Na današnji dan, rođen je i zauvek ostao živ Vilijam Šekspir — pesnik ljudske duše, koji je život pretvarao u književnost.
Dan 23. april jedan je od onih datuma koji u književnosti nose gotovo mitsku težinu. Tog dana se tradicionalno obeležava i rođenje i smrt Vilijama Šekspira, čoveka koji je zauvek promenio način na koji govorimo o ljubavi, moći, izdaji, sudbini i ljudskoj prirodi. Rođen u Stratfordu na Ejvonu 1564. godine, a preminuo 1616, Šekspir je postao više od pisca – postao je univerzalni jezik emocija koji i danas oblikuje pozorište, film i svakodnevni govor.
Iako istorijski podaci nisu do kraja precizni, 23. april se simbolično uzima kao dan njegovog rođenja i smrti, što ovom datumu daje posebnu vrstu zatvorenog kruga života i umetnosti. U Engleskoj se ovaj dan slavi kao Shakespeare Day i često se povezuje i sa Danom knjige, stvarajući atmosferu u kojoj književnost izlazi iz učionica i biblioteka i ulazi u javni prostor, ulice i pozorišta.
Šekspir je autor čija dela ne pripadaju samo jednoj epohi. Njegove tragedije i komedije i danas se čitaju, igraju i reinterpretiraju. „Hamlet“ ostaje studija ljudske sumnje i unutrašnjeg rascepa, „Romeo i Julija“ univerzalna priča o ljubavi koja prkosi svetu, „Magbet“ mračna analiza ambicije i krivice, dok „Kralj Lir“ prikazuje raspad moći i porodice. U komedijama poput „San letnje noći“ ili „Mnogo vike ni oko čega“, Šekspir pokazuje da razume i lakoću, i haos ljudskih odnosa.
Njegov doprinos književnosti ne meri se samo brojem drama i soneta, već činjenicom da je oblikovao engleski jezik. Stotine izraza koje danas koristimo potiču upravo iz njegovih tekstova, a način na koji je opisivao emocije i odnose postao je osnova modernog pripovedanja. Zbog toga se često kaže da je Šekspir pisao o svima nama, pre nego što smo mi uopšte znali kako da govorimo o sebi.
U Velikoj Britaniji, 23. april se obeležava kroz predstave, čitanja i posebne programe u Šekspirovom rodnom Stratfordu, gde se održavaju festivali, izvođenja njegovih dela i kulturni događaji koji okupljaju umetnike iz celog sveta. Kraljevska porodica i institucije kulture često simbolično odaju počast njegovom delu, dok se škole i pozorišta vraćaju njegovim tekstovima kroz javna čitanja i adaptacije.
U svetu, ovaj datum ima šire značenje. UNESCO ga je 1995. godine proglasio Svetskim danom knjige i autorskih prava, pa se 23. april danas slavi i kao globalni praznik književnosti. U različitim zemljama organizuju se sajmovi knjiga, akcije čitanja, popusti u knjižarama i kulturni događaji koji podsećaju na važnost pisane reči. U mnogim gradovima ljudi simbolično poklanjaju knjige ili učestvuju u javnim čitanjima, slaveći ideju da književnost pripada svima.
Šekspir je tako postao više od istorijske ličnosti. On je tačka susreta između prošlosti i sadašnjosti, između jezika i emocije, između pozorišta i života. Njegove rečenice i dalje zvuče savremeno jer govore o onome što se ne menja – o ljudskoj prirodi. Zato 23. april nije samo datum u kalendaru, već podsetnik da priče imaju moć da nadžive svoje autore i nastave da žive kroz svakog ko ih čita, gleda ili izgovara.
