Danas sam pročitao članak na poznatom hrvatskom poslovnom portalu, a pogodila me jedna od autorovih rečenica koja glasi otprilike ovako: „Sad ćemo sve vreme biti optuženi kada se nismo fokusirali na ljudske resurse (ljudski resursi – HR) i primenjena poslovna psihologija“.
Bili smo šefovi, a ne vođe. I kao šefovi, nismo vodili ljude i postepeno ih razvijali ulažući u njih, već smo mikro upravljali i „gasili požare“. I naravno, naš posao je dočekao koronavirus potpuno nepripremljen. Nismo pripremili teren.
Kao organizacioni psiholog, ne mogu se ne složiti sa tvrdnjom autora tog članka. Ali odmah ću se izviniti što sam počeo sa negativnim. Ne možemo vratiti prošlost, možemo samo plakati zbog prolivenog mleka.
Pročitajte i ovo: Da li je vreme da konačno date otkaz
Međutim, što više plačemo, više gubimo vreme koje smo mogli uložiti u mnogo produktivnije stvari. Nećemo tonuti u depresiju i kukati (koliko god bi to u ovom trenutku bilo opravdano), ali da vidimo šta se može učiniti.
Uvek to kažem svim svojim klijentima koji dolaze kod mene na podučavanje ili psihološko savetovanje, pa ću i sada.
Crne misli o zatvaranju kompanije i finansijskoj propasti prošle su kroz glavu svakog preduzetnika ovih dana. I neizbežno je da ćemo zbog predstojeće ekonomske krize morati da izvršimo promene u sadašnjem načinu poslovanja.
Kao psiholog i trener neću vam davati savete šta treba da radite sa svojom firmom (doduše, to najbolje znate), ali mogu da vam postavim nekoliko korisnih pitanja o kojima ćete razmisliti.
Pročitajte i ovo: Najčešće greške u upravljanju konfliktima i kako ih prevazići
Poslovni konsultanti koji su ujedno i mnogo iskusniji od mene, reći će da svakoj transformaciji našeg poslovanja uvek treba da prethodi lična transformacija nas samih. Bez toga neće uspeti.
Neki od vas možda prvi put u životu postavljaju ova pitanja koja slede u nastavku. Neki će odmahnuti rukom i naći će ih smešnim ili glupim, što je takođe u redu. Izbor ostavljam vama.
Da li je vreme za brutalno smanjenje troškova?
Ovo je misao koja će nam pasti među prvima – jer smo još uvek u periodu recesije. Nisam ekonomista, ali kroz vođenje sopstvene kompanije zaista su mi se svideli brojevi, jer su vrlo transparentni.
Koji su vaši prosečni mesečni troškovi? Koliki će biti vaši predstojeći troškovi? A prilivi? Koja će biti razlika između ove dve komponente? Mogu li negde uštedeti? Mogu li da „preživim“ bez nečega?
Pročitajte i ovo: Stalo ste zauzeti? Od čega, zapravo, bežite?!
Da li bi trebalo (i mogu li) nastaviti da trošim onako kako sam do sada? Da li imam ušteđevinu? Ako da, koliko? I koliko od toga mogu da izdvojim za privremeno „spašavanje“ svog posla i zaposlenih?
Ponukan još jednim člankom koji sam pročitao ovih dana, osvrnuću se na dilemu koju neki od vas možda imaju sada – da li treba investirati u (digitalni) marketing u ovom trenutku?
Neki od vas ovo sada mogu videti kao nepotreban trošak. Neki će pomisliti da im to nije potrebno.
Međutim, marketing u ovoj situaciji može biti najvažniji potez koji ćete povući. A ovaj članak bi vas mogao umiriti.
Da li je vreme da promenim percepciju svojih klijenata? Šta je mom kupcu ili klijentu do sada bilo potrebno, a šta im je potrebno sada, u ovim novim okolnostima?
Koji su ga problemi mučili pre pandemije, a šta sada? I kako mogu da mu dam rešenje za ove probleme? Kako mogu da modifikujem proizvode i / ili usluge koje sada nudim kako bi se bolje prilagodili trenutnoj situaciji?
Pročitajte i ovo: Danas ti se smeju, a već sutra žele da ti budu najbolji prijatelji
Da li treba da ciljam drugu ciljnu grupu kupaca? Ko je moj idealni kupac uopšte? Šta je moj profil ličnosti kupca do sada, a šta je sada?
Da li je vreme za poslovnu transformaciju? Mogu li proširiti asortiman proizvoda / usluga? Da li imam mogućnost da se udružim sa nekim kako bi mi bilo lakše? Ili bi opseg trebalo da ostane isti, a ja samo treba da prilagodim marketinške aktivnosti?
