Koliko ste svesni sklonosti da očekujete određene ishode određenih situacija, određena ponašanja od određenih ljudi, reakcije, rečenice koje bi drugi trebalo da izgovore, vreme kada treba da ih izgovore?

Koliko ste u ovom trenutku svesni mere u kojoj takva i slična očekivanja imate u odnosu na sebe?

Razlika je u tome koliko takvih momenata smo osvestili u životu, pronašli im razlog i svrhu postojanja, prevazišli ih, prevladali i otpustili. Da, očekivanja, kao i mnogo štošta drugo što nam se ne sviđa, a prisutno je u nama i našim životima, ima svoj razlog postojanja, svoju pozadinu i svoju svrhu za naš dalji rast.

Očekivanja, to su vam oni trenuci kada smatrate da nešto treba da je onako kako nije u ovom trenutku. I ne samo što smatrate, nego ga i tražite ili zahtevate. Sve dotle dokle ste spremni da za tim i patite. Dakle, energetski, tj. svojom pažnjom, u nečemu ste što se ne dešava.

Nezadovoljstvo potiče od našeg mišljenja da nismo dobili ono što treba. A u stvari, ono što smo dobili je upravo ono što nam treba. Nego, nismo spremni to tako da vidimo.

Zašto? Jer u tome se sadrži neka poruka za nas. Nešto što će nam otkriti neku drugu istinu o nama, nagnati nas na promene, a promene nisu baš popularne u uljuljkanom delu čovečije psihe, koji lako zauzme naš najveći prostor, jer, lepo je biti uljuljkan.

Primere za očekivanja možete zapaziti na svakom koraku. To su vam one rečenice i misli koje kreću sa ”Zar to ne bi trebalo da bude tako i tako..?”, ”Zar tebi nije normalno da je on/ona takav i takav..?”, ”Šta je ok u tome da neko radi to i to..?”, ”To se ne radi tako.”, ”Nije trebalo ovako da ispadne..”, i tako dalje.

Dakle, mišljenja ste da treba da je drugačije od onoga što jeste. To svakako ne zvuči loše, zapravo, konstruktivno je. Ako nešto zapažate, ne dopada vam se, ne slažete se sa tim, želite da je drugačije, odlično! Menjajte ga. Učinite sve željene korake koji će povesti putem te promene.

Da naglasim, vi učinite! U svojim rečenicama, u izgovorenom, u neizgovorenom, u ponašanju, u osećanjima, u tendencijama.

Ako terate, zahtevate, i još na sve to se ljutite na druge što ne rade to isto, upadate u zonu zvanu očekivanja. Dakle, u nezadovoljstvo, pa sve do iscrpljenosti.

Ako vam se i učini ili ste mišljenja da je imate i nad drugim, to je samo zato što vam je taj drugi to dozvolio. Dakle opet, njegova moć šta utiče na njega je u njemu. Bio toga svestan ili ne.

Da se vratimo na to kada menjate nešto što vam se ne dopada. Pre ili kasnije suočićete se sa ograničenjem zvanim Neko ne želi isto što i vi. Ne razmišlja kao vi, nema iskustva kao vi, ne sme isto što i vi, ne zna isto što i vi, ili jednostavno, neće isto što i vi i baš tada kada vi hoćete.

Tu se naša potreba za menjanjem nečega sudara sa još nečijom realnošću, koja sada postaje i naša, hteli mi to ili ne. Kako dođemo do toga da nas destabiluzuje činjenica da neko nešto ne radi ili se situacija ne odvija onako kako bismo mi to hteli? Pa prvo, mogo nam je stalo! Biće da nam je mnogo važno to što tražimo. Ključ je u tome što nismo shvatili da jedino što možemo da uradimo je samo ono što mi možemo da uradimo, ne ono što će uraditi i odlučiti neko drugi.

Kada nam je, dakle, nešto mnogo bitno, i baš nam je do toga stalo, a ono se ne dešava, iako se nama čini da je potpuno logično da se desi, je zato što se u tom nedešavanju sadrži jedna mnogo veća mudrost za nas same.

Uzmimo primer!

Svojski ste se potrudili da dobijete unapređenje na svom poslu. Učinili ste ama baš sve što je bilo potrebno da se uslovi zadovolje. Niste dobili to mesto. Dobio ga je neko drugi, a vi ste ga očekivali, jer…pa bilo je logično posle svog tog ulaganja. Krećete sa osećanjem nepravde, ljutnje, osećate se isfrustrirano. Nabrajate sve one moguće logične razloge zašto je trebalo da ispadne drugačije, a ne ovako kako je ispalo. Vaše očekivanje nije zadovoljeno.

Kada vas neko sluša, vi ste potpuno u pravu. Problem je u tome što ste krenuli samo iz svoje logike. Nema veze što će se možda većina ljudi složiti sa vašom logikom. Ona je u tom trenutku vaša i ne znači nužno i ista sa logikom onog sa kim pregovarate ili sa situacijom.

Sličan je primer i kada vam se neko dopadne. Dali ste se u odnos. Uložili ste emocije, vreme. Posle nekog vremena, ta osoba vam ne odgovara na način na koji smatrate da treba. Takoreći, daje neki neadekvatan odgovor na ono što ste dali vi. Osećanje je isto. Od neverice, preko ljutnje, do razočarenja. Jer imali ste svoju logiku i postavku kako stvari treba da izgledaju u odnosu dvoje ljudi koji se jedno drugom dopadnu.

Kada iznenađenje prođe i emocije splasnu, razmislite malo. Da li ste primetili da vas je prethodnom situacijom život upravo učio da je svet jednako ”nelogično” koliko i ”logično” mesto?

