Šta je „dobar stres“ i da li je zaista tako dobar?

U životu postoji stres i stres. Da li ste samo čitanjem osetili razliku između to dvoje? Pa šta ako vam kažemo da je jedan od njih koristan za naše zdravlje? Da, da, dobro ste pročitali, ponekad ima koristi od stresa.

Stres, ova reč koja se često rimuje sa negativnošću i tenzijom, ipak je prirodan i očekivan deo svakodnevnog života. Ono što bi vas moglo iznenaditi je da se određena količina stresa zapravo smatra “dobrim stresom”.

Takođe se zove eustress, ovo je vrsta stresa koju možete osetiti pre prvog sastanka ili važnog takmičenja.

Pozitivan stres, kako?

Kada doživimo dobar stres, naš broj otkucaja srca se ubrzava, disanje se ubrzava i osećamo nalet uzbuđenja. To je kratkoročna promena u našem telu koja nam pomaže da se osećamo spremni i spremni da iz bilo kog razloga damo sve od sebe.

Retko čujemo da neko kaže: „Zaista sam pod stresom. Sjajno je, zar ne?’’

Ipak, osećali bismo se izgubljeno i nesrećno da nismo imali neki stres u našim životima – sortu „dobar stres“. Ako definišemo stres kao bilo šta što menja našu homeostazu, onda je dobar stres, u svojim različitim oblicima, neophodan za zdrav život. Loš stres, ili nevolja, može se čak pretvoriti u dobar stres i obrnuto, u zavisnosti od situacije.

Dobar stres naspram lošeg stresa

Druga vrsta stresa, akutni stres. To je rezultat brzih iznenađenja koja zahtevaju odgovor. Akutni stres takođe pokreće reakciju tela na stres, ali okidači nisu uvek srećni i uzbudljivi. To je ono što obično smatramo „stresom“ (ili „lošim stresom“).

Hronični stres je još jedan oblik lošeg stresa. Javlja se kada se više puta suočavamo sa stresorima koji imaju ozbiljne posledice i izgledaju neizbežni. Stresan posao ili nesrećan život u kući mogu dovesti do hroničnog stresa, što smatramo ozbiljnim stresom.

Pošto naša tela nisu dizajnirana za hronični stres, možemo imati štetne zdravstvene efekte (i fizičke i emocionalne) ako doživljavamo hronični stres tokom dužeg vremenskog perioda.

Prednosti dobrog stresa

Kako stres može biti koristan? Kada se osećate uzbuđeno zbog nečega, veća je verovatnoća da ćete se osećati budnim i motivisanim. Ovo može poboljšati vaše raspoloženje i pomoći vam da postignete najbolje rezultate. Ali to nisu jedine prednosti.

Kognitivne prednosti:

Istraživanja sugerišu da kratkotrajni stres ima pozitivan uticaj na pamćenje. Ovo može biti korisno u određenim situacijama, na primer tokom ispita.

Bolja otpornost:

Kada se suočite sa stresnom situacijom, to vam može pomoći da saznate više o sebi, svojim veštinama i ograničenjima. Ako znate više o tome za šta ste sposobni, veća je verovatnoća da ćete se osećati sposobnim da se nosite sa takvim situacijama u budućnosti.

Pojačan imunitet:

Dok loš stres šteti vašem imunološkom sistemu, neka istraživanja pokazuju da kratkoročni stresori mogu poboljšati sposobnost vašeg tela da se nosi sa bolešću i povredama.

Kako prepoznati dobar stres?

Dobar stres se odlikuje uzbuđenjem koje izaziva. Možete to osetiti kada se vozite rolerkosterom, borite se za unapređenje ili idete na prvi sastanak. To je kratkotrajno i inspiriše vas, motiviše vas, kanališe vašu energiju i poboljšava vaše performanse.

Pa kako možete dodati dobar stres svom životu?

U idealnom slučaju, izaberite aktivnosti i postavite ciljeve koji vas čine srećnim, uzbuđenim i entuzijastičnim. Da biste znali da li je aktivnost vredna obavljanja, obratite pažnju na svoju reakciju na ideju. Da li osećate uzbuđenje? Da li je to „želim“ ili „moram“?

Uverite se da su vaše „želim“ aktivnosti zaista ono što želite da radite i da su vaše aktivnosti „moram“ apsolutno neophodne.

Primeri dobrog stresa:

• Preuzmite profesionalne projekte za koje ste strastveni.
• Produbite svoje znanje o nečemu što vas zanima.
• Bavite se fizičkom aktivnošću koja predstavlja pozitivan izazov.
• Putujte do novih horizonata za obogaćivanje iskustava.