Za ljubitelje kafe kojima smeta efekat kofeina, ali žele da uživaju u ovom napitku, moguća je konzumacija kafe bez kofeina.

Aleksandra Savić, viši kustos prirodnjačkog muzeja i autorka izložbe

U procesu odstranjivanja kofeina iz kafe koriste se zelena, još nepečena zrna kafe. Kofein se odstranjuje različitim metodama  i rastvaračima, najčešće, vodom, uz dodatak metilen-hlorida, trihloroetilena, etil-acetata ili aktivnog uglja.

Ponekad se koristi i ugljen-dioksid. Poseban izazov u ovom procesu je da se odstrani kofein u što većem procentu (95-97%), a da druge supstance koje utiču na miris i ukus kafe ostanu netaknute (saharoza, celuloza, proteini, organske kiseline itd).

Nakon odstranjivanja kofeina kafa se peče i priprema na uobičajeni način.

Kafa bez kofeina obično ima slabiji ukus i povećanu gorčinu u odnosu na klasičnu kafu.

U svetu se danas ubrzano radi na nastanku novih, genetski modifikovanih sorti kafe, putem genetskog inženjeringa koje će u startu imati smanjen procenat kofeina, ili biti bez kofeina.

Ovakva kafa nosi oznaku „Decaffito“ i proizvodi se u Brazilu.

Inače, u Galeriji Prirodnjačkog muzeja do maja 2017. biće otvorena izložba „Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu“ o kafi kao biljci, napitku, ali i društvenom fenomenu koji nas zaokuplja i inspiriše više od hiljadu godina, koju vam preporučujemo da posetite.

Kafa nije samo sredstvo za razbuđivanje, ona je bila kroz istoriju, a i danas je sinonim za uživanje, druženje i zbližavanje među ljudima u svim sferama života, od poslovnog, preko porodičnog i privatnog.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.