„Neka nam sve nevolje traju koliko i novogodišnje rezolucije.“

“Ne pravim novogodišnje rezolucije. Navika da planiram, kritikujem, sankcionišem i oblikujem svoj život, već je isuviše deo moje svakodnevnice.“

Sanja Plavša

Svetlucavi i euforični decembar ne ostavlja nikog ravnodušnim, pa ni mene. Kao brod koji je krcat stvarima i preživljenim olujama stigao u jedno pristanište. Bacili smo sidro na nekoliko dana. Da se izduvamo i opustimo. Pa ponovo u novu plovidbu.

Hvata me blago uzbuđenje zbog te čarobne ponoći, koja simbolično spaja, ali i razdavaja, neki stari i neki novi svet. Koja nam se prikrada elegantno, u plesnom ritmu. Za mene, u ritmu tanga ove godine. Otvoreno izražavanje svega što me ispunjava strašću, što me plaši i sputava, a što sam svakodnevno uporno dovodila u nekakav red. Da bi skor na kraju dana bio u moju korist. Pobednica dana. Poslušnica srca svog. To ne bih menjala u Novoj. Srce mi je otkrilo i osvetlilo nove puteve, daleko otvorenije i raskošnije.

Osluškivanje i prepoznavanje sopstvenih tančina je dalo ritam i melodiju svakom novom danu. U Novoj želim da ostanem na tom putu Hrabrih, i da me prati sreća, kao što hrabre, inače, prati.

Sumiranje ne umem. Niti razumem. Svaki novi dan je život u malom. Vrtlog delanja i mirovanja, isticanja i povlačenja, željenja i sputavanja, ispunjavanja i pražnjenja, davanja i oduzimanja, postizavanja i odustajanja, posrtanja i napredovanja, borenja i mirenja, prihvatanja i odbijanja, susretanja i opraštanja.

Kako se bliži kraj Stare, a početak Nove godine, u razmišljanjima ne idem mnogo dalje od čarolije novogodišnje noći. Jer najpre treba čestitati. Sebi i drugima. Na originalnosti postojanja, na velikodušnosti davanja, na virtuoznosti postizavanja, na bravuroznosti snalaženja, na dostojanstvenosti prihvatanja. Na misterioznosti voljenja. Treba najpre osvestiti zadovoljstvo zbog postignutoga. I pustiti sve ono što nismo stigli, ili od čega smo digli ruke. Sa svežom energijom i hrabrošću simbolično zakoračiti u Novu godinu. Sa lakoćom nekoga ko zna gde se zaputio. Jer ništa se ne zaustavlja i ništa ne počinje iznova.

Za mene je to tačka sjedinjenja učinjenog i onog što ću sa radošću nastaviti da činim. Želim da činim najbolje što mogu. Jednostavno.

Šta sam dobro uradila, a šta zajebala? Nisam stigla pošteno ni da se zapitam. Nisam uvek virtuoz u pogađanju onoga što me čini srećnom. Možda ponekad omašim, pa poželim i nešto „loše“ za sebe. I ne sluteći da je tako. Ali ne želim da paničim. I to mi govori nešto o tome ko sam. Šta znači biti ljudsko biće koje se sapliće i posrće kroz život.

Šta bih ja to još poželela? Šta je to novo što bi me izdiglo na viši nivo postojanja? Možda više vremena za sebe. Kako bih više dumala upravo o ovim pitanjima. Hrabrosti, u svakom slučaju. Da unosim više tečnosti u organizam. Od onolikog delanja, samo provalim kako sam dehidrirala. Da u Univerzum ispustim onoliko pozitivnosti koliko bih želela i da je primim.

Nazdraviću Novoj godini i novoj prilici da stvari uradim bolje. Da uradim, a ne da jednog dana razmišljam zašto to nisam uradila. Da istražujem, sanjam, otkrivam. Da što manje osuđujem druge, jer svaki put kada to uradim, otkrijem nezaceljeni deo sebe. Da biram znatiželju preko straha. Da me okružuju Diskretni heroji i heroine. Već ih poznajem nekoliko.

Nazdraviću i vama dragi moji i poželeti vam da što lakše i što lepše iskoristite dosadašnju mudrost instaliranu u vama, poput kakvog savršenog softvera. Da uradite najbolje što možete. Jer bolje od toga niti može, niti treba. Hrabra Nova 2018!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.