Bujna i sjajna kosa uvek je bila odraz zdravlja, ali ne samo toga, ona simboliše i slobodu, snagu i moć. Nekada se smatralo da je duga kosa znak slobodnog čoveka, a da je kratka značila smanjenje moći, slobode i dostojanstva.

Indijancima je kosa produžetak njihove snage i moći. Tokom vijetnamskog rata, američka vojska je angažovala Navaho Indijance koji su se odlikovali izuzetnim tragačkim sposobnostima. Međutim oni, koji su bili ošišani, tu moć su gubili. Kasnijim istraživanjima, američka vojno-medicinska služba je zaključila da je kosa produžetak nervnog sistema.

Takva saznanja dele i jogini koji kosu, ali i sve dlake na telu smatraju kao ekstra senzorne „antene“ koje nam prenose ogromnu količinu informacija. Zato su mišljenja da kosu ne bi trebalo skraćivati, a dlake uklanjati.

Sigurno vam je poznata i legenda o Samsonu i Dalili, o njegovoj nadljudskoj snazi čija je tajna ležala baš u njegovoj bujnoj i lepoj kosi. On je pobeđen, tek kada mu je Dalila odsekla kosu. Tokom istorije muškarci, naročito ratnici, nosili su dugu kosu verujući da u njoj leži njihova snaga. Pretpostavlja se da od tada datira šišanje zarobljenika – čin kojim im se oduzima snaga.

O kosi i načinima njenog negovanja tokom istorije, razgovarala je Marina Jablanov sa veoma čitanom blogerkom Snežanom Dukanac, koja je svoj blog „La vie sans rides“ (život bez bora) posvetila prirodnoj nezi tela.

Pri svakom pranju kose, možemo dodati šamponu par kapi eteričnog ulja lavande. Pored toga što će kosa duže ostati čista, ovim malim trikom pomažemo kosi da manje opada.

– Drevne civilizacije su pridavale veliku važnost kosi. Egipatska kultura je bila poznata po kultu negovanja tela kao hrama u kome boravi duša. Negujući telo, smatrali su da neguju i svoju dušu. Posebno mesto pripadalo je kosi kao simbolu snage, zdravlja i lepote. Stari Egipćani su prali njihovu kosu i perike redovno. Oni su to radili sa mešavinom vode i citrusnih sokova. Limunska kiselina rastvara masna ulja sa kose, pa je ona posle pranja postajala glatka i sjajna. Kao regenerator koristili su bademovo ulje.

Photo by Morgan Sessions on Unsplash

Da li su stari Grci nasledili ovu tradiciju negovanja?

– Šišanje i stil frizure u antičkoj Grčkoj su takođe bili znak socijalnog statusa, iako, generalno gledano, grčke frizure su bile veoma prirodne. Ipak, robovi nisu smeli da imaju kosu! Ljudi koji su pripadali višim klasama koristili su dosta ukrasa za kosu, mazali su je maslinovim uljem i aromatičnim mirisima dobijenim iz cvetova ili začina. Verovali su da su mirise na svet doneli bogovi i da oni daju mirise njihovim telima i kosi. Kuvali su mešavinu cveća i lekovitih biljaka, kao što su mira ili tamjan, mešajući na kraju s maslinovim uljem. Da bi smekšali kosu, koristili su češljanje i masažu.

Kako su se drugi narodi odnosili prema kosi?

– Germani su, takođe, kosi pridavali veliki značaj. Kosa je bila simbol moći i autoriteta. Čak i kod njih vojna i društvena hijerarhija bila je u vezi sa dužinom kose. Vezivali su kosu na vrh glave u vidu velikog čvora što ih je činilo višim i strašnijim u bitkama. Najgore poniženje za njih je bilo je da izgube kosu. Robovi i ratni zarobljenici bili su potpuno obrijani. Obrijana glava za njih bila je znak potčinjenosti. Taj običaj je kasnije primenjivan i kod sveštenika katoličke crkve. Naime, obrijan vrh glave, tzv. tonzura bila je znak da se monah potčinjava autoritetu.

Photo by Dmitry Zelinskiy on Unsplash

Da li se takva praksa menjala tokom vekova?

– U VIII veku Karlo Veliki je u svoje kraljevstvo doneo stare rimske običaje, muškarci su počeli da skraćuju kosu i da je pažljivije neguju. Brada i duga kosa bili su smatrani simbolom paganizma od strane katoličke crkve. Kratka i lepo očešljana kosa bila je u suprotnosti sa varvarskim paganizmom iz prethodnih perioda i više u skladu sa hrišćanstvom. Kralj Francuske Luj II, poštujući Papin sveštenički imperativ sekao je svoju kosu na kratko, kao monah i tako izražavo i svoju pokornost Papi.

Koliko su žene tada posvećivale pažnju svojoj kosi i frizurama?

