Postoji razlog zašto, posle dugog leta, osećate kao da nije „sve sasvim na svom mestu“. Osim umora i džet-lega, boravak na visini oko 10.500 metara koji traje više sati i to u skučenom prostoru, može imati razne posledice po telo.

„Osam ili više sati u sedećem položaju može biti štetno po zdravlje, najpre po srce i disajne organe, kao i mišiće i zglobove“, kaže lekarka opšte prakse dr Džil Dženkins.

Srce tokom i posle leta

„Dugački letovi mogu uticati na disanje uzrokujući kratak dah, a ponekad i nelagodnost u grudima. Ljudi sa najvećim rizikom od srčanih problema u avionu su oni koji već imaju kardiovaskularne bolesti“, istakla je dr Dženkins.

Osobe koje imaju problema sa srcem treba da se posavetuju sa lekarom i utvrde da je bezbedno da lete, a obavezno je da sve potrebne lekove imaju u ručnom prtljagu.

„Dehidratacija, promena vazdušnog pritiska u kabini i niska koncentracija kiseonika – sve to može da ima uticaja. Povrh toga, sedenje u skučenom prostoru ograničava čak i pokrete grudi tako da ne dišete duboko kao inače, a povećan stres (zbog letenja) može povećati rizik od srčanih problema“, objašnjava dr Dženkins.

Duboka venska tromboza i krvni ugrušci su poseban rizik i za one putnike bez srčanih oboljenja, iz istih razloga.

Nekretanje tokom dugačkih letova može ugroziti zdravlje

„Krvni ugrušci mogu da se pojave i do mesec dana nakon letenja, pa budite na oprezu kada su simptomi kao što su otečene ili bolne noge, posebno listovi, i poteškoće sa disanjem (ugrušci se mogu pojaviti i na plućima)“, naglasila je dr Dženkins.

Da biste smanjili rizike, hidrirajte se, to jest pijte mnogo vode i nemojte konzumirati alkohol tokom leta, istegnite se s vremena na vreme, ustajte i šetajte što je više moguće.

Stomak tokom i posle leta

Promena vlažnosti takođe može izazvati haos u stomaku.

„Vlažnost je u avionu veoma niska, što može izazvati dehidrataciju i dovesti do problema sa varenjem, prvenstveno zatvor i nelagodu“, ukazao je Sajmon Teobalds, lekar opšte prakse.

Prema njegovim rečima, promena pritiska u kabini takođe može izazvati širenje gasova u stomaku, što dovodi do nadimanja ili nelagodnosti. Dugotrajno sedenje tokom dugih letova može doprineti usporenom varenju i, na kraju, opstipaciji, tj. zatvoru.

„Izmene cirkadijalnog ritma (telesnog časovnika), zbog prelaska u drugu vremensku zonu, mogu uticati i na probavni sistem, što dovodi do neregularnog rada creva i promene apetita. Da ne pominjemo da promene vremenske zone remete uobičajeno vreme unosa hrane, što takođe potencijalno dovodi do probavnih smetnji ili nelagodnosti u stomaku“, dodaje dr Teobalds.

Prema njegovoj oceni, najvažnije je da putnici unose dovoljno tečnosti i da biraju lagane obroke, te da se kreću po kabini koliko god su u mogućnosti.

Mozak tokom i posle leta

Koliko god se telo trudilo da se prilagodi različitim vremenskim zonama, džet-leg može izazvati pustoš.

„Promene u navikama odlaska na počinak i ustajanja izazvane zbog privremenog dolaska u drugu vremensku zonu mogu uticati na kvalitet i kvantitet sna, što se dalje može odraziti na kognitivne funkcije i raspoloženje“, objašnjava dr Teobalds i dodaje da nizak nivo vlažnosti takođe može dovesti do glavobolje, vrtoglavice i kognitivnih izazova.

