Letnja misija – da zaštitimo svoju kožu od sunca i napunimo se vitaminima.

Obično mislimo da nas odmor, more, sunčanje (i iznad svega opuštanje) čine lepšim. Sasvim istinito. Ali kada jednom preplanuli ten izbledi, rizikujemo da nam koža lica i tela postane isušena više nego inače, pegava, izborana, ukratko – manje lepa nego što je bila pre leta. A lepo je bilo dok je trajalo… samo nas mnogo skupo stajalo, kao u onoj ljubavnoj pesmi.

To se događa kada tokom nekoliko meseci izlaganja suncu i života na otvorenom ne vodimo dovoljno računa o ​​svom najvećem organu – koži.

Pročitajte i ovo: Kako da budemo zdravo preplanuli

U suštini, za sjajnu i zdravu kožu, kreme i kozmetički tretmani koji hidriraju i štite od spoljašnjih faktora su više nego potrebni i dobrodošli, ali je neophodno da se pobrinemo za svoju koži, takođe, i iznutra, pružajući telu sve neophodne vitamine i hranjive materije.

Kako? Konzumirajući pravu hranu. Nedostaci ili, naprotiv, prehrambeni viškovi mogu, u stvari, da učine ten, izgled kože i boju lica izmošćenom, a kožu suvljom.

Pročitajte i ovo: Kako da pripremite lice za sunčanje

Da biste uklonili sivilo sa lica i osigurali dobru hranjivost i mekoću svojoj koži, prvo što treba da učinite je da povedete računa da vaše telo bude hidrirano iznutra tako što ćete da pijete dovoljno vode (2 litre dnevno, tačnije 30ml/1kg telesne težine) i konzumirati hranu koja je bogata njom, kao što su sezonsko voće i povrće.

Pažljivo birajte one namirnice bogatije vitaminima koji su telu i koži najpotrebniji tokom leta.

Pročitajte i ovo: Rashladite telo pilingom

“Sledim dva veoma jednostavna pravila koja se tiču ishrane: pet porcija voća i povrća dnevno i najmanje dve litre vode dnevno”, kaže je Federika Fontana, italijanska sportska novinarka, koja ovom prilikom otkriva svoje tajne kako imati lepo i zdravo telo i um.

Zajedno sa njom, dr Kristinu Kaputo, stručnjakinja za funkcionalnu medicinu, predlože koje namirnice da odaberemo da bismo zadovoljili potrebe naše kože tokom leta.

Napunimo se vitaminom D!

Vitamin D je takođe poznat i kao „vitamin sunca“ jer se njegova proizvodnja u ljudskom organizmu stimuliše izlaganjem suncu i ključan je za dobro zdravlje i opštu dobrobit.

Pročitajte i ovo: Božanstveni piling za lice i telo

Nastaje izlaganjem kože UVB sunčevoj svetlosti talasne dužine između 290 i 315 nm, koja je na našoj geografskoj širini prisutna od proleća do kraja leta. Zato se naši letnji meseci koriste da se telo “napuni” vitaminom D za hladne jesenje i zimske mesece.

Pročitajte i ovo: Kako da vaše noge izgledaju blistavo i zategnuto za sezonu letnjeg razgolićivanja

Zapravo, jednom kada se sintetiše, on će ući u krvotok i jetra i bubrezi će ga metabolizovati u svom aktivnom obliku (kalcitriol), koji će biti spreman za upotrebu od strane tela po potrebi.

Za šta se vitamin D koristi?

Podstiče crevnu i bubrežnu apsorpciju kalcijuma, osnovnog minerala za zdrave kosti i zube. Reguliše rast ćelija, pomaže u regulisanju funkcije mišića, omogućava dobro funkcionisanje nervnog sistema i održavanje moždanih funkcija i dobro raspoloženje.

Pročitajte i ovo: Korisni saveti kako da održavate svoju kožu i kosu blistavo sjajnom, svežom i zdravom

Takođe, podstiče funkcionisanje imunog sistema. Manjak vitamina D može da dovede do vrlo ozbiljnih posledica po zdravlje.

Kako da se ishranom napunimo vitaminom D?

Pored (zaštićenog!) izlaganja suncu, važno je dodavati vitamin D putem ishrane.

Hrana najbogatija vitaminom D3 jeste hrana životinjskog porekla, posebno plava riba (losos, tuna, bakalar, skuša, sardine, haringa, itd.), ali i sabljarka, kirnja, školjke i kavijar.

Pročitajte i ovo: Kako da koristimo korektor prema savetima profesionalne šminkerke

Nalazi se i u iznutricima (posebno u džigerici), u jajima (u žumancetu), u mleku i njegovim prerađevinama (posebno u maslacu i jogurtu).

U biljnom svetu, međutim, vitamin D je oskudan i uvek je prisutan u obliku D2.

Najbolji izvori u ovom slučaju su sušeno voće (bademi, orasi …), gljive (posebno bela gljiva), pasulj i zeleno lisnato povrće (spanać, blitva, cikorija, crveni kupus …).

Pročitajte i ovo: Vitamin D smanjuje rizik od oboljevanja od svih vrsta karcinoma

Nedavna istraživanja otkrila su prisustvo vitamina D2 takođe i u kakau i čokoladi.

Za asimilaciju vitamina D koji ima strukturu rastvorljivu u mastima, važno je da u ishranu unesete pravu količinu masti, što pogoduje njegovoj apsorpciji.

Kožu štitimo (ne samo) vitaminima A i vitaminom C

Vitamin A i njegovi prekursori, tj. karotenoidi, pomažu u održavanju elastičnosti kože, garantujući dobru hidrataciju i određenu čvrstinu.

Zbog toga leti na stolu ne smete izostaviti hranu koja ga sadrži u izobilju, poput žuto-narandžaste hrane (paprike, šargarepa, kajsije, bundeva, paradajz, breskve, dinje), zelenog lisnatog povrća (spanać, brokoli , bosiljak, špargle), jaja, mleko i mlečni proizvodi, džigerica.

Pročitajte i ovo: Umetnost pijenja vode – kako da pravilno hidriramo svoje telo

Vitamin C, međutim, pogoduje stvaranju kolagena, proteina koji je odgovoran za elastičnost i čvrstinu tkiva i ima protivupalno i antioksidativno svojstvo korisno za zaštitu kože od slobodnih radikala odgovornih za starenje i zaštitu kože od oštećenja izazvanih zagađenjem i ultraljubičastim zračenjem.

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o vitaminu Q, savezniku u borbi protiv bora i umora

Nalazi se u agrumima (limun, pomorandža…), kiviju, jagodama, paprici, paradajzu, zelenom lisnatom povrću (spanać, brokoli, bosiljak, špargle).

Pažnja: vitamin C propada na visokim temperaturama, gubeći svoja svojstva. Iz tog razloga bi bilo bolje konzumirati hranu koja ga sadrži sirovu ili, u najboljem slučaju, u obliku soka.