Učite na svojim greškama, barem tako nas savetuju od detinjstva. Ali nauka pokazuje da često ne uspevamo da učimo iz prošlih postupaka. Umesto toga, verovatno ćemo nastaviti da ponavljamo iste greške.

Na koju vrstu grešaka se ovde misli? Naravno da brzo naučimo da, na primer, ako stavimo ruku na vruć šporet da ćemo se opeći, pa je malo verovatno da ćemo ponoviti ovu grešku. To je zato što naš mozak stvara vezu pretnja – odgovor na fizički bolne stimuluse zasnovane na prošlim iskustvima. Ali kada je u pitanju razmišljanje, obrasci ponašanja i donošenje odluka, često ponavljamo greške – kao što je kašnjenje na sastanke, ostavljanje zadataka do poslednjeg trenutka ili procenjivanje ljudi na osnovu prvog utiska.

Razlog se može pronaći u načinu na koji naš mozak obrađuje informacije i stvara obrasce na koje se pozivamo iznova i iznova. Ovi obrasci su u suštini prečice koje nam pomažu da donosimo odluke u svakodnevnom životu. Ali ove prečice, poznate kao heuristika, takođe mogu da nas nateraju da ponavljamo iste greške.

Profesorka Pragja Agraval napominje da nismo po prirodi racionalna bića, kao što bismo želeli da verujemo. Preopterećenje informacijama je iscrpljujuće i zbunjujuće, tako da nastojimo da ih filtriramo.

Ne vidimo celinu

Vidimo samo delove sveta oko nas. Skloni smo da primetimo stvari koje se ponavljaju, bilo da postoje obrasci ili ne, i skloni smo da pamtimo tako što ćemo generalizovati i stereotipizovati. Takođe izvlačimo zaključke iz oskudnih podataka i koristimo kognitivne prečice da bismo kreirali verziju stvarnosti u koju implicitno želimo da verujemo. Ovo sužava tok dolaznih informacija, što nam pomaže da povežemo tačke i popunimo praznine stvarima koje već znamo.

Na kraju krajeva, naš mozak je lenj i potrebno je mnogo kognitivnog napora da se promene obrasci i ove prečice koje smo već napravili. I zato je veća verovatnoća da ćemo se vratiti istim obrascima ponašanja i akcija, čak i kada smo svesni da ponavljamo greške. Ovo se zove pristrasnost potvrde – naša tendencija da potvrdimo ono u šta već verujemo, umesto da promenimo svoj način razmišljanja da uključimo nove informacije i ideje.

U stvari, naš mozak je lenj

Takođe često koristimo „instinkt“ – automatski, podsvesni tip razmišljanja koji se oslanja na akumulirana prošla iskustava dok donosimo sudove i odluke u novim situacijama.

Ponekad se držimo određenih obrazaca ponašanja i ponavljamo svoje greške zbog ego efekta koji nas tera da se držimo svojih postojećih uverenja. Verovatno ćemo selektivno birati strukture informacija i povratne informacije koje nam pomažu da zaštitimo svoj ego.

Jedan eksperiment je otkrio da kada se ljudi prisećaju svojih uspeha iz prošlosti, verovatnoća da će ponoviti ta uspešna ponašanja je veća. Ali kada su bili svesni ili im je stavljeno do znanja koje su greške počinili u prošlosti, vrlo retko će uspeti da promene obrazac ponašanja koji je doveo do neuspeha. Dakle, ljudi bi u stvari verovatno ponovili i pogrešno ponašanje.

To je zato što, kada razmišljamo o našim prošlim neuspesima, osećamo se loše i u tim trenucima se prepuštamo ponašanju koje čini da se osećamo prijatno i poznato. Čak i kada pažljivo i polako razmišljamo, naš mozak je pristrasan prema informacijama i šablonima koje smo koristili u prošlosti, bez obzira na to da li su nas oni odveli u ćorsokak. Ovo se zove pristrasnost poznatog.

„Ego efekat“ nas tera da se držimo svojih uverenja

Ipak, možemo učiti iz grešaka. U jednom eksperimentu, majmuni i ljudi morali su na ekranu da posmatraju tačke koje se brzo kreću i procene njihov smer kretanja. Istraživači su otkrili da su i jedni i drugi usporila posle načinjene greške. Što je greška veća, to su više usporavali, što pokazuje da se više informacija akumuliralo. Međutim, kvalitet ovih informacija je bio nizak. Naše kognitivne prečice mogu nas naterati da poništimo svaku novu informaciju koja bi mogla da spreči ponavljanje grešaka.

U stvari, ako napravimo greške dok obavljamo određeni zadatak, pristrasnost frekvencije čini da ćemo ih ponoviti kad god iznova uradimo zadatak. Pojednostavljeno govoreći, naš mozak počinje da pretpostavlja da su greške koje smo prethodno napravili ispravan način za obavljanje zadatka – stvaranje uobičajenog „puta greške“. Dakle, što više ponavljamo iste zadatke, veća je verovatnoća da ćemo preći putanju greške, sve dok ona ne postane toliko duboko usađena da postane skup trajnih kognitivnih prečica u našem mozgu.

Kognitivna kontrola

Sve ovo zvuči prilično obeshrabrujuće. Šta nam je onda činiti?

Imamo mentalnu sposobnost koja može nadjačati heurističke prečice, poznate kao kognitivna kontrola. A postoje i neke nedavne neurološke studije sprovedene na miševima koje nam daju bolju predstavu o tome koji su delovi našeg mozga uključeni u to.

Istraživači su takođe identifikovali dva regiona mozga sa „neuronima za praćenje samo-greške“ – moždanim ćelijama koje prate greške. Ove oblasti se nalaze u frontalnom korteksu i izgleda da su deo niza koraka obrade – od ponovnog fokusiranja do učenja na našim greškama.

Napravite pauzu, smanjite frekvenciju graške

Istraživači pokušavaju da dokuče da li bi bolje razumevanje ovoga moglo pomoći u razvoju boljih tretmana i podrške za Alchajmerovu bolest, na primer, pošto je očuvana kognitivna kontrola ključna za dobrobit u kasnijem životu.

Ali čak i ako nemamo savršeno razumevanje moždanih procesa uključenih u kognitivnu kontrolu i samokorekciju, postoje jednostavnije stvari koje možemo da uradimo.

Jedan je da se ne uzbuđujete preterano kada pogrešite. Može zvučati kao pogrešan odnos prema neuspesima, ali je to u stvari pozitivniji put napred. Naše društvo omalovažava neuspehe i greške, i stoga je verovatno da ćemo se stideti zbog svojih grešaka i pokušati da ih sakrijemo.

Što više osećamo krivicu i stid, i što više pokušavamo da sakrijemo svoje greške od drugih, veća je verovatnoća da ćemo ih ponoviti. Kada se ne osećamo tako loše, veća je verovatnoća da ćemo biti bolji u preuzimanju novih informacija koje nam mogu pomoći da ispravimo naše greške.

Takođe, dobar način je i da napravite pauzu i prestanete da obavljate zadatak koji želite da naučite kako da ga bolje obavljate. Priznanje svojih neuspeha i pauza da ih razmotrimo može nam pomoći da smanjimo pristrasnost frekvencije, što će nam pomoći da ne ponovimo svoju grešku i ojačamo putanju greške.