Sve više mi dolazi iz dupeta u glavu da je vanredno pozitivan prvi utisak sličan ljubavi na prvi pogled.

Ono kada ničim izazvani poludimo za nekim. Ko je daleko od toga da to i zaslužuje. I kada nam je bukvalno potreban omanji strujni udar da se otkačimo od idealne slike, koja je sve samo ne idealna.

Sanja Plavša
Foto Silvija Kocić

Većina ljudi ubi se od posla da ostavi dobar utisak. I to, uglavnom, onaj prvi. Posle ih zabole da se trude. Nije li dovoljno što su se pomučili prvi put!?!

Priznajem da me je taj prvi utisak puno puta doveo u zabludu kosmičkih razmera. U tolikoj meri da, kada mi se to desi sledeći put, moraću da zastanem na trenutak, da se uštinem za obraz.

Legitimno je da prilikom upoznavanja pokažemo dva reda izbeljenih i zdravih zuba, dok odmornim pogledom punim entuzijazma posmatramo sagovornika. Da se napregnemo da mu zapamtimo ime, te da to ime u roku od 30 sekundi probamo i da izgovorimo bar nekoliko puta. Takođe, vrlo je dobro znano u kolikoj meri prvi utisak može da bude značajan i dugoročan. Da nam je veoma teško da mu posle pobegnemo. Čak i onda kada dotična osoba nađe mnoštvo načina da opovrgne taj prvi utisak. Takozvani, halo efekat.

Bilo je zaista mnogo davno kada mi se ukorenilo mišljenje da je prvi utisak onaj pravi. Da ne može da prevari. Mislim da sam odrastala u vreme kada je takvo mišljenje bilo veoma popularno.

Međutim, za svoje dobro, konačno sam shvatila da je prvi utisak zapravo delikatan i suptilan, lomljiv poput nekog egzotičnog porcelana. Jer ne znamo odakle zaista potiče i šta znači. Tako da je stepen nepouzdanosti istog zaista veoma visok. Šta par citata može da učini celokupnom čovečanstvu, pa to je neverovatno!

Stručnjaci kažu da nam je potrebno negde između trideset sekundi i dva minuta da „ocenimo“ nekoga koga prvi put vidimo. Kakvo ludilo! A šta ćemo sa svim ostalim utiscima koji slede!? Kada je dobro poznato da onu prvu nesvesnu reakciju baziramo na osnovu fizičkog izgleda, da ne kažem atraktivnosti, dotične osobe. Što masovno govori u prilog tome da je prvi utisak sranje. Pa šta ako neko dobro izgleda!? Kako će to tačno doprineti svrsishodnosti mog bivstvovanja? Da ne zaboravimo inteligenciju. Bićemo očarani nečijim sjajnim (čitaj odmornim i inteligentnim) pogledom, privlačnim osmehom i čvrstim stiskom ruke, originalnim uvodom u svet novog poznanstva. Inteligentan, pa šta!? Ako će se već sledećom prilikom ponašati kao indiferentni šupak.

Najviše sam se zajebala u ljudima koji su na mene ostavili fantastičan prvi utisak. Koji su svetleli poput zvezde padalice. Njihov sjaj je toliko kratko trajao, da me je iznenadilo kada sam se odjednom zatekla u mraku. U odsustvu tog zaslepljujućeg sjaja. Pa mi je još trebalo predugo vremena da se otrgnem iluziji prvog utiska, koja bi me zarobila svojom čarobnošću na nesvesnom nivou.

Stoga su mi nekako sve draži likovi koji na mene ostave osrednji utisak. Pomalo nemoćni da sakriju breme svakodnevnice. Koji se ne srame što ih ponekad stigne jebeni umor. Ti su mi likovi posle pouzdaniji. Sposobniji da izgrade dugoročne odnose. Pa čak i da me oduševe.

Ljudi koji su me zabljesnuli nestvarnim sjajem u tih prvih trideset sekundi posle više nikad nisu mogli da ponove taj vatromet.

Prosto treba imati na umu da ljudima možemo da damo više od jedne šanse za ostavljanje dobrog utiska. Još bolja alternativa jeste da impresioniramo druge tako što nećemo uopšte ni pokušati da ih impresioniramo. Jer kada vas neko na prvu obori s nogu, odatle sve uglavnom kreće nizbrdo.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.