Skolioza predstavlja bočno zakrivljenje kičmenog stuba (u levu ili desnu stranu) što izaziva bolove u leđima, a često i ometanje funkcionisanja određenih unutrašnjih organa.

Kada govorimo o telesnom držanju, mi zapravo govorimo o tome kako držimo svoju kičmu. Da li je ona prava, kruta, fleksibilna, pogrbljena, bočno zakrivljena, i tako dalje.

Dakle, da li smo prilagodljivi, rigidni, povijeni (pod teretom), da li krivudamo kroz život, da li se suviše oslanjamo samo na jednu stranu tela (tj. forsiramo neke, a zanemarujemo druge aspekt sebe), i slično.

U slučaju zakrivljenja kičme u jednu stranu, osoba komunicira kojoj strani tela je dala prednost, odnosno, pred kojom je ustuknula, a što će svakako uticati na zdravlje obe strane tela. Desiće se dizbalans u svemu onome što reprezentuju i leva i desna strana tela, bez obzira na pravac zakrivljenja. Najčešće se zakrivljenja javljaju u grudnom delu kičmenog stuba, i češća su u desnu, nego u levu stranu.

Već sama činjenica da se u grudnom delu nalazi srce, govori o tome kako ovakav položaj kičme, utiče na organ koji predstavlja našu suštinsku životnost i bivstvovanje.

Ovo naravno navodi na razmišljanja o potrebi da se ustukne od svog pravog ja, od svog srčanog centra u kome se smešta i naša individualna duša, od svoje istine. Desiće se dakle da osoba zaobilazi svoju suštinu. Naravno, i ostali organi mogu biti izloženi stresu u slučaju skoliotičnog držanja.

Poznato je da se u ljudskom telu i umu dešava polaritet koji nam pomaže da razumemo svoju celovitost. U ovom slučaju je to podela na levo i desno.

Leva strana tela manifestuje sve naše prednosti i zastoje na planu onog emotivnijeg, tako reći nežnijeg, ženstvenog dela nas. Svega, dakle, što nosi epitete pasivnog, iracionalnog, intuitivnog, kreativnog, primajućeg, hladnog, prošlog.

Desna strana, pak, kao sunčeva ili kako je poznatije, muška strana, preuzima na sebe kvalitete akcije, preduzimljivosti, davanja, racionalnog, logičnog, borbenog, toplote, fizičke snage, onoga što je buduće.

Jednoj strani daje prednost, ali to ne prija ni strani kojoj je data prednost, ni onoj pred kojom je ustuknula. I jedna i druga ostaju nedovoljno izmanifestovane.

Razlozi za odstupanja od jednog dela sebe, nalaze se u samoj prirodi te osobe, odnosno u tome, koji deo sebe doživljava snažnijim, te će ga istaći, jer će se njime lakše nositi sa spoljašnjim okolnostima.

Povod za odstupanje ili zakrivljenje mogu biti različite okolnosti koje osobu navedu na ovakvo bežanje i povlačenje u jednu stranu. Razne su to životne situacije pred kojima se neko uplaši, pa dalje rešava da nastavi zaobilaznim, manje direktnim, a samim tim, i manje i bolnim putem (manje bolnim makar za taj trenutak).

Svakako da u ovom vremenu potenciranja racionalnog, forsiranja aktivnosti koje vode u sticanje materijalnog, te time zanemarivanja svoje emotivne strane, svog iracionalnog bića kome je red, naspram kreativnosti, u drugom planu, naravno da će se u takvom okruženju češće javljati skolioza u desnu stranu tela.

S druge strane pak posmatrano, ono pred čime osoba suštinski ustukne, je ona sama.

Bez obzira na to što se sve može pripisati i objasniti spoljašnjim okolnostima koje dovedu do straha i traume, ono čega se osoba zapravo uplaši je sopstvene reakcije.

Kada bi bez odstupanja, na datu okolnost, odreagovala onako kako tada zaista oseti, a da mesto ne ustupi samo strahu od događaja, možda bi bila suviše direktna, iskrena, neretko i netaktična (a volimo reći i ‘neprimerena’’) u svojoj reakciji. Kako sebe takvu još nije upoznala, ili kako je takvo ponašanje netipično za nju samu, možda za njene godine ili pol, ili za samu sredinu o kojoj živi, osoba u strahu ustukne pred takvim jednim delom sebe, zbog čega zaobiđe svoju reakciju koja bi svakako mogla biti direktnija, a time i izbalansiranija sa njenom istinom. Ukoliko se takav trend u ponašanju nastavi, telo prirodno preuzima formu koju mu um daje.

To je životno krivudanje oko pravog, direktnog puta koji vodi ka sebi samome, ka svojoj istini, a koja govori da smo u isto vreme i grubi i nežni, i impulsivni i taktični, i primajući i davajući, i emotivni i racionalni, i intuitivni i logični, i neponovljivi i isti sa svima, i kreativno haotični i linearno uređeni, i da nam ništa od toga nije zabranjeno da budemo, te da po potrebi možemo biti čas jedno čas drugo, i da nas ni jedno od toga ne određuje u potpunosti.

