Za početak, nemojte da se opterećujete!

Kada sam tek počela da meditiram, posle jedne grupne seanse, čujem različite priče, kaže Bojana Glušac, psihodramska terapeutkinja.

Neki su videli kristalne gradove, svetlost, čuli glasove, a ja sam sve vreme razmišljala kako da okrečim zid u sobi – da li žuto ili narandžasto.

Nisam mogla da izbacim tu misao iz glave. Nemojte da sebe opterećujete, to je sasvim normalan proces. Kad dođete do suštine, znaćete. Osetićete. Prepoznaćete. Jer kada zaustavimo misleći tok nema nikakve razlike da li smo u tišinu uvela misao o svetlosti ili krečenju.

Ili smo budni ili nismo.

Da je drugačije bilo, verovatno ne bi zidovi u mojoj radnoj sobi sada bili okrečeni jedan u žutoj, a drugi narandžastoj boji!

Koliko bi trebalo da meditiramo?

U početku bi bilo dobro bar jednom dnevno. Kada imamo akutne probleme, gde je neophodno da se enegija pumpa, preporučuje se tri puta dnevno po 20 minuta. Kasnije, dovoljno je jednom dnevno, sa ciljem da to preraste u celodnevno održavanje toka mirne svesti. Što je individualno, koliko kome treba da dođe do tog nivoa. To uopšte nisu brzi procesi.

Nedavno mi je došla jedna klijentkinja, besna i razočarana jer posle mesec dana aktivnog meditiranja ne može da umiri misli. Stalno ima nešto što joj remeti uspostavljeni mirni tok misli. Na to sam joj rekla da ne brine jer meni je bilo potrebno sedam godina da dođem to trenutka kada sam prepoznala trenutak tišine u sebi. To su zaista vrlo dugi procesi. Neko sigurno može i brže ali ne treba očekivati da se za mesec, dva može nešto značajno desiti.

Instant rešenja nikada ne daju dugoročne i stabilne rezultate.