Priroda nije stalna i nepromenlјiva, nego je sva u oscilacijama, odnosno, promenama u trajanju i intenzitetu.

Biološki ritmovi predstavlјaju biohemijske promene u svemu živom na našoj planeti. Ne postoji neki sveobuhvatni odgovor zašto se to dešava – ono što je primećeno je da čovek podleže promenama i pre nego što se rodi.

Odnosno, cela struktura čovekovog organizma je sačinjena tako da se svi procesi ponavlјaju u određenom vremenskom ritmu – rekla je dr Slavica Dautović, endokrinolog iz Dečije bolnice u Novom Sadu, Marini Jablanov u intervjuu za Dnevnik.

Photo by Robert Collins on Unsplash

Najbolјi primer je disanje. Mi udahnemo, izdahnemo, pa napravimo kratku pauzu. Slično je i sa otkucajim srca. Nekih procesa smo svesni, a nekih ne, ali oni postoje od začeća i od nivoa ćelije, pa do celog organizma. Osim disanja, smenjuje se i dominacija leve i desne moždane hemisfere svaka četiri sata, što se poklapa i sa disanjem više na levu i više na desnu nozdrvu. Ipak, jedan od najočitijih ritmova je smena dana i noći, odnosno, naš ritam budnosti i spavanja. Smatra se da jedna od osnovnih funkcija ovih bioloških ritmova prilagođavanje živih organizama na uticaje sredine i preživlјavanje.

Smatra se da dnevno-noćni ciklus ne traje tačno 24 sata?

Tačno je da taj najznačajniji cirkardijalni (dnevno-noćni) ciklus traje od 23 do 28 sati. Biološki ritmovi nisu zavisni od spolјašnjih uticaja, oni su, na neki način, zapisani u našoj genskoj strukturi i oni su urođeni. Moderna medicina koja voli da sve notira, secira, dokaže, poznaje vrlo veliki broj gena koji kontrolišu naš biološki časnovnik. Brojnim eksperimentima se pokazalo da, bez obzira na spolјašnje uticaje, čovekovo telo se povinuje sopstvenom biološkom ritmu.

Photo by Rodolfo Sanches Carvalho on Unsplash

Da li to znači da lјudi koji žive iza polarnog kruga imaju sličan ritam, kao bilo gde na planeti?

Uglavnom, da, bez obzira na to što oni tamo imaju polarni dan ili polarnu noć 6 meseci, to ne znači da su njihovi ritmovi drugačiji. Ono što diktira promene u čovekovom organizmu su hormoni. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem su mesta gde nastaju hormoni i svaka ima svoju ulogu u tom orkestru koji predstavlјa čovekov organizam. U toku dana i noći smenjuju se u krvi različiti hormoni i ne luče se svi hormoni stalno i u istom intenzitetu, a u odnosu na to su i različite promene koje osećamo.

Da li biste nam naveli neki primer za to?

Recimo, u onim situacijama kada nam je pojačana snaga, energija, koncentracija, tada se luči hormon stresa kortizol. To je hormon nadbubrežene žlezde i može se reći da je on hormon dana, hormon aktivnosti. Nјegova najviša koncentracija je oko 8 ujutro da bi polako padao do 10 sati, a sledeći vrh u toku dana je između 16 i 18 sati.

Photo by Brooke Cagle on Unsplash

Dnevno – noćni ciklus

Od 5 do 7 sati je najbolјe vreme za pražnjenje debelog creva.

Od 6 do 8 sati su na najvišem nivou hormoni aktivnosti, tj kortizol i polni hormoni, pa je ovo vreme odlično za vođenje lјubavi.

Od 7 do 9 doručak. Sada treba jesti hranu bogatu uglјenim hidratima. Ovo je vreme kada mi prikuplјamo energiju.

Oko 10 do 11 sati prag bola je najmanji, pa bi u ovo vreme bilo dobro da se ode kod zubara ili da se ode na neku intervenciju koja može da bude bolna. Manje će vam trebati anestetika, mnogo ćete bolјe podneti… U ovom periodu svakako će biti manje bolno.

Od 9 do 14 sati je vreme za intelektualne aktivnosti, jer tada su ove funkcije na visokom nivou. Ako trebate da donesete neku odluku, onda je najbolјi period od 9 do 12 sati.

Oko 14 je idealno da se ruča i sada je vreme da se jede hrana bogata proteinima.

Od 14 do 16 je vreme za predah. Dovolјno je pola sata da predahnete, ne spavanje, nego dremanje. U ovo vreme je važan oprez u saobraćaju, jer mozak je pospan, a mišići su pod tenzijom, pa se u ovom periodu se najbrže se nalјutimo, odnosno imamo najmanji nivo tolerancije.

Od 16 do 17 nam se podiže energija pa je ovo povolјan period za dovršetak intelektualnih aktivnosti.

Oko 17 sati je idealno vreme za rekreaciju.

Oko 18 sati je idealno vreme za večernji lagani proteinski obrok.

Od 18 do 20 sati je najbolјe vreme za kozmetičke tretmane i masaže.

Od 20 do 22 je vreme za lagane aktivnosti, čitanje.

U 22 sata je idealno otići na počinak.

Od 3 do 5 ujutro je period kada je najveća energija pluća. Ovo je idealno vreme da se rade vežbe disanja. Interesantno je da je energija svih drugih organa minimalna. Simptomi astme, bronhitisa, reumativnog artritisa najizraženiji su baš u ovom periodu.

Photo by Ales Krivec on Unsplash

Zašto je ovaj hormon važan?

Ljudski rod je hilјadama godina ili vijao večeru ili bežao da sam ne bude nečija večera. Tek poslednjih stotinak godina se to promenilo. Šta je potrebno ratniku kada ide u boj ili u lov – upravo ovaj hormon. Mozak je isklјučen, fokus je na lovini, povećava se mišićna snaga, brzina reagovanja, ubrzava rad srca, šire zenice, produblјuje disanje i zgrušavanje krvi je mnogo brže nego u nekim drugim situacijama. To je bilo vrlo važno kada su lјudi bili povređeni u lovu ili bici, da ne iskrvare. Današnji primer bi bio pretrčavanje ulice kada je gust saobraćaj – ili ćete biti brzi i pretrčati, ili ćete ustuknuti paralisati se. U tim situacijama je kortizol dominantan.

Photo by kazuend on Unsplash

Ako je jedan od hormona dnevnih aktivnosti bio kortizol, za koji bi se moglo reći da je hormon noći?

To bi bio melatonin. On je hormon sna i luči ga epifiza. Nјegova sekrecija počinje oko devet sati uveče, odnosno, kada se smanji količina svetla koju primamo i prestaje do 10 ujutro kada je uveliko dan. On je važan za funkciju spavanja. Neki su ga prozvali hormonom mladosti, ali to, ipak, nije, mada da bi nam koža bila lepa, da bismo lepo izgledali i da bismo bili zdravi važno je da imamo i dobar san tokom noći, i to u mračnoj prostoriji.

Photo by Jennifer Martin on Unsplash

Da li se hormon rasta takođe luči u snu?

Ne kaže se zalud da deca rastu u snu, to je zaista tačno. Ovaj hormon se luči oko 22 sata i to baš u prvih 90 minuta sna, tada je njegovo lučenje najintenzivnije. Veoma važno je da se kaže da deca koja posle 10 uveče idu u krevet propuštaju taj prvi važan period lučenja ovog hormona i na taj način najčešće ni ne ispune svoj potencijal rasta.

Zato je važno i da se spava kada je noć, a da se bude aktivan danju.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.