„Smanjena količina kiseonika u avionu takođe može uticati na kognitivne sposobnosti, što dovodi do simptoma kao što su zaboravnost i teškoće sa koncentracijom. Tokom dužih letova, što posebno važi za one putnike kod kojih se zbog letenja javlja anksioznost, može se javiti stres i pojačana anksioznost, što dalje može uticati na kognitivne funkcije i opšte stanje“, upozorava dr Teobalds.

Buka, ograničen prostor i gužva takođe mogu doprineti stresu i nelagodnosti, što takođe može privremeno uticati na kognitivne sposobnosti.

Iako su ova stanja obično privremena i reverzibilna, osobe sa preduslovima ili sklonostima mogu doživeti izraženije efekte, upozorava dr Teobalds i podseća da su unos tečnosti dovoljno sna ključni.

Oči, nos i usta tokom i posle leta

Dugi letovi mogu oči, nos i usta učiniti izuzetno suvim zbog promena u pritisku u kabini, nadmorskoj visini i kvalitetu vazduha, ističe dr Dženkins.

„Vazduh koji cirkuliše u avionu je veoma suv, a dehidratacija usled nedovoljnog unosa tečnosti može da pogorša stanje. Zbog specifičnih uslova u avionu koji utiču na nosne kanale, bol u sinusima je uobičajen na dugim letovima, posebno ako ste prehlađeni ili postoji neki drugi problem sa disajnim putevima. Razlog za to je nemogućnost izjednačavanja pritiska u kanalima. Zbog toga se mogu javiti i bolovi u očima, čelu i jagodičnim kostima, posebno pri sletanju“, precizirala je dr Dženkins.

Trebalo bi rešiti dugoročne probleme sa sinusima pre putovanja avionom, ali ako to nije slučaj, pri poletanju i sletanju mogu vam pomoći žvakanje žvakaće gume, pijenje vode u malim gutljajima ili zevanje.

„Smanjena vlažnost može povećati isparavanje suza i pogoršati simptome suvog oka kao što su bol, crvenilo, zamućenost, svrab i suzenje očiju. Zbog uslova u kabini aviona, vaša usta se takođe mogu vrlo brzo osušiti, što uzrokuje rast bakterija na vašem jeziku i loš zadah“, navela je dr Dženkins.

Žvakaća guma pomaže u stimulisanju lučenja pljuvačke i ublažavanju osećaja suvih usta, ali ne zaboravite i na vodu.

Koža za vreme i posle leta

Niska vlažnost takođe može prouzrokovati da se vaša isuši i da osetite zatezanje.

„Ovo može dovesti do perutanja i pogoršanja stanja kože kao što su ekcem ili psorijaza. Reciklirani vazduh u avionima može biti suv i ustajao, potencijalno začepiti pore i učiniti da vaša koža izgleda umorno. Ovo može biti posebno problematično za one sa kožom sklonom aknama“, kaže Teobalds.

Dugo sedenje može smanjiti cirkulaciju krvi, dodaje dokor, što dovodi do nadutosti oko očiju, čineći podočnjake uočljivijim i dubljim.

„Na većim visinama, izloženost UV zracima se povećava. Iako prozori u avionu blokiraju većinu UVB zraka, UVA zraci i dalje mogu da prodiru, potencijalno uzrokujući oštećenje kože“, rekao je dr Teobalds i savetovao vlaženje kože, izbegavanje jake šminke i upotrebu proizvoda sa zaštitnim faktorom.

Mišići i zglobovi tokom i posle leta

„Dugotrajno sedenje u avionu bez mnogo kretanja može izazvati ukočenost mišića, a neretko se javljaju i problemi sa zglobovima i ukočenost u leđima“, upozorila je dr Džil Dženkins.

Njen savet je da se tokom leta ustaje, pomera i isteže najmanje jednom tokom svakog sata. Takođe, nakon sletanja, izuzetno je važno da pokrenemo telo što je pre moguće.