Uh….šta sve mi muškarci želimo! Kako to sve nabrojati? Koliko samo stranica teksta treba za to?!

Za početak, jedan sportski auto. Moćan, crvene boje ili neke druge, ali posebno odabrane, unikatne. Možda, ipak, neki sportski terenac? Bolji je osećaj. Deluje moćnije.

Hacijendu, na obali mora, sa velikom terasom i pogledom na zalazak sunca.

Umalo da zaboravim! I motornu jahtu, po mogućnosti, što veću, da na nju mogu da stanu sve moje “igračke” – skuter, gliser, helikopter i sl.

Privatna firma, koja će sve to omogućiti, podrazumeva se, a tu je, obavezno, i popularni kafe ili omiljeni gradski restoran egzotične kuhinje.

A žene?! Ah žene!
Žena, u neograničenim količinama želim i to sve atraktivne, zgodne, visoke, da ti prosto voda curi iz usta, da potpuno zabalaviš kad ih vidiš.

I prijatelji su na listi želja. Mnogo prijatelja, koji će da mi se dive.

I tako, mogao bih da nabrajam želje nas muškaraca još dugo, dugo. Sve dok se ne bih umorio i pred jutro zaspao. Bez obzira koliko pisao o željama muškaraca, sigurno bi svako pojedinačno dodao i neku svoju, specifičnu, originalnu, samo njemu znanu.

Mene, zapravo, interesuje šta se skriva iza svih tih želja? Šta je zajednički imenitelj svim tim željama?

Sve one, u svojoj pozadini, imaju MOĆ.

Upravo to je jedna, jedina želja, koju svi muškarci žele. Biti prvak sveta u nekom sportu, predsednik Vlade ili države, predsednik upravnog odbora ili bar opštine. Svejedno je. Uvek je isti imenitelj, a to je MOĆ, veća ili manja.

Muškarci se celog svog života stalno takmiče, stalno pokušavaju da osvoje poziciju moći, sa idejom da će ih to ispuniti. Međutim, kao da nikad nemaju granice u tome, kao da uopšte ne mogu da stanu.

Da li to onda moć traži još moći? Da li tome, uopšte, ima kraja?

Odgovor je tu, pred nama , svi ga vidimo, svakog dana. Izgleda da NEMA.

Planeta nam ubrzano propada zbog pohlepe, zato što muški princip, koga odlikuje takmičarski duh, ne poznaje reč DOSTA.

Potrebno je stati, pogledati život na drugačiji način.

Samo, da li je iko, ko je imao moć, ikada samovoljno stao? Da li je iko bio zadovoljan pozicijom, do koje je došao? Da li je iko bio zadovoljan samo sa jednom ženom, makar mu se ona, u jednom trenutku u životu, učinila ostvarenjem svih njegovih snova? Pa, verovatno nije.

Muški princip, princip takmičenja, nas muškarce uvek navodi na poređenje na raznim nivoima i skoro uvek su ta poređenja na našu štetu. Gotovo neprekidno imamo uključen “senzor” upoređivanja i “motor” dokazivanja.

Ako bolje pogledamo sve naše odnose sa drugim ljudima, videćemo da je u njihovoj osnovi takođe borba za više moći, želja za dokazivanjem.

U braku je ista stvar. Želimo moć nad našom lepšom polovinom i kad je napokon dobijemo, naprasno izgubimo želju za svojom izabranicom i tražimo dalje. Nikad kraja!

Većina muškaraca ceo svoj život provede u traganju i osvajanjem moći, verovatno mešajući osećanje moći sa osećanjem sreće. Sreću nikad ne pronađu, ali zato proćerdaju život tražeći nešto što im je suptilno nametnuto spolja. I igra moći traje. I trajaće sve do momenta dok svetom ne zavlada ženski princip, dok se sistem ponovo ne vrati u ravnotežu.