San je nagonska potreba čoveka. U njega ne ulazimo svesnom kontrolom. Štaviše, voljna namera da se utone u san, dovešće i do njegovog sprečavanja. Jedino što možemo je da mu stvorimo uslove.

Prirodni dnevno-noćni ciklusi podrazumevaju spavanje kao neophodnost, kao regenerativnu i okrepljujuću fazu iz koje gotovo svaki put kada izlazimo, osećamo kao da se iznova i ponovo rađamo. Ako uz to znamo da u spavanju provedemo oko jednu trećinu svoga života, značaj sna postaje više nego očigledan.

U dnevnom budnom ritmu, kada naš mozak jaše beta talase, dešavaju se razne aktivnosti. Svesno planiramo, upravljamo, kontrolišemo sebe i izvesne parametre okruženja. Razmišljamo. Živimo stvarnost, rekli bismo. Interesantna je već sama činjenica u potrebi da budnost nazovemo stvarnošću. To odmah navodi da svet snova u koji ulazimo spavanjem, smatramo iluzijom, nestvaranim.

Pročitajte i ovo: Lice otkriva bolest

Znate ono kada kažemo: Ne znam da li je san ili java?

To jest, ne znamo da li je stvarnost ili imaginacija, iluzija. Ako su oba delovi našeg bića (a već samo spavanje je dokaz za to), zašto nam je jedno ”stvarnije” od drugog? Značaj i dominacija svesnog nad nesvesnim već ovde primetno dolaze do izražaja.

Pročitajte i ovo: Koja je boja tvoje aure i zašto je to bitno

Snovi su oduvek budili interesovanje čoveka.

Volimo i želimo da ih razumemo, da ih protumačimo, da njima odgonetnemo nešto o sebi samima. Naravno, jer snovi su kapija, ulaz u nesvesno. Nesvesno svakako čini veliki deo našeg bića, i jedini način da mu se približimo je da ga transformišemo u svesno. Ne slučajno, zato, i proces osvešćivanja nalazi sinonim u reči buđenje.

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o nesanici

Kada smo budni, svesni smo, kada spavamo, vreme je za podsvesne sadržaje. Budnost i spavanje ovde možete tumačiti kao svakodnevne bioritmičke cikluse, ali i kao simbolička stanja duha.

I to je taj trenutak kada već sama priča o podsvesnom i nesvesnom pobuđuje strepnju, nelagodu, te prirodan strah od nečega što nam je nepoznato, ali neretko, zagonetno i privlačno.

Pročitajte i ovo: Kako se rešiti tenzije u vratu i ramenima?

Polariteti kojima razumemo svet najviše su vidljivi upravo u ovim pojavama: budnost – san, dan – noć, stvarnost – iluzija, svesno – nesvesno, racionalnost – iracionalnost, svetlo – tama, dobro – zlo, Sunce – Mesec, muško – žensko, intelekt – emocije, akcija – pasivnost, jang – jin, leva – desna hemisfera mozga.

Pročitajte i ovo: Emocionalni ekvivalenti bolesti

Zašto polariteti? Kroz njih je najlakše da upoznamo svet.

Da nema tame, da li bi nas svetlo uopšte zanimalo kao takvo ili bi se samo podrazumevalo, nezamislivo da može biti zamenjeno nečim drugim, neinteresantno i kao pojava i kao težnja.

Pročitajte i ovo: Anoreksija – glad za životom

Zamislite ovaj svet da nije došlo do interesovanja za pojave poput svetla, vatre, toplote. A sve to zahvaljujući tami, hladnoći, onom tako zvanom, drugom polu. Posmatrajte sebe. Koliko nežnosti ste nagnani da u sebi otkrijete kada shvatite koliko ste u nečemu bili grubi ili nepažljivi? Koliko hrabrosti shvatate da imate kada povlačenje i strahovi više ničim ne mogu opstati i ostati vaš izbor? Suprotnosti su neophodnosti. Problem nastaje kada u njima ne vidimo jedinstvo, celinu koju zajedno formiraju, bez čijeg jednog dela, celina ne bi bila ista, tj. ne bi više bila celina.

Kako je onda sve ovo povezano sa spavanjem, snom i sve učestalijom pojavom – nesanicom?

Pročitajte i ovo: Psihološki uzroci poremećaja ishrane – anoreksija i bulimija

Odgovor je upravo u doživljaju podele na belo i crno, na javu i san, na suprotnosti. U nemogućnosti da se sagleda celina čiji su sastavni delovi upravo njeni ”opoziti”. Spavanje i san smatraju se drugom nekom stvarnošću. U njih odlazimo prezasićeni svesno prikupljenim dnevnim informacijama. To je prirodno, jer leva hemisfera nešeg mozga doživljava svoj trenutni limit.

