Jaja su veoma bitna za mrsne slane i slatke trpeze. Kuvana jaja mogu biti dodatak salatama. Od belanca i žumanca mogu se praviti slakiši sa orašastim plodovima.

Pročitajte i ovo: Istine i zablude o alkalnosti, kiselosti i baznosti organizma

Sve vrste lukovica treba dobro upržiti, potom miksirati i čuvati u posudama u zamrzivaču. Po potrebi, možemo dodavati jelima, namazima i dr.

Uz obroke treba konzumirati čašu kvalitetnog crnog vina.