Seks može da postoji nezavisno od ljubavi, jer ljudi mogu da imaju seks i zadovoljstvo od njega, čak i ako nisu zaljubljeni jedno u drugo.
Ali tu nastaje paradoks. Pojavljuje se zamka, u koju mogu da upadnu. I to je ono u šta smo u početku sumnjali, a potom se i uverili, sprovevši istraživanja i direktno izmerivši, kaže univerzitetski profesor i doktor fizike, Korotkov.
Da bi zaključili šta se dešava tokom seksualnog odnosa između žene i muškarca, u laboratoriji profesora Korotkova sprovoden je eksperiment. Ispitanici, mladi muškaraci i žene, bili su u zatvorenoj prostoriji. Bile su im prikopčane štipaljke i naučnici su jednostavno na ekranu monitora posmatrali njihove fiziološke reakcije.
Zaključak koji su doneli naučnici, pre svega, odnosi se na muškarce. Ako je to “mehanički seks”, energetika naglo pada, do stresnog stanja. To jest, seks radi seksa iscrpljuje i troši.
Naučniici su nekoliko puta ponovili sličan eksperiment, iako je on dosta složen. I svaki put kriva energetskog bljeska na monituru pokazivala je da u slučaju odsustva ljubavi za vreme fizičke bliskosti, sva energija od muškarca prelazi na ženu. Muškarac ostaje prazan.
Kada je seks deo ljubavi, tada on dovodi do rasta ogromne energije, i kod muškarca i kod žene. To je moćno stanje koje potom daje stanje potpunog zadovoljstva, poleta i osećanje da je to bilo nešto posebno.
Savremena nauka, istražujući stanje romantične zaljubljenosti i čitav spektar hormona povezanih sa njom, dokazuje da je ljubav to što utiče na ceo naš život. Nauka zna da zaljubljeni ljudi žive duže.
Doktor biologije, Andreas Bartels, istražuje oksitocin, hormon koji povezuje dve osobe. On se tako i zove “hormon vezanosti”.
Istraživanja su sprovođena na stepskom lemingu. Ovi mali miševi razlikuju se od ostatka svojih rođaka po tome što formiraju par, vole da žive u istoj rupi, a nakon rođenja mladih postaju nježni i brižni roditelji. Kao što se očekivalo, u njihovoj krvi je otkriven oksitocin. Sve životinje koje su sklone monogamiji imaju u hemiji svog mozga ovaj hormon.
Dakle, na ovim životinjama, naučnici su pokazali da ako im unesete oksitocin, stvorićete novu monogamiju između dve odvojene jedinke.
U slučaju kada su se oksitocinski receptori ili lučenje oksitocina u krvi blokirali, vezanost je trenutno nestajala.
Pitanje je: Da li je ljubav moguća bez oksitocina?
Ne, ljubav je tada nemoguća, tvrde naučnici.
No, svi mi imamo oksitocinske receptore. Znači, mi smo voleli i volećemo.
Voleće i ljudi koji ne veruju u ljubav ili misle da nisu sposobni za nju. Pošto je u nama založen ovaj mehanizam, niko neće uspeti da izbegne ljubav, tvrdi profesor Korotkov.
Prevela i pripremila Beba Muratović.