Pročitajte i ovo: Hrana kao opsesija – Poremećaji u ishrani su složena mentalna oboljenja

Onda vapimo za odmorom, za trenutkom kada više ničim ne upravljamo, ni o čemu ne razmišljamo, ništa ne kontrolišemo. Jin. Desna hemisfera. Spontanost, hladnoća, mir, i senzacije i osećanja namesto intelekta i racija. Savršeno mesto za odmor.

Pročitajte i ovo: Sinhronicitet – čudesno tkanje našeg postojanja

Šta se, međutim, dešava ako smatramo da ulazak u ovakvo stanje preti našoj svesnoj kontroli?

Ako mislimo da ćemo se suviše udaljiti od onoga što nam je svesno na pameti, nekako se zaboraviti, ispustiti konce iz ruku i možda teško opet uhvatiti zahteve dnevnog ritma?

Današnjica od čoveka prosto traži dominaciju intelekta nad senzacijama i osećanjima. Ako nešto želite dobro raditi, nameće vam se da time morate dobro upravljati, kontrolisati ga, dobro razmisliti o koracima, isplanirati, organizovati.

Pročitajte i ovo: Emotivno prejedanje

Još ako u toku dana delate na više različitih polja aktivnosti, upravljate različitim radnjama, procesima i ljudima, odgovarate brojnim svojim i tuđim zahtevima, i kada količinu svega ne kontrolišete uvek i samo vi, prilika za vladavinu logičkog, budnog, aktivnog pristupa će se sama nametnuti.

Pročitajte i ovo: Na koji način vežbe vraćaju sreću u naš život

U  spavanju i snu, logika je zamenjena iracionalnim, a akcija pasivnošću.

Koliko je sada lako iz tako jednog aktivnog stanja, u kojem pri tom, nije da ne brinemo o rezultatima, rokovima i dostignućima, uskočiti u pasivnost, prepuštanje i relaksiranost? Priznaćate, već sama reč uskakanje ovde se ne uklapa, jer kako samo skočiti u relaksaciju a da tome ne damo neko vreme?

Ipak, to je ono što najčešće radimo. Iz umora jednostano pređemo u san, u tu suprotnost od aktivnog i razmišljajućeg. Telo i um nemaju dovoljno prostora i vremena da naprave adaptaciju, da prođu kroz period opuštanja, prepuštanja i prelaska iz jedne stvarnosti u drugu, a čiji značaj za nas nije ništa manji od onog kojim svesno upravljamo.

Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju

Kako nekada zaista biva teško napraviti ovaj prelaz, jer budni beta talasi mozga drže našu pažnju i svest u racionalnom, posežemo za lekovima, ili pak krajnjom mentalnom i fizičkom iznurenošću, kojima se faza svesne relaksacije preskače, a vrata potpunog isključivanja iz sveta kontrole postaju nam sasvim otvorena.

Pročitajte i ovo: Kako da vežbanjem svesnosti povećamo osećaj zadovoljstva životom

Mora se priznati da je ovako lakše, da nas nešto samo prebaci iz jednog u drugo, da ne moramo da se postepeno prilagođavamo, jer kao prvo – to traži vreme, a kao drugo – možda neki naši dnevni doživljaji, misli, utisci, budu hteli da nam se obrate, možda budu tražili da ih saslušamo, da ih razumemo, razrešimo dilema, ponegujemo, i uklopimo u svoj unutršnji svet.

Mučeni nesanicom ostajemo onda kada ne stignemo uklopiti dešavanja iz sveta budnosti u svoj osećajni, doživljajni svet ili u svoj već postojeći svet koji je do tada funkcionisao po određenim pravilima i znanjima.

Pročitajte i ovo: Zašto se žalimo, čak i kada nam dobro ide

Uhvaćeni nesanicom bivamo i onda kada je količina racionalnog tj. onoga o čemu razmišljamo takva, da više ne znamo kako spontano napustiti taj koncept i dati sebi oduška. Jer tok misli je ovakav – ako se opustim, nešto se može dogoditi. Ono o čemu brinem ili razmišljam, izdešavaće se nekontrolisano i van mene i može poprimiti tok koji ja ne želim.

Pročitajte i ovo: Život ste dali firmi u kojoj radite, a ona vas je odbacila kao staru krpu

Apsurdnost situacije leži u tome što mislimo da ako smo nečim obuzeti, ako o nečemu u krug razmišljamo i brinemo se, da to držimo pod kontrolom. Ako ga ispustimo i ono dobije svoj život i tok, da naša kontrola tada nestaje i da mi više nemamo vlast nad situacijom. Interesantno je kako tada ne primećujemo da smo u potpunoj vlasti te brige i tih kružnih misli, i da upravo one upravljaju nama, a ne obrnuto.

