Mnogi se, u nekom trenutku svog života, okrenu bivšem partneru.

Shvate da se u međuvremenu, od onda i tog nekog, nije pojavio niko bolji. Zapitaju se hoće li se neko takav ikada pojaviti. Mnogi dođu do toga da je – od pronalaženja nekog novog i (dobrog) upoznavanja s njim – mnogo lakše nastavljanje započetog, pa i kretanje ispočetka s nekim (dobro) poznatim i starim.

Mnogi zaborave na razloge prethodnog ili poslednjeg razilaženja od tog nekog, ili uvide da su se razišli zbog gluposti ili sitnice. Neki shvate da ne mogu ili ne žele da prebole, da sledeće i nove partnere nikako ne uspevaju da dožive svojim. Scenariji su razni.

Pročitaj i ovo: Fatalna privlačnost – zašto ostajemo sa emotivno nedostupnim partnerima?!

Generalno, mogu reći da podržavam mirenje bivših partnera. Ne uvek i svakako, naravno, ali neretko je to najbolja i najpametnija moguća odluka. Posebno onda kada su svi razlozi za pomirenje tu i prepreka je samo ponos ili teranje inata. Život je jedan i zbilja prekratak za takve stvari.

Kada je reč o obnavljanju veze s bivšim partnerom, rekla bih da je značajno to koliko su dugo partneri prethodno bili zajedno, kao i to iz kojih su se razloga razišli.

U slučaju postojanja nepremostivih prepreka (a i takve postoje) – ponovno pokušavanje je besmisleno. Pitanje nepremostivog je, razume se, krajnje subjektivno i lično. Ono što ne želite da prihvatite, prevaziđete i oprostite – ne bi trebalo ni da pokušavate. I tačka. Vaša je mera samo vaša stvar.

Pročitaj i ovo: Život i partnerski odnos na klackalici – Voli me, ne voli me – i koje tu srećan?!

Rekla bih i da obnavljanje veze koja je trajala kratko ima više izgleda za uspeh od obnavljanja one koja je trajala (pre)dugo. U (pre)dugim vezama partneri se neizostavno suoče s rutinom i predvidivošću, pa i dosadom. Neretko dođu do odnosa koji je poput cimerskog ili bratsko-sestrinskog. Nestane ne samo toplih i pozitivnih emocija, već i privlačnosti i erotskog.

Pročitajte i ovo: Gazim 40-te, hvata me panika za detetom! Ali čemu panika?!

Ti bivši partneri bi opet umeli da budu dobri prijatelji i saradnici, ali je pitanje žele li to i ima li smisla. I šta govori u prilog tome da bi drugi put umeli, mogli i hteli ono što se pokazalo da prvi put nisu, nakon godina i godina koje su imali na raspolaganju. Ono što je u slučaju obnove ovakve jedne veze izvesno, to je da opet može biti izvesna i sigurna. Ako se partneri posvete njenom trajanju i zadovoljava ih ono što ta veza jeste.

Veza koja se završila nakon nekoliko meseci nije stigla ili mogla da potraje i postane duga. Ako nije stigla, vrlo je verovatno da je bila burna ili se prekinula u afektu i impulsivno.

Neke burne veze mogu postati mirnije i udobnije, ako partneri to žele i spremni su da na tome rade. Veze koje samo i jedino mogu biti burne – ne mogu trajati. I u takve veze iznova ulaze oni koji bi, pažljivo gledajući u sebe, na sebi temeljno trebalo da porade. Te ćete ljude čuti da kažu da ne mogu ni s tim nekim, ni bez tog nekog.

Pročitajte i ovo: Zašto je bitno proći kroz tugovanje zbog gubitka voljene osobe i kako teče proces?

Ako veza nije mogla da postane duga, vrlo je moguće da su za (kratko) vreme njenog trajanja partneri stigli da suprotstave sopstvene vrednosti, relevantne životne stavove, potrebe i očekivanja i shvate da  postojeće razlike predstavljaju nepremostiv jaz.

Pročitajte i ovo: Kojih se žena muškarci plaše? I zašto?

Ako je tako – drugi put s istim partnerom nikako ne bi trebalo pokušavati. Razlike su OK samo kada su komplementarne i udruživanjem doprinose harmoniji.

Ono na čemu se, generalno gledano, može zahvaliti nekadašnjim partnerima i vezama – jeste poučenost iskustvom. Zahvaljujući kojem zdravije i bolje možemo da budemo s nekim bivšim ili novim partnerom.