– Tokom ranog srednjeg veka žene su obično imale dugu kosu. Najčešće su je uplitale u pletenice ili od njih pravile punđu. Tokom skoro celog srednjeg veka žene su pravile frizure tako da im čelo uvek bude otkriveno; često su i brijale kosu oko čela da bi izgledalo da imaju više čelo. Čelo je u to doba smatrano jako važnim delom lica. Često su ga prekrivale veštačkim cvećem, trakama za glavu ili dragocenim nakitom, ali nikada kosom. Ženska kosa je u to doba smatrana da pobuđuje erotiku, pa su udate žene morale da je prikrivaju velovima. Kosa udate žene je u to doba čak i smatrana svojinom muža. Krajem srednjeg veka katolička crkva izdala je dekret o obaveznom nošenju vela za sve žene.

jose-alfredo-lerma-contreras

Kako se tada negovalo?

– U XII veku bila je poznata i cenjena Medicinska škola u Salernu (kod Napulja u Italiji), koja je sažela znanja starih Latina, Grka ali i arapsku i hebrejsku medicinu. Na katedri za medicinu predavala je čuvena Trotula di Ruđero, plemkinja koja je ostavila medicinske tekstove, posebno namenjene ženama. Čak je i iskoračila izvan medicine i ostavila zapise o kozmetici. U delu „De Ornatu Mulierum“ (kozmetički recepti za žene) predstavljene su njene kozmetičke metode zasnovane na upotrebi biljaka i životinjskih masti. U okviru ove škole u Salernu postojala je „Minervina bašta” u kojoj se gajilo preko 300 lekovitih biljaka. Interesantno je, da većinu biljka koje se preporučuju u tim zapisima koristimo danas u industriji kozmetike!

Industrijska revolucija donosi i kozmetičku industriju i sve veću upotrebu hemijskih supstanci u svakodnevnim preparatima za negu. Ali, danas se ponovo vraćamo prirodi.

– Sada raznim hemijskim sredstvima tretiramo kosu, izbeljujemo je, farbamo, a onda sušimo vrelim vazduhom. Sve to utiče na kvalitet kose koji jeste nasledan, ali je i te kako važno kako se neguje kosa. Pokazalo se da je najbolja nega ona koja dolazi iz prirode. Lepa i negovana kosa ne samo da se smatra krunom lepote svake žene, nego krasi i svakog muškarca koji drži do sebe.

Koliko vremenske prilike utiču na kosu i kako je negovati leti?

– Tokom leta više boravimo na suncu. Poznato je da sunce i morska voda dodatno mogu da oštete i isuše našu kosu. Dobra vest je, da ipak u prirodi možemo da nađemo odgovor za sve i da pomoću malih trikova možemo imati lepu i negovanu kosu. Osnova svake nege je higijena, a koliko često peremo kosu zavisi i od tipa naše kose. Važno je da ne preterujemo. Kosu nije dobro često prati, jer je na taj način dodatno oštećujemo i skidamo sa nje prirodni zaštitni sloj.

Kako da kosi pomognemo?

– Takozvanim, pakovanjem kose ili maskom. Masnu kosu je potrebno negovati, ali umereno. Dovoljno je dva puta mesečno napraviti neku kvalitetnu prirodnu masku, a malim trikovima pri svakom pranju kose možemo olakšati sebi da nam kosa bude duže čista i lepa. Pri svakom pranju kose, možemo dodati šamponu par kapi eteričnog ulja lavande. Pored toga što će kosa duže ostati čista, ovim malim trikom ćemo pomoći da nam kosa i manje opada. Tokom leta je važno je da to redovno radimo s obzirom na to da početkom jeseni, neretko imamo problem pojačanog opadanja kose.

Živite u Francuskoj, a tamo žene veoma vode računa o svom izgledu. Kako Francuskinje neguju kosu?

– Prvo što sam primetila kada sam došla u Francusku je da žene imaju lepu i sjajnu kosu. Gustina naše kose zavisi od naše genetike, onoga što smo dobili od Boga, ali sjaj zavisi isključivo od nas samih. Pitate se, kako im polazi za rukom da imaju tako sjajnu kosu? Na jedan neverovatno jednostavan način. One kosu ispiraju sirćetom, da budem preciznija, ispiraju kosu vodom u koju dodaju sirće. Većina njih koristi vinsko sirće, što je i prirodno s obzirom na to da je Francuska zemlja vina. Ukoliko ste plavuša, preporučujem vam da umesto vinskog koristite jabukovo sirće. Takođe, sirće od ružinih latica je prava stvar, a možete ga napraviti i sami u kućnim uslovima. Rezultati će biti vidljivi odmah, posle prvog pranja. Pored toga što će vam kosa biti sjajnija, duže će ostati čista i imaće duže volumen.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.