Pustiti kontrolu ništa drugo ne znači nego pustiti sebe, izaći iz kružnih formi u koje smo sami sebe zarobili iluzijom da nas velika briga i stalno razmišljanje vode ka rešenju.

Pročitajte i ovo: Postoji li partner bolji od sadašnjeg?

Pored svesnog koje stalno misli da upravlja nama i da može rešiti sve misterije našeg sveta, postoji i ono naše drugo, ne tako retko zaboravljeno, unutrašnje, veoma mudro i inteligentno biće koje zna da sve ima svoj tok, i da ako se samo malo odmaknemo od potrebe da instant razrešimo situaciju i da joj damo baš naš i ni jedan drugi pravac, da će nam se neka mudrija i jednostavnija rešenja veoma brzo a tako spontano ukazati.

Pročitajte i ovo: U bračnom krevetu sa bebom

Da bismo svoje biće doveli do ovakvog stanja, neophodna je sposobnost prepuštanja.

Pročitajte i ovo: Vodič za razvedene

Jedan od svakodnevno vidljivih oblika prepuštanja je ulazak u san. Tada se i prepušatmo tom svom biću. Zovemo ga nesvesnim, podsvesnim, iluzornim, imaginarnim; često i kreativnim, onostranim. Ali ono nije ništa drugo nego mi sami. To smo mi u obliku u kojem verujemo u prirodne tokove, u kreativnost, u moć stvaranja svoje realnosti. Mi, u obliku u kojem ne kontrolišemo racionalno stvarnost, nego joj se prepuštamo, ali i učestvujemo u njenoj kreaciji.

Tu shvatamo zajedništvo, neodvojivost od svega što nas okružuje. Tu znamo da ćemo uvek znati šta treba. Priznaćete, nakon svih racionalnih i logički besprekorno uvezanih tema u toku jednog dana, ovakvom delu sebe nije se lako prepustiti, niti mu poverovati. Upravo zato jer ga doživljavamo kao svoju suprotnost. I bojimo ga se. Jer je suprotno onome što nam uglavnom drži svesnu dnevnu pažnju.

Pročitajte i ovo: Prednosti i mane ljubavne veze sa značajno starijim ili mlađim partnerom

Problem nesanice nije u bivanju u snu kao takvom, nego u trenucima prelaska iz budnog u nesvesno, jer oni podrazumevaju veštinu prepuštanja, u ovom slučaju nepoznatom i nečemu što ne kontrolišemo, ali tako da smo svesni tog prepuštanja, a da se ne isključimo naglo tabletom ili premorom. Dešava se zapravo da nam se uzburka mehanizam za prelazak u san.

Pročitajte i ovo: Odlazite li od onih koji nisu ono što vam je potrebno?

Prepustiti se znači imati poverenje u ono što nam je nepoznato. Verovati. Predati kontrolu, a opet znati da je sve tačno tamo gde treba i kako treba da bude, i da ćemo uvek znati šta i kako činiti za sebe i one koje volimo, te da ćemo najposle uvek znati pravac kretanja.

Prepuštanje ulasku u san je momenat predavanja kontrole, kada više ne mislimo i nismo obuzeti onim što smo glavom vozili ceo dan. Nesanica nastaje kada sprečavamo da se trenutak otpuštanja kontrole dogodi. Strah od gubitka upravljanja racionalnim delom sebe, nepoverenje prema nepoznatom, posmatranje podsvesnog kao nekog neželjenog sadržaja, iako će se uspostaviti da nam šalje najautentičnije poruke o nama samima, uslovi su za povremene ili česte nesanice.

Pročitajte i ovo: Za koje žene brak nije dobar izbor?

Ono što nam nedostaje je da:

– Naučimo da svesno zaključimo dan

– Da napravimo period adaptacije na mir, bez spoljašnjih uticaja i zahteva prema sebi

– Da se ne identifikujemo samo sa svojim aktivnim, radnim, dnevnim delom sebe

– Da više uvažimo svoj magijski, iracionalni i ne tako logičan deo bića i da mu verujemo

– Da vežbamo prepuštanje

– Da nesanicu koristimo kao način koji nam ukazuje na temu koja nas muči, da se oko iste zapitamo, poradimo na njenom rešavanju, kako se ne bi plašili da će nas sačekati u nesvesnom

Dobar način u tretmanu nesanice su svakako sve one tehnike koje umaraju levu hemisferu mozga, jer su joj monotone i nelogične, kao što su, npr. brojanje i sve meditativne tehnike kojima se koncentrišemo na jednu pojavu (mantra, zvuk, predmet, tačka, dah i slično).

