Devet meseci nakon dešavanja u prvoj sezoni serije, glavni junaci glavna inspektorka Cadi John (Sian Reese-Villiams) i njen pomoćnik Oven Vaughan (Sion Alun Davies), vraćaju se na mesto zločina nakon brutalnog ubistva bivšeg nastavnika, što dovodi policijske istražitelje u mesto pod nazivom Blaenau Ffestiniog, Gvinedd, u Velsu.

Znam, zvuči pomalo rogobatno za sve poznavaoce engleskog jezika, s obzirom na to da je serija rađena u BBC produkciji. Posebno je zanimljivo to što je serija snimana bilingvalno, na dva jezika, velškom i engleskom, što gledaocima verzije na velškom jeziku, koji nimalo nema veze sa engleskim jezikom, bar meni kao solidnom poznavaocu engleskog jezika to tako zvuči, dodatno daje doživljaj autentičnosti.

Odličan scenario, sjajno vođena priča, dobro izgrađeni, kompleksni likovi, odlična BBC produkcija, a time i besprekorna gluma.

Pročitajte i ovo: Suptilni, ali bolni obrasci verbalnog zlostavljanja

Sjajna druga sezona serije, uzbudljiva od prve scene, napeta toliko da ćete u nekim scenama stezati pesnice i uzmicati stopalima, uz podrhtavanje u grudima, iako od samog početka znamo ko su počinioci zločina, što je još jedna od dodatnih zanimljivosti, a što seriji daje posebnu draž i autentičnost.

Pročitajte i ovo: Popularna psihopatija – kako da prepoznate psihopatu u svom okruženju

Već sama atmosfera Severnog Velsa, sumorno siva i vlažna do ustajale memljivosti koja vam se lepi za kosti, mračna da mračnija ne može biti, dovoljne su da nam slede krv u žilama i uvedu nas na mesto jezivog zločina, na osnovu koga odmah znamo da je za njega odgovoran opasno poremećeni psihopata.

Pročitajte i ovo: Psihološki profil silovatelja – kada se nemoć invertuje u nadmoć

Sa sličnim karakternim likom, psihopatom, inspektori su već imali posla u prvoj sezoni serije, koja, ruku na srce, ipak nije bila toliko dobra koliko druga sezona, možda i zbog toga što je predugo trajala, osam epizoda, dok je druga sezona vrlo sažeta, svega šest dobro upakovanih i jezgrovitih epizoda. Izgleda da su i sami uvideli grešku i opametili se.

Pročitajte i ovo: Tajanstveni zavodnik – psihopata, ženskih srca lomilica

Dok smo u prvoj sezoni za glavnog počinioca zločina imali muškarca u zrelim 40-tim godinama, psihopatu, koji otima devojčice i devojke, seksualno ih zlostavlja, drži zatočene i ubija, sve to pod pokroviteljstvom i uz asistenciju svoje majke, od koje psihički problemi i traume i potiču jer je emocionalno zlostavljan od strane nje u detinjstvu, u drugoj sezoni dobijamo pravi case study kako nastaje psihopata od ranog detinjstva jer ovog puta zločinac je, u stvari, zločinka je mlada devojka, u ranom tinejdžerskom dobu, zapostavljena, odbačena i zanemarena od najranijih dana od strane majke, koja prvi put ulazi u sobu svoje ćerke i upoznaje se sa tim ko je njena ćerka zapravo tek kad je ona optužena za zločine koje je počinila. Tužno i potresno, zar ne?!

Pročitajte i ovo: Antisocijalni poremećaj ličnosti

Zaista duboko snažna, potresna i slojevita psihološka drama koja kroz vrlo napetu krimi priču nam otkriva kompletan psihološki profil zločinke – psihopate, koja je vrlo inteligentna, pametna, uredna, odličan đak u školi, društvena, ali i izuzetno manipulativna i hladnokrva, sve vreme sve drži pod svojom kontrolom – situacije u kojima se nalazi, kao i okruženje, ljude uključene u date prilike, pažljivo bira svoje žrtve igrajući na njihove slabosti i ranjivosti, uvlači ih u svoju prljavu igru, drži pod kontrolom, obrće oko malog prsta i navodi da saučestvuju sa njom u zločinima koje čini ‘zato što joj se tako htelo u datom trenutku’’, kako kaže na samom kraju serije, kada je glavna inspektorka pita zašto je ubila Šona – I just felt like it.

Pročitajte i ovo: Ovo su dokazi da manipuliše vama

Sa druge strane, dobijamo i uvid zašto joj se saučesnici priklanjaju, to jest, zašto, takozvana, dobra deca upadaju u loše društvo – u trenutku slabosti i ranjivosti, koju ona / psihopata vešto zna da prepozna i iskoristi, žele samo da pripadaju negde, da budu prihvaćeni.

Pročitajte i ovo: Uticaj ranog razvoja na formiranje ličnosti

Toplo vam preporučujem da pogledate seriju, obe sezone, jer na taj način dobićete širu sliku i kompletan uvid u priču o psihopatskom tipu ličnosti, što je, na našu žalost, naročito aktuelno ovih dana u našoj sredini.

Psihopata se ne rađa, on se postaje odgajanjem od najranijeg detinjstva, to jest, emocionalnim zlostavljanjem, najčešće uz razne druge vrste zlostavljanja, od strane roditelja. U oba prikazana slučaja, od strane majke, uz odustvo oca.