Najveća sigurnost za dete je kada roditelji stoje na istoj strani
Kada mama i tata nisu protivnici, već tim: zašto je saradničko roditeljstvo temelj zdravog detinjstva.
Pročitajte i ovo: Ove strane nikada ne bi trebalo da tolerišeš partneru (jer to nije ”normalno” ponašanje)
Dete ne traži savršene roditelje. Ne traži ni roditelje koji se nikada ne svađaju, niti one koji sve znaju. Ono traži jedno mnogo jednostavnije, a istovremeno presudno osećanje – sigurnost. A najveća sigurnost za dete nastaje onda kada vidi da roditelji, bez obzira na razlike, stoje na istoj strani. Na njegovoj strani.
Pročitajte i ovo: Ako ste u ovakvoj vezi, počnite da pakujete kofere – znaci koji ukazuju na to da vaša veza nema budućnosti
U svetu u kojem su porodični odnosi sve složeniji, a tempo života sve brži, saradničko roditeljstvo postaje ne samo poželjan, već i neophodan model odgajanja. Nije reč o savršenoj harmoniji, već o zajedničkom pravcu. O roditeljima koji razumeju da se autoritet ne gradi sukobom, već dogovorom, i da dete ne sme biti svedok niti oružje u njihovim nesuglasicama.
Pročitajte i ovo: Volite li one sa kojima živite? Kako se osećate dok ste kod kuće sa partnerom?
Detetu ne treba savršen roditelj. Treba mu siguran tim.
Kada mama i tata stoje na istoj strani, svet postaje predvidivo mesto, a srce deteta mirna luka. Saradničko roditeljstvo nije odsustvo razlika – već sposobnost da se razlike ne lome preko deteta.
Jer najveća sigurnost nije u kontroli, već u zajedništvu. A dete koje ima roditelje koji sarađuju – raste jače, mirnije i slobodnije.
Saradničko roditeljstvo podrazumeva da roditelji deluju kao savez, čak i kada se ne slažu u svemu. To znači usklađene poruke, zajednička pravila, doslednost u granicama i međusobno poštovanje pred detetom. Kada dete vidi da mama i tata komuniciraju, dogovaraju se i donose odluke zajedno, u njegovom unutrašnjem svetu se stvara osećaj stabilnosti. Ono zna šta da očekuje, zna kome da veruje i zna gde su granice.
Pročitajte i ovo: Zašto se muškarci ne razvode čak ni kada imaju drugu?
Psiholozi već decenijama upozoravaju da je jedan od najvećih izvora dečje anksioznosti upravo roditeljski konflikt. Ne sama razlika u mišljenjima, već otvoreni sukobi, ponižavanje, kontradiktorne poruke i borba za prevlast. Kada jedan roditelj kaže „može“, a drugi „ne sme“, dete ne uči fleksibilnost, već konfuziju. Kada roditelji kritikuju jedno drugo pred detetom, ono ne dobija slobodu, već teret lojalnosti koji ne ume da nosi.
Pročitajte i ovo: Strah od napuštanja umesto ljubavi
Saradničko roditeljstvo ne znači da roditelji gube individualnost ili da moraju imati identične stavove. Naprotiv, ono zahteva zrelost da se razlike rešavaju van dečjeg vidokruga. Razgovori o vaspitanju, disciplini, vrednostima i granicama ne vode se pred detetom, već između odraslih. Dete treba da vidi rezultat dogovora, a ne proces konflikta.
U porodicama u kojima roditelji funkcionišu kao tim, deca pokazuju viši nivo emocionalne stabilnosti, bolje razvijene socijalne veštine i veću otpornost na stres. Ona lakše regulišu emocije jer imaju jasan spoljašnji okvir. Znaju da svet nije haotično mesto u kojem se pravila menjaju u zavisnosti od raspoloženja odraslih, već prostor u kojem postoje jasni odnosi i predvidivost.
Pročitajte i ovo: Zašto nam se neki ljudi iznova vraćaju u život?
Posebno je važno naglasiti da saradničko roditeljstvo nije rezervisano samo za porodice u kojima roditelji žive zajedno. Naprotiv, ono je ključno i – možda još važnije – u razvedenim ili razdvojenim porodicama. Kada roditelji, uprkos raskidu, uspeju da zadrže poštovanje i saradnju u roditeljskoj ulozi, dete dobija snažnu poruku: „Naša veza se promenila, ali naša briga o tebi nije.“
Pročitajte i ovo: Upomoć, više ne vodimo ljubav! Evo kako da ponovo zapalite vatru u krevetu!
Deca koja odrastaju u okruženju u kojem roditelji stoje na istoj strani ređe razvijaju osećaj krivice, manje su sklona manipulaciji i imaju zdraviji odnos prema autoritetu. Ona ne moraju da biraju stranu, ne osećaju pritisak da budu posrednici i ne nose odgovornost koja im ne pripada.
Saradničko roditeljstvo zahteva veštinu komunikacije, spremnost na kompromis i sposobnost da se lični ego stavi u drugi plan zarad detetove dobrobiti. To nije uvek lako. Ali dugoročni efekti su nemerljivi. Jer dete koje odrasta uz roditelje koji stoje zajedno, čak i kada se ne slažu u svemu, izrasta u odraslu osobu koja zna šta znači stabilan odnos, zdrava komunikacija i emocionalna sigurnost.
Pročitajte i ovo: Većina živi u instinktivnim odnosima, malo ljudi razvije ljubav. Zašto je to tako?
Najveći poklon koji roditelji mogu dati detetu nije savršeno detinjstvo, već osećaj da nije samo. Da ima tim iza sebe. Da zna da, šta god da se desi, mama i tata stoje na istoj strani – njegovoj.