Da li je možda vreme za internacionalizaciju poslovanja?
To što ste do sada radili u Hrvatskoj / Srbiji ne znači da možda nije trenutak da prevedete celu svoju web stranicu na engleski jezik i kontaktirate neke kompanije u inostranstvu.
Mogu li da dobijem drugi izvor prihoda sa kompanijom?
Pročitajte i ovo: Kako da se nosite sa šefom koji vas maltretira
Poznata engleska poslovica kaže „Ne stavljajte sva jaja u jednu korpu“ – i ona je potpuno na svom mestu. Možda će vam se u ovom trenutku učiniti suludo pokretati novi posao – i to je razumljivo.
Međutim, ne možemo izbeći činjenicu da su neke kompanije stvorene upravo tokom i neposredno posle 2008. godine, u vreme poslednje ekonomske krize. Među najpoznatijima su Uber i Airbnb.
Da li je vreme da se prebacim na neki drugi posao?
Odnosno, da li je vreme za potpunu poslovnu transformaciju? Da li je pametno napraviti transfer u drugu industriju koja će sada biti isplativija?
Ponekad je najbolje rešenje (privremeno) zatvoriti postojeće preduzeće i preći na drugo, često sasvim deseto preduzeće.
Pročitajte i ovo: Kako nas manipulišu
Međutim, za preduzetnike može postojati jedna prepreka. Naime, ako imamo dobro uspostavljen posao nekoliko godina, bukvalno počinjemo da se identifikujemo sa njim.
Naša kompanija je uvek produžetak nas. A onda sam mozak zatvaranje i pokretanje od početka naš mozak automatski „odbacuje“. On to ne želi da prihvati.
Dakle, nismo lomili kosti svih tih godina da bismo stavili ključ u bravu zbog nekog koronavirusa?
Da, tu je i pitanje našeg ega. De facto imamo osećaj da se odričemo sopstvenog deteta – a kome bi to bilo lako? Izuzetak su serijski preduzetnici kojima je „šetnja“ od posla do posla normalna stvar.
Pročitajte i ovo: Mobing – psihičko i seksualno zlostavljanje na radnom mestu
Međutim, u svemu ovome postoji jedna dobra stvar: ako smo pažljivo izgradili svoj lični brend, zaista pružili kvalitetnu uslugu kupcima i izgradili određenu reputaciju na tržištu za sebe, tada taj prenos ne bi trebalo da bude tako bolan.
A u ovakvim situacijama najbolje se vidi ubiranje plodova ličnog brendiranja.
Da li je vreme da se preispitam?
Ko sam ja? Zašto sam započeo preduzetništvo? Zašto sam osnovao ovu kompaniju? Zašto radim to što radim?
A šta drugo mogu da učinim? Koji su još moji talenti, sposobnosti i veštine koje posedujem? U čemu sam još dobar? Da li bih mogao da iskoristim deo toga kao budući posao ili bar kao nadogradnju postojećeg?
Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju
Odvojite malo vremena da razmislite i o odgovorima na ova pitanja. Da li je ipak vreme da zatvorimo kompaniju? I to je jedna od opcija – u nekim situacijama najbolje što možemo izabrati.
Razmislite malo o tome da li treba da ugasite celu kompaniju. Možda možete da „presečete“ samo deo posla.
Šta god da odaberete, komunikacija sa zaposlenima može biti jedan od najvećih izazova. Sa njima morate biti samo otvoreni i iskreni, a ovaj članak vam može pružiti dodatnu pomoć i savet.
I konačno… Za kraj bih izdvojio dve stvari.
Kada vas uhvati panika i „žvakanje“ crnih misli, zaustavite se i vratite u sadašnji trenutak. Posle toga, zapitajte se šta zaista, ali zaista možete da uradite u datom trenutku. I uradite ovaj postupak onoliko puta koliko je potrebno.
Generalno, u životu mislimo da ne možemo učiniti mnogo stvari, dok to ne shvatimo – možemo, čak i u ovoj gadnoj situaciji.
Ovaj članak će vas upoznati sa tim šta možemo učiniti u doba pandemije koronavirusa.
Pročitajte i ovo: Kako da vežbanjem svesnosti povećamo osećaj zadovoljstva životom
Takođe, važno je pobeći od toliko negativnih vesti, posebno neproverenih. Maknite se od negativnih komentara na društvenim mrežama.
Nemojmo se „penjati“ na zrnca mudrosti koja prosipa rođaka vaše snaje, već verujte samo stručnjacima.
I ne znaju tačno šta da rade i kako će se situacija razvijati – kako ćemo to onda učiniti? Vratimo se, dakle, u svoju zonu uticaja – čak i ako se vraćamo stotinu puta dnevno.