Zašto žene ćute na poslu kad treba da progovore? Otkrivamo tajne sindroma ‘Tihe Žene’ i kako ga pobediti – Šokantne činjenice!
U brzom, konkurentnom svetu korporativnih kancelarija, gde se svaki glas bori za pažnju, postoji tiha epidemija koja pogađa milione žena: sindrom ‘tihe žene’.
Pročitajte i ovo: Antisocijalni poremećaj ličnosti
Kao stručnjak za rodnu dinamiku na radu sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju žena u profesionalnim okruženjima, često vidim kako pametne, talentovane žene biraju ćutanje umesto da progovore – ne iz slabosti, već iz duboko ukorenjenih strahova i društvenih pritisaka, kaže psiholog Dana Jack.
Ovo nije samo lični izazov; to je sistemski problem koji košta karijere, zdravlje i napredak celog društva.
Zamislite sastanak gde vaša ideja može promeniti tok projekta, ali umesto da je iznesete, progutate reči jer se bojite da će vas označiti kao ‘preagresivnu’ ili ’emocionalnu’.
Pročitajte i ovo: Mobing – psihičko i seksualno zlostavljanje na radnom mestu
Ovo je realnost za mnoge, ali postoji put napred: razumevanje zašto ćutimo i kako da progovorimo može biti ključ za oslobađanje i uspeh.
U ovom članku, istražićemo dubine ovog sindroma, bazirajući se na naučnim saznanjima i stvarnim primerima, i ponuditi inspirativne korake za promenu – jer vaš glas nije samo pravo, već i moćna alatka za transformaciju.
Pročitajte i ovo: Ćutanje je moć! Iskoristite je u svoju korist!
Šta je tačno sindrom ‘tihe žene’?
To je pojam koji opisuje sklonost žena da se samocenzurišu na poslu, izbegavajući da izraze mišljenja, žalbe ili ideje iz straha od posledica.
Ovaj fenomen nije nov – koreni mu sežu u vekovne stereotipe gde su žene učene da budu ‘tihe i pristojne’, dok muškarci dominiraju razgovorima. Prema istraživanjima, muškarci govore glasnije i češće na sastancima, čime efektno utišavaju žene.
Pročitajte i ovo: Uzdizanje autoritetom znak je slabosti i želje za priznanjem
Na primer, studije sa univerziteta Jejl i Teksas pokazuju da žene, čak i u pozicijama moći, govore manje od muškaraca, a kada progovore, rizikuju backlash – kritike koje muškarci ne doživljavaju za isto ponašanje.
Ovo ćutanje nije izbor; to je naučena strategija preživljavanja u okruženju gde se ženski glasovi često omalovažavaju. Kao psiholog koji radi sa ženama u korporativnim timovima, primećujem da ovo počinje rano: od detinjstva, devojčice su nagrađivane za tišinu, dok dečaci za asertivnost.
Pročitajte i ovo: Stalo ste zauzeti? Od čega, zapravo, bežite?!
Na poslu, ovo se manifestuje kao strah od ‘mansplaininga’ – kada muškarci prekidaju ili objašnjavaju stvari ženama na pokroviteljski način – ili strah od etikete ‘šriljave’ ili ‘kreštave’, što je tri puta verovatnije da se primeni na žene nego na muškarce.
Zašto i dalje ćutimo?
Jedan od glavnih razloga je strah od odmazde. U slučajevima seksualnog uznemiravanja ili rodne diskriminacije, 37 posto žena doživljava uznemiravanje na poslu, a ova cifra je nepromenjena već pet godina, prema izveštaju iz 2024. godine.
Pročitajte i ovo: Danas ti se smeju, a već sutra žele da ti budu najbolji prijatelji
Samo polovina žena veruje da će njihova kompanija efikasno rešiti žalbe na uznemiravanje, što je takođe nepromenjeno od 2018. godine.
Devet od deset žena u vojsci i pravnim profesijama doživi uznemiravanje, ali većina ćuti zbog straha od gubitka posla ili reputacije.
Ovo je posebno izraženo u mikroagresijama – suptilnim uvredama poput prekidanja žena tri puta češće nego muškaraca na sastancima.
Pročitajte i ovo: Kako da se nosite sa šefom koji vas maltretira
Žene ostaju tihe zbog ‘likability biasa’: moraju biti i asertivne i simpatične, dok muškarci samo asertivni. Ako progovore protiv nepravde, rizikuju da ih vide kao ‘agresivne’, što dovodi do nižih ocena ili propuštenih unapređenja.
Još jedan faktor je kulturno i socijalno stigmatizovanje: žene se plaše da će ih okriviti za incidente, posebno u ‘rape culture’ ili patrijarhalnim strukturama gde se nasilje normalizuje, a žrtve šute da izbegnu sramotu.
