Jedna šetnja, jedan klas i velika opasnost: Kako zaštititi psa od podmuklih letnjih neprijatelja
Sunce, duge šetnje, izleti u prirodu i bezbrižna igra na travi za većinu pasa predstavljaju pravo letnje zadovoljstvo.
Međutim, upravo u periodu od kasnog proleća do rane jeseni, naizgled bezazlene suve travke pretvaraju se u jednu od najpodmuklijih opasnosti za zdravlje naših četvoronožnih prijatelja. Veterinari svake godine beleže porast hitnih intervencija zbog sitnih klasova divlje trave, poznatih kao popino prase ili lisičji repovi (foxtails), koji mogu izazvati ozbiljne infekcije, apscese, pa čak i ugroziti život psa.
Dovoljna je jedna bezazlena šetnja kroz park ili pored puta da se običan letnji dan završi na veterinarskoj klinici. Ono što ovu opasnost čini posebno podmuklom jeste činjenica da mnogi vlasnici ne prepoznaju prve simptome ili ih smatraju prolaznom neprijatnošću. A upravo brzina reakcije može napraviti razliku između jednostavne intervencije i ozbiljnih komplikacija.
Smrtonosna opasnost vreba u travi: Veterinari upozoravaju na podmukle klasove koji svakog leta završavaju u plućima, očima i ušima pasa
Dolaskom leta veterinarske ambulante širom Evrope beleže sve više pasa sa istim problemom – sitnim, gotovo nevidljivim klasovima divlje trave koji se zabadaju u šape, uši, nos, oči i kožu, a zatim nastavljaju da se kreću kroz tkiva, izazivajući infekcije, apscese i teške komplikacije.
Mnogi vlasnici pasa čuli su za ovu opasnost, ali nisu svesni koliko ona može biti ozbiljna. Dovoljna je jedna šetnja kroz suvu travu da bezbrižna igra preraste u hitan odlazak kod veterinara.
Šta su zapravo opasni klasovi i zašto predstavljaju pretnju?
Takvi klasovi pripadaju divljim travama poput ovsa, ječma i sličnih biljaka. Dugi su svega jedan do tri centimetra, ali njihova struktura ih čini izuzetno opasnim. Prekriveni su sitnim kukicama koje omogućavaju kretanje samo u jednom pravcu. Jednom kada prodru u kožu ili prirodne otvore tela, ne mogu se vratiti nazad, već nastavljaju da se kreću sve dublje.
Dok su zeleni, uglavnom ne predstavljaju problem. Međutim, kada se osuše, postaju tvrdi, oštri i lako se odvajaju od biljke. Tada se zakače za dlaku psa i mogu prodreti između prstiju, u nos, uši, oči ili direktno kroz kožu.
Najveći rizik traje od kraja proleća do početka jeseni, sa vrhuncem tokom leta. Ovi opasni klasovi ne nalaze se samo na livadama i seoskim putevima. Ima ih u gradskim parkovima, pored trotoara, na zelenim površinama, kružnim tokovima i zapuštenim privatnim dvorištima.
Prvi simptomi koje nikako ne smete ignorisati
Najčešće stradaju šape. Pas počinje opsesivno da liže jednu nogu, pojavljuju se crvenilo, otok, hramanje, a kasnije čak i gnojne fistule i bolni čvorići. Klas može nastaviti da se kreće kroz tkivo i izazove ozbiljne infekcije.
Uši su drugo najčešće mesto. Nakon šetnje pas iznenada počinje da trese glavom, naginje je na jednu stranu, češe se i cvili pri dodiru. Ako se ne reaguje na vreme, može doći do teških upala i oštećenja bubne opne.
Posebno su opasni klasovi koji završe u nosu. Tada se javlja naglo, serijsko kijanje, ponekad i desetak puta uzastopno, često praćeno tragovima krvi. Čak i ako kijanje prestane, to ne znači da je problem rešen. Klas se može spustiti dublje u disajne puteve i dospeti do pluća.
Oči su takođe izuzetno osetljive. Suzne oči, zatvaranje jednog oka, trljanje njuške i crvenilo mogu ukazivati na prisustvo stranog tela. Ako se ne ukloni na vreme, može doći do oštećenja rožnjače i trajnog gubitka vida.
Posebnu pažnju treba obratiti na kašalj, otežano disanje i povišenu temperaturu. Kada pas udahne klas, on može završiti u bronhijama i plućima, izazivajući upalu pluća i komplikacije koje mogu ugroziti život.
Zašto rendgen često ne pomaže
Mnogi vlasnici očekuju da će rendgenski snimak odmah pokazati problem, ali klasovi se na rendgenu često ne vide. Zato veterinari koriste ultrazvuk, endoskopske preglede nosa, ušiju i disajnih puteva, a u komplikovanim slučajevima i skener (CT).
Uklanjanje najčešće zahteva sedaciju ili kratkotrajnu anesteziju, jer se klasovi nalaze duboko i potrebni su specijalni instrumenti. Što se ranije interveniše, manji je rizik od komplikacija i troškovi lečenja su značajno niži.
Šta nikako ne treba raditi kod kuće
Ako pas posle šetnje iznenada počne da kija, hramlje, trese glavom ili opsesivno liže određeni deo tela, najvažnije je da ne pokušavate da problem rešite sami.
Ne koristite pincetu za nos, uši ili oči. Ne ispirajte vodom i fiziološkim rastvorom bez saveta veterinara, jer tako možete gurnuti klas još dublje.
Kod sumnje na klas u nosu, oku, uhu ili disajnim putevima pravilo je jednostavno – hitno se javite veterinaru.
Prevencija može spasiti život
Veterinari ističu da je prevencija najjače oružje protiv ove letnje opasnosti.
Tokom sezone suvih trava preporučuje se izbegavanje zapuštenih livada i površina obraslih visokim rastinjem. Prednost treba dati uređenim parkovima i travnjacima sa kratko pokošenom travom.
Posebnu pažnju zahtevaju lovački psi, psi sa dugom dlakom i oni sa spuštenim ušima, jer se kod njih klasovi lakše zadržavaju.
Po povratku iz šetnje potrebno je pregledati prostor između prstiju, jastučiće šapa, pazuhe, prepone, rep, vrat, njušku i spoljašnji deo ušiju. Temeljno četkanje može pomoći da se klas ukloni pre nego što prodre u telo.
Redovno košenje trave u dvorištu i uklanjanje suvih klasova značajno smanjuju rizik. Stručnjaci preporučuju i proveru prostirki u automobilu i pseće kućice, jer se klasovi često unose preko obuće ili odeće.
Jer ponekad je upravo jedan gotovo neprimetan klas dovoljan da bezazlena letnja šetnja preraste u ozbiljnu borbu za zdravlje – pa čak i život psa.
