Jeste li nekada rekli da vam neko ”ide na žuč” ili da ste učestvovali u ”žučnoj raspravi”?

Ako jeste, onda vam je potpuno jasno sa kojom emocijom su ovi termini povezani. Od tenzije i nervoze, preko ljutnje, do besa.

Autorka teksta: Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move Foto: Darko Bursać
Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move
Foto: Darko Bursać

Svakako su u pitanju velike količine energije, čije je pražnjenje (ako se isto uopšte i dogodi) najlakše vidljivo u jednoj, na primer, žučnoj raspravi. Energija o kojoj se ovde radi je zapravo agresija, ali agresija koja je u svom izvornom obliku predstavljala prirodan poriv za življenjem.

Kada se agresija za takav poriv ne koristi, okreće se protiv same sebe i onda je vidimo samo kao destruktivnu silu, što ona u svojoj suštini zaista nije.

A nije, ukoliko je kanalisana u pravcu kreiranja prohodnih puteva za slobodno sopstveno življenje.

Čim začepimo kanale za slobodan protok življenja, poriv za životom postaje, tako reći, destruktivan za nas same, a pre ili kasnije, i za one oko nas.

Žuč, koju u svakodnevnom govoru i prenosnom značenju koristimo da objasnimo to stanje agresije i nekog nivoa emocije ljutnje, u telu predstavlja tečnost koja se izlučuje u žučnu kesu, odakle je neophodna za varenje masne hrane i apsorpciju svih hranjivih sastojaka i vitamina iz masti.

Kao što je i sve drugo u telu, što ima veze sa procesom varenja hrane, povezano sa prihvatanjem tj. varenjem ili uspešnom obradom sopstvene realnosti (lične prošlosti, sadašnjosti, budućnosti), tako je to slučaj i sa žučnim kanalima i kesom.

Sama žučna kesa smeštena je u gornjem desnom delu stomaka, ispod jetre. Žučnim kanalima, povezana je sa jetrom i crevima. Ona je, zapravo, mišićni organ, oblika šljive, čija zapremina varira od 30 do 50 ml. Svrha žučne kese je da prikuplja žuč, braon-zelenkastu tečnost koju proizvodi jetra, a kojom varimo određenu hranu. Između obroka, kesa je opuštena i mirna i u nju se uliva žuč. Za vreme obroka, masna hrana podstiče u tankom crevu lučenje hormona koji stimuliše kontrakciju žučne kese. Žučna kesa se tako delimično prazni u gornji deo tankog creva, odakle se slobodno vare masti. Kada se žučna kesa ne prazni potpuno, dolazi do kristalizacije odnosno stvrdnjavanja tečnosti, što nam je poznato kao kamenje u žučnoj kesi ili kanalima.

Sada je veza između telesnog i mentalnog malo jasnija.

Ako žuč povezujemo sa ljutnjom i agresijom, ono što sprečavamo da slobodno teče kroz kanale, da nam pomogne da svarimo, shvatimo i konačno prihvatimo svoju realnost, onom što ne damo da se isprazni, pa se ono skameni u nama, zapravo je sama agresija kao prirodna životna prodornost, a koja lako preraste i u ljutnju, ako joj sprečavamo protok.

Ona neretko prelazi i u bes ili vidljivu ogorčenost, prema nekim ili mnogim aspektima života. Da li će se to desiti, zavisi od toga koliko dugo osoba suzbija svoju energiju prodornosti, tj. agresivnost.

Pored telesnih simptoma bolova u žučnoj kesi i kanalima, te pojavi kamenja (što je samo zaustavljena energija), ove osobe pokazuju različita nezadovoljstva ka različitim pojavama i stvarima. Sklone su osudi ili prekorima sebe samih i drugih. Te osude mogu biti povezane i samo sa jednim životnim aspektom (ne moraju biti široko rasprostranjene na sve i na svakoga), i to sa onim aspektom u kojem nisu našle način da dobiju šta su želele.

Mogu imati doživljaj da se teško bore sa svojim mislima, ili su im misli, tako reći, teške, tmurne. Nezadovoljavanje te potrebe da dozvole svojoj energiji da poteče i odvede ih da urade ono što za sebe žele (umesto onoga što su sebi nametnule) vodi ih i u prenaglašeno traženje od drugih i sredine u kojoj žive. Mogu postati zahtevni, ne primećujući da li time prelaze granicu trenutno dokučivog. Može se steći utisak da su okolnosti i prošlost, tj. prethodna iskustva, nametnule ovim osobama da ne mogu ostvarivati ono što su za sebe zamislile ili želele.

Pod okolnosti svrstavam i kulturu, mentalitet, učenja i trenutna shvatanja u kojima neko raste, živi i razvija se. Da, to svakako izgleda tako. I jeste tako. Mi kao učesnici svoga života, okolnosti upravo tako i doživljavamo. Kao date. Ali, razmislite malo.

Mi nismo žrtve svojih okolnosti, niti moramo ostati robovi svoje prošlosti, izuzev ako baš ne odaberemo da bude tako.

Onog trenutka kada shvatimo šta sebi radimo, kada osvestimo koje smo to okolnosti upotrebili da se sputamo u sopstvenoj manifestaciji (je li to porodica, brak, običaj, neko nametnuto pravilo, šef i slično), kada zatim uočimo koje smo sve životne situacije upotrebili da se zakočimo u izražavanju sopstvenog neslaganja, u ostvarivanju svojih potreba i želja, od tog trenutka više nismo nemoćni. Ni pre toga nismo bili. Samo to nismo znali. Od tog trena, možemo samo da se menjamo.