Pročitajte i ovo: Najčešće greške u upravljanju konfliktima i kako ih prevazići
Sram je ključan – to je emocija koja parališe, čineći da žene internalizuju krivicu i ćute da izbegnu osudu.
U Srbiji i regionu, ovo je pojačano tradicionalnim očekivanjima gde žene nose višestruke uloge – majke, partnerke, negovateljice – i posao je samo još jedan teren gde se očekuje tišina da bi se održao ‘mir’.
Dodatno, istraživanja pokazuju da 74 posto žena doživelo nejasne incidente diskriminacije u protekloj godini, dok je 64 posto doživelo jasnu diskriminaciju, što pokazuje da nejasnost pojačava problem.
Pročitajte i ovo: Da li je vreme da konačno date otkaz
Posledice ovog ćutanja su duboke i razorne. Samocenzura, ili ‘self-silencing’, dovodi do hroničnih bolesti: studije povezuju ga sa depresijom, anksioznošću, iritabilnim crevima, hroničnim umorom, čak i rakom kod žena.
Psiholog Dana Jack otkrila je da žene koje potiskuju osećanja i prioritet daju drugima imaju veći rizik od depresije, jer društvo nagrađuje ‘agreabilnost’ i suzbijanje besa.
Pročitajte i ovo: Zašto varamo svoje partnere?
Na poslu, ovo dovodi do ‘queen bee sindroma’ – kada žene na visokim pozicijama sabotiraju druge žene da bi se uklopile u ‘muški svet’, verujući da je mesto na vrhu ograničeno.
Ovo stvara toksičnu kulturu gde žene ne podržavaju jedna drugu, a mobing među ženama raste zbog internalizovanih patrijarhalnih normi.
Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju
Mentalno zdravlje pati: mnoge žene osećaju neprijateljstvo od kolega, što dovodi do burnouta, posebno u dobi 35-44 godine gde petina pati od depresivnih epizoda.
Ćutanje takođe košta karijere – žene propuštaju prilike za unapređenje jer njihove ideje ostaju neizrečene, dok muškarci napreduju. Dodatno, žene u senior ulogama su skoro dva puta verovatnije da dožive burnout od muških kolega, prema nedavnim studijama.
Pročitajte i ovo: Život ste dali firmi u kojoj radite, a ona vas je odbacila kao staru krpu
U grupnim dinamikama, kada je žena sama sa četiri muškarca, 70 posto prekida koje doživi od muškaraca su negativni, dok sa četiri žene u sobi, taj procenat pada na 20 posto.
Samo 67 posto žena veruje da mogu značajno učestvovati u sastancima, u poređenju sa 74 posto muškaraca, a samo 49 posto žena oseća da su njihovi doprinosi vrednovani, naspram 54 posto muškaraca.
Pročitajte i ovo: Kako da vežbanjem svesnosti povećamo osećaj zadovoljstva životom
Ove brojke otkrivaju dubinu problema, gde žene predstavljaju samo 26 posto zaposlenih u nekim US sektorima, uprkos talentu.
Ali postoji nada: promena počinje razumevanjem i akcijom. Kao stručnjak, savetujem ženama da izgrade mreže podrške – prijateljice, mentorke ili grupe koje pomažu da izbegnu samookrivljavanje i razviju feminističku svest.
Pročitajte i ovo: Odlazite li od onih koji nisu ono što vam je potrebno?
Počnite malim koracima: pripremite se za sastanke, vežbajte asertivno izražavanje mišljenja, i tražite saveznike među kolegama. Kompanije treba da uvedu treninge protiv biasa i bezbedne kanale za prijave, jer kada žene progovore, menjaju kulturu – kao u slučajevima gde su žene, podržane mrežama, uspele da promene politike u svojim firmama.
Pročitajte i ovo: Ima li ljubavi posle prevare?
Inspirativni primeri poput Šeril Sendberg ističu da žene koje govore dok ‘žive u strahu’ postaju moćnije, jer unutrašnja autoriteta dolazi iz slušanja sopstvenog glasa.
U regionu, žene koje su preživele nasilje ili diskriminaciju nalaze snagu u grupama podrške, gde uče da nisu same.
Na kraju, sindrom ‘tihe žene’ nije sudbina – to je lanac koji možemo prekinuti. Progovarajući, ne samo da oslobađamo sebe, već i stvaramo svet gde glas svake žene računa.
Ako ste jedna od onih koje ćute, zapamtite: vaš glas je oružje za promenu. Počnite danas – recite nešto što ste oduvek hteli, i gledajte kako se svet menja oko vas. Vi niste tihe; vi ste snažne, i vreme je da to pokažete.
