Mnogostruki značaj jetre u našem organizmu ogleda se već u broju funkcija koje za nas vrši.

Pored toga što je jedan od većih organa u telu, jetra učestvuje u važnom procesu varenja, obrade, selekcije i transformacije unesenih materija i informacija kojima se hranimo, pa time i snabdevamo potrebnom energijom.

Autorka teksta: Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move Foto: Darko Bursać
Autorka teksta: Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move
Foto: Darko Bursać

Ona je u telu skladišti, tako što ugljene hidrate uzete iz hrane, pretvara u masti koje se akumuliraju u telu. Poznato je da masti koristimo kao energetske resurse.

Takođe, masti koje iz hrane stižu u jetru, odmah se koriste za sagorevanje, tj. transformišu se u prirodan energestki izvor.

Proteine, koje hranom unosimo u organizam, jetra povezuje sa ljudskim proteinima. Dakle, gradivne elemente proteina, aminokiseline, jetra razgrađuje i ponovo formira.

Ipak, nezaobilazna u pominjanju i tako važna funkcija jetre jeste detoksikacija.

Sve štetne i otrovne materije koje dolaze iz tela, kao i one koje unosimo spolja, u jetri se razgrađuju, rastapaju. Tek tada možemo preko bubrega ili žuči da ih izbacimo iz organizma.

Već iz ove činjenice uviđa se značaj jetre za naš sveukupni sistem. Jasno nam je da naša životna hrana nisu samo namirnice koje svakodnevno unosimo. Hranimo se i drugim informacijama. Praktično svim onim što u toku dana dođe do nas, što nas dotakne, a što ponekad i neselektivno upijamo u svoj organizam.

liver-148108_1280

Sposobnost da na vreme razlučimo korisne od nekorisnih ili za nas štetnih podataka, te da ih provučemo kroz filter pre nego bespovratno uđu u naš organizam, svakako se poklapa sa funkcijom koju u nama vrši jetra.

Veština da razlikujemo korisno od štetnog, otrovno od hranjivog, uopšte, sposobnost procene i vrednovanja šta jeste, a šta nije za nas, odražava se upravo na ovaj organ, čije se iste ove veštine sprovode na telesnom nivou.

Problemi jetre ukazaće da je osoba na nekom nivou u problemu da proceni, napravi razliku i selektuje šta je štetno, a šta korisno po nju.

Najčešće će uzimati u sebe više od sopstvenog kapaciteta – informacija, obaveza, drugih ljudskih energija, ideja.

Ovakve osobe imaju želju za stalnim rastom, širenjem, razvojem, ali neumereno i uz nedovoljno dobru procenu sopstvenih trenutnih mogućnosti. Neretko su zbog toga upravo i idealisti. Njihove potrebe, misli, emocije, aktivnosti, možemo doživeti kao preterane.

To možete primetiti i kod osoba čija se jetra razboljeva usled preterane ili neselektivne upotrebe hrane i pića, zbog čega su u lečenju u posebnom režimu. Svakako, smatram da je svejedno o kojoj vrsti unošenih informacija pričamo, o namirnicama, idejama, zahtevima ili nekim drugim oblicima energija. Više je bitan odnos koji je, kroz to, osoba izgradila prema sebi i svetu.

Oboljevanje ili slabljenje funkcije jetre, šalje informaciju osobi da je potrebno da pronađe način da se drugačije nosi sa onim što se zove previše.

Njeno previše za sada se rešava tako što je osoba u tretmanu i lečenju jetre, fizički dovedena do ograničenja, do toga da mora da miruje, te da se sada stvarno mora suzdržavati od uzimanja (jela, pića, zadovoljstava). Na taj način je uspešno, mada privremeno, suzbijena neumerenost.

anatomy-254120_1280

Ako ponekad registrujete nemir, ljutnju ili nestrpljenje kod ovakvih osoba, to je upravo zbog doživljaja preopterećenosti sa kojim se nose. Ako u sebi zadržavaju i uzimaju i ono što je za njih toksično, ovakve osobe mogu zračiti optimizmom, upravo jer u sebi ostave to što je otrovno, te se spolja sve to ne da videti. Zato ponekad mogu biti sklone da opravdavaju greške, svoje i tuđe, što ne znači da ih zaista i praštaju. Ljutnja zato i jeste nešto što u sebi nose, ali ih baš ona može pokrenuti na to da se pozabave viškom i nepotrebnim što su uzeli u sebe.

Znamo da je jetra i proizvođač energije tako što kada oboli ovaj organ, osoba gubi i energiju. Zapravo, gubi energičnost, takozvanu, životnu snagu.

Ovo i nije loše rešenje, ako će je privremeno ili na duže staze naterati da svoju životnost i energičnost ne usmerava tako neumereno ili neselektivno, smatrajući da može više nego što može. Kako i svako rešenje koje je privremeno, ono nije dovoljno, i ne bavi se početkom i uzrokom stvari.

Potrebno je da se zapita, kako bolje sagledati i ispoštovati svoje trenutne kapacitete, bez straha da će se time nešto izgubiti, odvelo bi dalje u razrešavanju situacije. Postepeno shvatati i prihvatati sopstvenu dovoljnost i savršenstvo u svakom trenutku, jer dovoljno i savršeno je upravo ono što se dešava, a ne ono što smo zamislili. Imati poverenje u sebe.