Svesni da više nismo pod istim okolnostima, a ako i jesmo, neophodno je da shvatimo da ne moramo dalje biti, ostaje nam samo da prihvatimo odgovornost za sopstveno dalje kreiranje života, mnogo više po svojim merilima, nekim ranijim, možda neostvarenim željama i potrebama, nego što smo to činili do tada.

Ništa ne mora biti kao što je bilo ili kao što smo se godinama učili. Moćni smo da menjamo sve. Sve što se tiče nas samih. Čak i svoju prošlost, i to tako što ćemo je sagledati drugim očima.

Sputati svoju energiju za sobom i za iskazivanjem sebe i sopstvenog neslaganja sa nekim okolnostima u kojima smo trenutno ili smo nekada bili, vremenom vodi u ljutnju.

Kako učimo da je ljutnja neka nepoželjna emocija i strahujemo da je iskažemo, još više se sputavamo. Ljutnja se kameni, žučni kanali i žučna kesa postaju opterećeni i bolni, a mi ostajemo ogorčeni i vidno koje čim ili nečim, nezadovoljni. Sve dok ne shvatimo da smo bitni i da su naše želje i neke neostvarene zamisli i potrebe legitimne, svrsishodne i sigurna sam, neophodne.

Celovitost joge, upućuje da sebe razumemo sa svih aspekata, kako bi došlo do promene. Uključujući telo, možemo stimulisati bolna mesta, suočiti se sa njima, pokrenuti ih na rad, i dodatno osvestiti šta nas to u nama muči. Ovde je nekoliko joga asana kojima, između ostalog, stimulišete rad jetre i žučne kese.

#1 Bhujangasana (položaj kobre)

Sanja Petković
Sanja Petković

Ležeći na stomaku, postavite šake na zemlju u visini rebara ili pupka; laktove podignite ka plafonu, sastavite pete i opustite sedalne mišiće; podignite glavu i grudni koš, težeći da se oslanjate na snagu mišića leđa, a što manje na potiskivanje šakama. Imajte doživlja da bradom želite dotaći nešto ispred sebe. Za položaj visoke kobre, oslonite se na dlanove, razdvojte stopala i zadržite pubičnu kost i karlicu na zemlji, i odignite stomak i grudi. Pazite da glavom ne upadnete u ramena i težite srcem ka napred.

#2 Shalabhasana (položaj skakavca)

shalabhasanaLežeći na stomaku, sastavite noge i pete. Šake stavite pored rebara, tako da laktovi idu ka plafonu. Odignite u isto vreme glavu, grudi i noge, tako da vam stopala ostanu sastavljena, a kolena prava. Osetite kao da prstima na nogama želite dotaći zid iza sebe. Jedna od varijacija Shalabhasane je i da stavite dlanove na pod ispod kukova/butina. Mali prsti šaka mogu da se dodiruju. Naslonite usne na pod i ostavite ih tako. Sastavljene pete i kolena zategnute, te odignite noge od poda. Doživljaj u nogama je isti kao i u prethodnoj varijaciji.

#3 Dhanurasana (položaj luka)

dhanurasanaLežeći na stomaku, uđite u položaj Sfinge, a zatim privucite sastavljene pete ka sedalnom delu. Ukoliko osećate da je ovde vaš limit, ne morate ići dalje. Samo nastavite da privlačite stopala ka sedalnom delu, a grudnu kost otvarajte ka napred, otiskujući se podlakticama o pod. Uhvatite skočne zglobove, sa spoljašnje strane. Gledajte da vam stopala ostanu sastavljena, ili pak samo veliki prsti na nogama. Odižite polako šake i stopala u isto vreme ka plafonu. Grudi i butine će vam se vremenom sve više odvajati od poda, kako leđa postaju jača i fleksibilnija.

#4 Paschimottanasana (preklapanje iz sedećeg položaja)

paschimotanasanaIspružite noge napred, sastavite stopala i isturite pete kao da stojite na zemlji. Bilo koji deo nogu da ste dohvatili (stopala, potkolenice, traku ili peškir kojom obuhvatate stopala kao pomoć, ili se odgurujete šakama o pod), pre nego uđete u položaj, ispravite leđa, naročito u grudnom delu. Povucite pupak ka kičmi i preklopite se i dalje izdužujući leđa. Udaljite ramena od ušiju i povucite blago bradu ka grlenoj jabučici kako ne biste stezali vratne mišiće.

#5 Ardha Matsyendrasana

ardha matsyendrasanaPostavite desno stopalo na pod uz spoljašnju stranu levog kolena. Levu nogu savijte u kolenu, tako da vam stopalo dođe na pod pored desnog sedalnog dela. Nemojte sesti na petu. Držite stopalo pored. Spuštajte tokom asane oba sedalna dela na zemlju. Za lakšu varijantu, levu nogu ne morate savijati. Ostavite je ispruženu ispred sebe. Postavite desnu šaku na pod iza leđa, što bliže kičmi, a levom rukom obuhvatite desnu nogu sa njene spoljašnje, bočne strane. Na ovaj način ste napravili polugu u telu, te se možete postepeno rotirati u desno, ispravljajući kičmu i gledajući preko desnog ramena, opuštenih vratnih mišića. Ne zaboravite da u rotacijama osvešćeno i produbljeno dišete, kako bi došlo do masiranja unutrašnjih organa. Asanu ponovite i u drugu stranu.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.