Pročitajte i ovo: Da li se mame dele na dobre i doterane?

Pažnja se u tome postepeno prebacuje na desnu hemisferu, gde su izvori relaksacije i gubitka kontrole nad racionalnim.

Pročitajte i ovo: On se njoj jako dopada, ali bez svega onoga što uz njega ide

Na isti način se može posmatrati i potreba da se pobegne od racionalnog, od odgovornosti, od dnevnih obaveza, od uspeha, neuspeha, postignuća. Tada su osobe sklone teškom razbuđivanju, čestom i dugom spavanju i učestaloj pospanosti. Suočavanje sa aktivnim delom sebe, koji će aktivirati svest o ličnoj odgovornosti, pomera granice iz bežanja u nesvesno za ulazak u svesno i upravljajuće.

Pročitajte i ovo: Zašto je ženama malo potrebno da se mnogo vežu?

Pored redovne i vođene joga nidre, koja efikasno podstiče naše alfa talase (relaksirano svesno stanje u kome još uvek nismo upali u san i u kome telo proživljava svoju najveću regeneraciju), joga asane vam mogu pomoći i odvesti vas do mesta gde vaš um u trenutku prepuštanja snu želi biti.

Ardha Utkatasana

Ovo je varijacija položaja stolice. Kao i kada ulazite u Utkatasanu, sastavite stopala, savijte kolena do čučnja kao da sedate u stolicu iza sebe. Povucite blago pupak ka kičmi i za razliku od Utkatasane, povijte se gornjim delom trupa ka napred, tako da vam ruke koje ste iza leđa sastavili u dlanovima i prepleli u prstima, prebacite preko glave. Opustite vrat i glavu.

Sukhasana – varijacija

Sedeći u Sukhasani, koji je zapravo najjednostavniji sedeći položaj, gde su vam stopala ispred tela, privučena ka karlici, dok se kolena lagano spuštaju sa strane ka zemlji, preklopite se ka napred kao u dečijem položaju. Opustitevrat i glavu ka zemlji.

Eka Pada Raja Kapotasana – varijacija

Ovde se zapravo radi o pripremnom položaju za položaj goluba. Privucite npr. desno stopalo ka levoj preponi, tako da potkolenica ostane ispred vas. Desno koleno koje je savijeno, povlačite u stranu tako da vam ne bude ispod grudnog koša, nego izvan linije rebara. Pomažite se rukama u osloncu, dok postepeno kreirate prostor u kukovima tj. dok se postepeno karlicom krećete ka zemlji.

U redu je da se po malo krećete levo-desno dok ne osetite i desni bok i levu preponu. Izdužujte levu nogu unazad, tako da je držite pruženu i spuštenu na zemlju preko sredine čašice kolena, i čineći je paralelnom sa dugačkom linijom prostirke. Ovde položaj može biti zaustavljen. Zarad prepuštanja gornjeg dela tela, možete se preklopiti ka napred na podlaktice, ili na celu dužinu ruku, tako da vam desno koleno viri sa strane i da je vidljivo iz ptičije perspektive. Opustite vrat i glavu. Asanu ponovite i drugom stranom tela.

Parsva Upavistha Konasana

Iz sedećeg položaja, raširite stopala ispred sebe na daljinu u kojoj se osećate udobno. Isturite pete. Nakon laganog spuštanja ka napred, usmerite gornji deo trupa ka jednoj nozi, tako da vam se sedalna strana druge strane tela ne odigne od zemlje. U položaju se lagano prepuštate pruženoj nozi i ono što možete je da ispod glave postavite joga blok, jastuke ili ćebad na koje ćete osloniti čelo, tako da dođe do punog opuštanja vrata i glave. Ponovite sve i na drugu stranu.

Balasana – dečiji položaj

Sedite na svoje pete, sastavljenih kolena. Dlanovima se možete odgurivati o pod, kako bi vam sedalni deo sve više težio ka petama. Opustite glavu ka podu, tako da osetite relaksaciju u lopatičnom delu i mišićima vrata, ramena i glave. Takođe, zarad još efikasnije relaksacije srca i glave, opustite ruke pored tela i okrenite dlanove ka plafonu.

Viparita Karani

Približite sedalni deo zidu. Podignite noge uza zid. Potpuno se opustite. Ispod donjeg dela leđa, ali i ispod celih leđa i glave možete postaviti ćebad.