Naučiti se, iskustvom, boljoj proceni toga šta je za nas korisno a šta ne, i na vreme ga primiti ili udaljiti iz svog okruženja. Ne ustručavati se da se napravi selekcija, ipak ste sebi najvažniji i jedino tako možete biti korisni i za druge. Ovo su samo neke od stavki na kojima je potrebno raditi kada nam je jetra u problemu.

Pošto je jetra i transformator (odgovorna za metabolizam belančevina), možemo se zapitati i na kom to polju pružamo otpor promeni, transformaciji.

Da li je potrebno da promenimo pogled na svet, ali se ne usuđujemo? Šta će nam taj novi pogled na svet doneti, a čega će nas lišiti?

Ako, na primer, manje toga uzimamo na sebe i u sebe, za šta će nam onda ostati više vremena i prostora? Za sebe? Da. Ma kako privlačno u teoriji zvučalo, u praksi nije svako zaista spreman na to, jer novo je, nedovoljno poznato, i navodi na različita i često neprijatna suočavanja sa onim što nismo radi da lako o sebi priznamo.

Kapalbhati tehnika disanja

Sedite u bilo koji meditativni položaj. Zatvorite oči i relaksirajte se. Nekoliko puta brzo udahnite i izdahnite na nos, dajući naglasak izdahu. Udah izvodite bez napora, a izdah neka bude malo intenzivniji. Nakon toga, jednom i duboko (do kraja) izdahnite, tako da vam se pupak povuče ka kičmi. Uradite Đalandara bandu, tako što bradu privučete ka grudnoj kosti. Ramena možete podići i blago ih pomeriti ka napred. Ostanite bez vazduha koliko vam prija, a zatim lagano udahnite relaksirajući celo telo. Ovo je jedan ciklus, i broj ciklusa vremenom i praksom povecavate do pet.

Padangusthasana

padangusthasana (2)

Razdvojte stopala u širinu kukova i držite ih paralelna. Preklopite se ka napred, praveći pokret iz zgloba kuka. Povucite pupak ka kičmi. Uhvatite velike prste na nogama. Ako je to nemoguće trenutno, obuhvatite šakama laktove i pustite da vas podlaktice povuku ka zemlji. Raširite ramena i podižite ih ka plafonu. Opustite vrat i neka vam teme teži ka podu. Prebacite težinu malo više na prste nogu. Otvorite oči i gledajte ka vrhu nosa. Produbite disanje.

Navasana (položaj čamca)

navasana (1)

Napravite oslonac na sedalnim kostima. Savijte noge u kolenima i za početak uhvatite zatkolene jame, dok su stopala i dalje na podu. Podignite jednu pa drugu nogu, tako da noge i dalje ostanu savijene, a potkolenice paralelne sa podlogom. Ispravljajte leđa, aktivirajte stomak i približavajte grudi ka kolenima i obrnuto. Ispružite ruke pored potkolenica u visinu i produžetak ramena. Ako može, ispravite noge. Ako ne, ostanite u položaju savijenih kolena.

Bhujangasana (položaj kobre)

bhujangasana (1)

Ležeći na stomaku, postavite šake na zemlju u visini rebara ili pupka; laktove podignite ka plafonu, sastavite pete i opustite sedalne mišiće; podignite glavu i grudni koš, težeći da se oslanjate na snagu mišića leđa, a što manje na potiskivanje šakama.

Dhanurasana (položaj luka)

dhanurasana

Ležeći na stomaku, uđite u položaj Sfinge, a zatim privucite sastavljene pete ka sedalnom delu. Ukoliko osećate da je ovde vaš limit, ne morate ići dalje. Samo nastavite da privlačite stopala ka sedalnom delu, a grudnu kost otvarajte ka napred, otiskujući se podlakticama o pod. Uhvatite skočne zglobove, sa spoljašnje strane. Gledajte da vam stopala ostanu sastavljena, ili pak samo veliki prsti na nogama. Odižite polako šake i stopala u isto vreme ka plafonu. Grudi i butine će vam se vremenom sve više odvajati od poda, kako leđa postaju jača i fleksibilnija.

Ardha Matsyendrasana

ardha matsyendrasana (1)

Postavite desno stopalo na pod uz spoljašnju stranu levog kolena. Levu nogu savijte u kolenu, tako da vam stopalo dođe na pod pored desnog sedalnog dela. Nemojte sesti na petu. Držite stopalo pored. Spuštajte tokom asane oba sedalna dela na zemlju. Za lakšu varijantu, levu nogu ne morate savijati. Ostavite je ispruženu ispred sebe. Postavite desnu šaku na pod iza leđa, što bliže kičmi, a levom rukom obuhvatite desnu nogu sa njene spoljašnje, bočne strane. Na ovaj način ste napravili polugu u telu, te se možete postepeno rotirati u desno, ispravljajući kičmu i gledajući preko desnog ramena, opuštenih vratnih mišića. Ne zaboravite da u rotacijama osvešćeno i produbljeno dišete, kako bi došlo do masiranja unutrašnjih organa. Asanu ponovite i u drugu stranu.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.