Ideja je samo da naš unutrašnji osećaj i moral odrede šta je pravo za pravi trenutak. To je istina pred kojom čovek ustukne, često i jednostavno podstaknut favorizovanjem jedne vrste osobina u svojoj najbližoj sredini.

Tada prednost daje jednoj svojoj strani, iako će i ona sama na kraju ostati nezadovoljena. Zaobilazeći direktan, prav put, tj. sredinu koja zastupa i levo i desno, i emocije i um, osoba manifestuje i zaobilaznim načinom govora i ponašanja u svakodnevnom životu. Često će mnogo govoriti ili ići ‘‘okolo-naokolo‘‘, ako nas ikada i odvede do istine koju želi reći. To nije neobično, jer takav stav zauzima i prema samoj sebi.

Ponekad je dobar način da se prvo strani koju potenciramo da puna prednost, kako bi ispraznila svoj naboj i potencijal, i kako bismo je uopšte u potpunosti postali svesni. Tek data je zaista prihvatamo, i tek tada ostaje prostor za onu drugu, nežniju i primajuću, ili pak aktivnu i davajuću stranu.

Joga asane koje vam mogu pomoći u balansiranju leve i desne strane, a koje se odnose na zakrivljenja u različitim delovima kičme, mogu biti:

#1 Trikonasana

Razdvojite stopala šire od kukova tako da vam pete budu u jednoj liniji, i odručite ruke. Postepeno se spuštajte u jednu stranu tela. Šaka kojom idete ka zemlji može sa nasloniti na nogu, potkolenicu npr, ili može ići do stopala. Takođe, možete je nasloniti i na joga blok. Odručite drugu ruku ka plafonu i gledajte u prste šake. Imajte doživlja da iza sebe imate zid na koji se želite nasloniti celom površinom zadnje strane tela.

#2 Adho Mukha Svanasana i njene varijacije

Krenite iz klečećeg položaja, oslonjeni na šake. Kolena i stopala su u širini kukova. Podignite sedalni deo i odgurnite se šakama o pod, kako bi vam se grudi približavale kolenima. Pete ne moraju leći na pod. Pogled usmerite ka kolenima ili pupku, kako bi vam se ispravio vrat. Uradite i varijaciju koja je prikazana na slici. Oslonac napravite samo na jednom stopalu, ali na obe šake, tako da drugu nogu odignete ka plafonu. Savijte je u kolenu i krenite da se okrećete grudima ka plafonu, tako da vam glava ostane ispod nadlaktice, dok i lice okrećete ka plafonu. Savijena noga teži ka zemlji iza vaših leđa.

#3 Shalabhasana i njene varijacije

Ležeći na stomaku, odignite desnu nogu, levu ruku i glavu, kao na slici. Ostanite oko pet udisaja i izdisaja, pa ponovite drugom nogom i rukom. Ostavite zatim ruke pored tela, pa se odignite, glavu, grudi, ruke, noge. Odavde, ispravite ruke ispred lica i izdužujte položaj. U trećoj varijanti Shalabhasane, sastavite noge i pete. Šake stavite pored rebara, tako da laktovi idu ka plafonu. Odignite u isto vreme glavu, grudi i noge, tako da vam stopala ostanu sastavljena, a kolena prava.

#4 Dhanurasana

Ležeći na stomaku, uđite u položaj Sfinge, a zatim privucite sastavljene pete ka sedalnom delu. Ukoliko osećate da je ovde vaš limit, ne morate ići dalje. Samo nastavite da privlačite stopala ka sedalnom delu, a grudnu kost otvarajte ka napred, otiskujući se podlakticama o pod. Uhvatite skočne zglobove, sa spoljašnje strane. Gledajte da vam stopala ostanu sastavljena, ili pak samo veliki prsti na nogama. Odižite polako šake i stopala u isto vreme ka plafonu. Grudi i butine će vam se vremenom sve više odvajati od poda, kako leđa postaju jača i fleksibilnija.

#5 Gomukhasana

Preklopite desnu nogu preko leve kao na slici, tako da vam gornje koleno što više preklopi donje. Spustite oba sedalna dela na pod, tako da vam stopala vire sa strane. Kada nađete stabilnost u položaju, udahnite podižući ruke iznad glave. Odatle, savijte desnu ruku u laktu, tako da vam šaka sklizne niz leđa. Levom šakom odozdo i iza leđa, dohvatajte desnu. Ako vam je ovo daleko, uhvatite traku ili peškir između šaka, pa ga rastežite. Gornji lakat treba da ide pravo ka plafonu (ni iza ni ispred glave), tako da nadlaktica ide uz uho. Ponovite Gomukhasanu i drugom stranom tela.