Istočne kulture odvajkada smatraju da su um i telo nerazdvojni, dok je ovaj koncept drugačije posmatran u zapadnim kulturama.

Ipak, proučavanje veze između uma i tela nije nova disciplina, jer ideja o povezanosti psihičkog sa telesnim postoji odavno. Dekart je smatrao da mržnja škodi zdravlju, a ideja da snažne emocije mogu izazvati telesna oboljenja potiče još iz perioda Antičke Grčke.

Sokrat je rekao da ne postoji nijedna bolest tela odvojeno od duše. Na koji način se onda bolesti tela mogu posmatrati iz psihološkog ugla?

Telesni simptomi ukazuju na to da je emotivno stanje van ravnoteže.

Najčešći su primeri glavobolja, bolovi u leđima, grudima, stomaku… Takođe, veoma su česte kožne bolesti, bolesti probavnog sistema, bolesti srca, bolesti disajnih organa, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, reumatske bolesti, alergije, ginekološki problemi…

Pročitajte i ovo: Menopauza i depresija – kako da se nosite sa depresijom u periodu pred – menopauze / Tri vrste depresije u pred menopauzi

Šta je ono što povezuje sva ova stanja?

Najčešći zajednički faktor ovih stanja jeste potiskivanje emocija. A najčešće emocije koje se potiskuju su ljutnja, bes, mržnja, agresija, stid, krivica…

Pročitajte i ovo: Izrazite svoju istinu: Grleni energetski centar

Jaka osećanja, kao što su bes, strah, ljutnja, žalost, naročito ako se ne priznaju ili potiskuju, predstavljaju važan deo uzroka velikog broja oboljenja. Način na koji mislimo i kako emocionalno reagujemo može na sasvim određen način da utiče na fizičko zdravlje.

Neki istraživači i praktičari u ovoj oblasti otišli su i korak dalje, tako da je u literaturi moguće pronaći već date emocionalne osnove telesnih simptoma i bolesti. Neki autori povezuju određene emocije sa određenim organima u telu, a takođe i sa određenim bolestima.

Verovatno nam nije teško da povežemo napetost koju osećamo sa nekim emocionalnim stresom koji mu je prethodio. Ali koliko daleko je moguće ići?

Pročitajte i ovo: KADA UM PATI, TELO JAUČE: Tvoje telo govori, saslušaj ga!

Da li smo u stanju da povežemo gušenje u grudima sa zarobljenim besom, poremećaj u funkcionisanju štitne žlezde sa neizgovorenim rečima, tenziju u desnoj nozi sa pasivnošću u zauzimanju stava, ili da pronađemo vezu između hemoroida i preopterećenosti?

Evo male vežbe za vas. Ukoliko vas boli glava, možete da se zapitate da li ste na mestu na kom želite da budete i koliko ste samokritični.

Pročitajte i ovo: LJUTNJA: Glavno oružje u funkciji zašite sopstvenih potreba koje pokreće na promenu

Ukoliko vas boli želudac, možete da se zapitate koji je to sadržaj koji ne možete da svarite u svom životu.

Ukoliko vas muči bronhitis, možete da se zapitate ko vas u vašem okruženju guši i da li ste u toksičnoj sredini.

Ukoliko vam se kandida stalno vraća, možete da se zapitate koliko imate poverenja u odnosima i da li postoji neko u vašem životu koga doživljavate kao parazita.

Ukoliko vam se često javlja herpes na usnama, zapitajte se koje to neizgovorene ogorčene reči zadržavate na usnama.

Ukoliko vas bole rebra, možete da razmislite da li je neko bio grub prema vama i vašim osećanjima.

Pročitajte i ovo: TELO NIKAD NE LAŽE: Kada ne slušamo svoje emocije, telo stupa na scenu

Ukoliko imate problema sa kolenima, da li možete da ih povežete sa nefleksibilnošu, tvrdoglavošću, ponosom i neposlušnošću?

Ukoliko imate problema sa ramenima, zapitajte se o kakvom teretu ona kriju priču.

Naravno, ove primere ne treba shvatiti kao nuđenje gotovih rešenja. Objašnjenje ljudske psihe i tela zahteva dublji pristup, koji neizostavno uključuje rad na emocijima i promeni obrazaca ponašanja.

Pročitajte i ovo: Transgeneracijski prenos narcizma: Najviše boli ono na šta nismo mogli da utičemo

Stoga nije svrha u generalizaciji, već u istraživanju jedinstvenog doživljaja neke osobe, a naročito njenih osećanja, koja, ukoliko nisu prepoznata i iskazana, učestvuju u stvaranju problema tela.

Kao i za sve druge teme, i ovde važi pravilo da je najbitnije koliko se ove smernice odnose na konkretnu osobu i njenu situaciju. Ipak, dosadašnje iskustvo u radu sa ovom tematikom pokazalo je da klijenti uglavnom pronalaze smisao u ovim idejama i da im ova potencijalna objašnjenja mnogo pomažu u boljem shvatanju sebe i svojih tegoba.

Upravo zato je psihoterapijski rad na sebi veoma važan segment u lečenju svih bolesti. S obzirom na to da psihosocijalni faktori mogu da povećaju rizik za nastanak neke bolesti, oni, takođe, mogu da učestvuju u borbi protiv te bolesti. Zato je važno da se psihološki tretmani pridodaju medicinskim intervencijama.

Pročitajte i ovo: Kako se rešiti tenzije u vratu i ramenima?

Uvođenje psihoterapije u tretman budi potencijal osobe da učestvuje u svojoj zdrvstvenoj nezi, da preuzima aktivnu ulogu u tretmanu svoje bolesti, čime se smanjuje i doživljaj bespomoćnosti, a samim tim povećava osećaj kontrole, što sve zajedno predstavlja konstruktivan pristup zdravlju.

Uključivanje psihoterapije u medicinski tretman je veoma korisno, jer zapravo tretira celu osobu, usmerava se na celo biće, a ne samo na bolest ili dijagnozu.

Pročitajte i ovo: Emocionalni ekvivalenti bolesti

Psihoterapija ne obraća pažnju samo na bolest, već i na snage. Otkrivajući snage, psihoterapija predstavlja most između tužnog i usamljenog mesta bolesti i radosti ljudske povezanosti.

Psihoterapija, i još specifičnije – integrativna art psihoterapija, budi sposobnost, koja se nalazi unutar svakog od nas, da pronađemo načine korišćenja kreativnih potencijala i procesa u izlečenju sebe, kroz osnaživanje i slobodno aktivno uključivanje u poboljšanje svog stanja.