Činjenica je da mnogi, nakon što neko vreme od raskida veze prođe, s izvesne distance bolje vide i uviđaju šta su radili dobro i trebalo bi da nastave da rade (više), a šta bi trebalo da koriguju ili i sasvim prestanu da rade.

Pročitajte i ovo: Do stvarnog odnosa rušenjem slike idealnog partnera na pijedestalu

Dok su u odnosu i preplavljeni su zahtevima, izazovima i onim o šta se sami za sebe ili zajedno s partnerom spotiču – ne mogu da vide, imenuju, razumeju i promene. Izdvojeni iz svega i hladne glave, dođu do toga da se u bliskosti i toplini s drugim može biti mnogo mudrije, udobnije i lepše.

Pročitajte i ovo: Brak vam je u krizi? Zbog ljubavi ili seksa?

S prethodnim u vezi je i sledeće, sasvim opravdano pitanje: da li bi bivši partneri to sada bili da su onda hteli, umeli i mogli da budu zajedno? Neki su, jednostavno, danas bivši zato što su s tim nekim hteli ali nisu umeli ni znali kako. Poslednje se, srećom, uči i može naučiti, samostalno ili uz stručnu pomoć, dok ako s nekim nećete da budete – nema toga što to može promeniti.

Utiska sam da su žene sklonije vraćanju bivšim partnerima i “pristajanju” na njih. Suočene sa (dužim) samovanjem, te snažnom željom za (sigurnim) emotivnim odnosom ili i osnivanjem porodice – posebno.

Za razliku od muškaraca, žene lakše i više opraštaju, prelaze i preko neoprostivog, čekaju na promenu u izabranom muškarcu i iskreno joj se nadaju. I ne samo to već veruju da menjanju svog partnera direktno mogu doprineti. Veruju da je ljubav lek i menja.

Pročitajte i ovo: Vodič za muškarce kojima je neprijatno da prilaze ženama

Iako su žene, kada je o životnim veštinama reč, opremljenije za samostalan život i udobnije življenje samoće – ona im i dalje pada teže nego muškarcima. Meni se čini, ne mora biti da sam u pravu.

Koliko god da žene danas doslovno sve mogu same, toliko ih eventualno ostajanje samima panično plaši. Imanje muškarca, te zaštićenost onim koji je viši, teži i fizički jači – nadjačava svu i svaku sopstvenu jačinu. I danas. Nažalost. Ali, to je već posebna tema i d(r)uga priča.

Pročitajte i ovo: Može li pravi partner da se sretne u pogrešno vreme?!

Za istinski uspešnu obnovu emotivne veze potrebno je ono što doprinosi kvalitetu i zdravlju svake emotivne veze – i one u koju se ulazi po prvi put: strast, intimnost (bliskost), posvećenost trajanju, otvorena komunikacija, poverenje, sličnost životnih stavova i vrednosti, te usaglašenost potreba i očekivanja od sadašnjosti i budućnosti veze.

Što je više nedostajućeg – to je manje izgleda za funkcionisanje u stvarnoj sreći i zadovoljstvu. I ne, navedene stavke ne čine odnos idealnim već dobrim i zdravim. Ne pričajte priče koje samo i jedino služe zamazivanju sopstvenih očiju.

Pročitajte i ovo: Zašto žene vole seronje? Evo odgovora!

Kada mirenje s bivšim nikako nije dobra ideja? Onda kada želite vezu ili brak – ali vam se ne dâ da pronalazite i upoznajete nekog novog. Onda kada ste svesni da je prethodni ili poslednji put s tim nekim bilo loše i bolje ne može biti, ali vas od novog (i potencijalno dobrog) manje brine i plaši staro (i provereno loše).

Pročitajte i ovo: Pazi koga biraš (za ulogu žrtve!)

Onda kada verujete da je, od ispisivanja prve stranice s nekim novim, jednostavnije nastaviti započeto ili početi ispočetka s nekim starim. Onda kada ste sve već pokušali i nema onoga od čega biste, u nešto novo, s bivšim partnerom mogli krenuti.

Onda kada ste, istražujući, shvatili da nema boljeg i da je išta bolje nego ništa. Onda kada ne znate šta ćete sa sobom i od sebe i kuda drugo do – ka bivšem. Za ime sveta, nemojte.