Zar ne mislite da je dobro znati da postoji, da je moguće, te da će se i vama dešavati i jedno i drugo, nego da ste ograničeni samo na jedno? Samo na ono što je vama ”logično”, shvatljivo, ”normalno” i predvidljivo. Pa kako biste onda išta novo naučili o sebi i drugima da je tako? Zar nije lakše biti spreman na razno, a ne samo na nešto? Koliko ste samo tada više zaštićeni!

Da ne pričamo o faktoru dosade i nezanimljivosti života ako je takav, samo jednom i to mojom bojom bojen. Kako biste naučili da ste zapravo dosta hrabri u suočavanju sa neuspesima i uspesima da nije bilo onih koji vam nisu dali sve na tacni i baš onako kako ste očekivali? Kako biste pojačali upornost, rešenost i ljubav prema sebi da ste to uvek dobijali od drugih, i nikada niste morali sami da shvatite da sve to isto i sami posedujete?

Zato i ponavljam da se situacija izdešava baš onako kako je potrebno. Jer u tome ima nešto za vas!

Kad se ljutnja stiša, sedite pa razmislite o tome. Svašta ćete o sebi doznati. Ponajviše to da situacija koja vam se upravo desila, vam je bila više nego potrebna da osvestite, osnažite ili stavite u prvi plan još neki deo sebe koji ste možda bili zapostavili. Kao, na primer, koliko je važno da cenite sebe kada vam drugi to ne pokazuju. Zatim, da volite sebe kada vas drugi ne vole na vaš način. Da čujete sebe kada vas drugi ne čuju. Da se zaljubite u sebe kada drugi to neće. Jer razmislite, suviše je, zaista suviše lako da nam sve to stalno daju drugi. I to oni od kojih to očekujemo.

Pa kako onda da osvestim da i ja imam isti kapacitet za cenjenje, voljenje, poštovanje sebe a zatim i drugih; za zaljubljivanje, davanje, uzimanje, kao i oni od kojih to očekujem?

Priznaćete, nema drugog načina, sem da me neko dovede u tu situaciju.

E, sad, zašto me dovodi u tu situaciju tako, tj. tako što mi ne da, uskraćuje i ne ispunjava moja očekivanja? Pa zato jer taj deo mene nije aktivan, nije osvešćen.

Potrebno je da mi ga neko podstakne, inicira. Recimo, nije aktivan deo u nama koji se zove Dati sebi ljubav i pažnju. Naravno da ćemo onda dobijati u životu osobe koje nam isto to uskraćuju. Mi se onda u najmanju ruku nerviramo.

To vam je prva lekcija koju o očekivanjima treba da savladate. Da učite šta vam ona govore o vama samima i onome što želite sebi dati i nadoknaditi.

U nastavku su izdvojene one asane, koje svojom prirodom podstiču na veće poverenje u sebe, na podsticanje hrabrosti u sebi, na promenu perspektive, na okretanju k sebi i svojim potrebama.

#1 Adho Mukha Svanasana

Krenite iz klečećeg položaja, oslonjeni na šake. Kolena i stopala su u širini kukova. Podignite sedalni deo i odgurnite se šakama o pod, kako bi vam se grudi približavale kolenima. Pete ne moraju leći na pod. Pogled usmerite ka kolenima ili pupku, kako bi vam se ispravio vrat.

#2 Setu Bandhasana – položaj malog mosta ili Urdhva Dhanurasana – položaj visokog mosta

Ležeći na leđima, privucite pete ka sedalnom delu; šakama možete dohvatiti skočne zglobove ili pak na lakši način- samo postaviti ruke ispod leđa na pod, ispravljenih laktova i sastavljenih dlanova. Odići sedalni deo i zadržati stopala i kolena u širini kukova. Za tzv. veliki most, potrebno je iz ovog položaja malog mosta postaviti šake ispod ramena, odići se na teme glave, a potom zadržati oslonac samo na šakama i stopalima. Pri vraćanju, prvo spustiti teme glave na pod.

#3 Sirsasana – stoj na glavi

Ovu asanu izvodite tek kao iskusniji vežbač. Najsigurnije je okrenuti se ka zidu koji kasnije može služiti kao oslonac za noge. Kleknite. Prepletite prste na rukama i razdvojte dlanove. Spustite podlaktice na pod (tu će biti oslonac) tako da su laktovi u širini ramena. Postavite teme glave na zemlju, tačno u prostor između dlanova koji ste napravili, tako da vam dlanovi bivaju u kontaktu sa potiljkom. Sasvim je dovoljno da se odignete sa kolena i da lagano hodate stopalima ka licu. Dubina približavanja zavisi od udobnosti. Sedalni deo tako ide ka plafonu, a leđa se ispravljaju. Osetite oslonac na temenu, na podlakticama i u ramenima.

Za početnika, ovo je više nego dovoljno. Ne uskačite u položaj odbijajući se nogama, dok ne steknete dobar oslonac u rukama i leđima, i dok iza sebe nemate zid.

Stoj na rukama: Postoji više načina da se ohrabrite za stoj na rukama. Za malo hrabrije i naprednije vežbače, okrenite se suprotno ka zidu, tako da ruke približite zidu. Odbacite se jednom pa drugom nogom ka zidu, dok stopalima ne nađete oslonac.

#4 Supta Kurmasana – uspavana kornjača

Iz sedećeg položaja, stavite stopala ispred sebe tako da sastavite tabane. Udaljite stopala od karlice, tako da noge sa karlicom formiraju kružnicu. Prilokom preklapanja na napred, glava bi trebalo da ima prostor da se spušta u pravcu poda a da se ne spusti na stopala. Ruke podvučete ispod potkolenica, tako da šakama obuhvatite svoja stopala (prednju stranu stopala), ili ih pak pružite iza sebe.