Za ljubitelje kafe kojima smeta efekat kofeina, ali žele da uživaju u ovom napitku, moguća je konzumacija kafe bez kofeina.

Aleksandra Savić, viši kustos prirodnjačkog muzeja i autorka izložbe

U procesu odstranjivanja kofeina iz kafe koriste se zelena, još nepečena zrna kafe. Kofein se odstranjuje različitim metodama  i rastvaračima, najčešće, vodom, uz dodatak metilen-hlorida, trihloroetilena, etil-acetata ili aktivnog uglja.

Ponekad se koristi i ugljen-dioksid. Poseban izazov u ovom procesu je da se odstrani kofein u što većem procentu (95-97%), a da druge supstance koje utiču na miris i ukus kafe ostanu netaknute (saharoza, celuloza, proteini, organske kiseline itd).

Nakon odstranjivanja kofeina kafa se peče i priprema na uobičajeni način.

Kafa bez kofeina obično ima slabiji ukus i povećanu gorčinu u odnosu na klasičnu kafu.

U svetu se danas ubrzano radi na nastanku novih, genetski modifikovanih sorti kafe, putem genetskog inženjeringa koje će u startu imati smanjen procenat kofeina, ili biti bez kofeina.

Ovakva kafa nosi oznaku „Decaffito“ i proizvodi se u Brazilu.

Inače, u Galeriji Prirodnjačkog muzeja do maja 2017. biće otvorena izložba „Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu“ o kafi kao biljci, napitku, ali i društvenom fenomenu koji nas zaokuplja i inspiriše više od hiljadu godina, koju vam preporučujemo da posetite.

Kafa nije samo sredstvo za razbuđivanje, ona je bila kroz istoriju, a i danas je sinonim za uživanje, druženje i zbližavanje među ljudima u svim sferama života, od poslovnog, preko porodičnog i privatnog.