Svi smo makar jednom u životu bili na onom mestu u sebi gde osećamo ljubomoru i zavist.

Od jednostavnijih trenutaka, kada nam samo misao o nečijem ”boljem od našeg” prođe kroz glavu, do onih kada smo preplavljeni ovakvim osećanjima toliko, da nam ona menjaju zapažanja, uvide, i podižu nervozu, ljutnju ili osećaj nemoći.

Autorka teksta: Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move Foto: Darko Bursać
Autorka teksta: Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move
Foto: Darko Bursać

Ljubomorni možemo biti na nečiju pojavu, izgled, na nešto što materijalno poseduje, što radi, na dostignuća drugih, osobine, sposobnosti, i uopšte, na ono što taj drugi jeste, a mi (mislimo da) nismo.

Ljubomorni smo i na odnose. U partnerskim, porodičnim, poslovnim, prijateljskim vezama. Tada ne želimo da neko poseduje ono što je ”naše” i u čestom smo ili stalnom strahu da će nam se to nekako oduzeti. Lako je, u ovom slučaju, nazreti da je u pozadini svega strah, i to od gubitka.

Biti navezan, odnosno, vezan tako da mislimo da nešto mora da bude, da nekako od toga ovisimo, upućuje na unutrašnju nesigurnost i nepoverenje prema svemu što jeste.

Prema svemu što je u nama i oko nas. Tema navezanosti je i tema o posedovanju, o tome šta je u drugima, a šta u nama; šta neko ima, a šta mi imamo; šta je naše, a šta nečije.

Potreba da razdvojimo sebe od drugih, iako to nije naša suština.

Sanja Petković: Kako telo direktno pokazuje da izbegavate sukobe

U moralnim načelima i etičkim principima različitih filozofskih i religijskih pravaca, spominju se teme zavisti, ali i teme krađe ili posedovanja. Svaka će vas slično uputiti na to da gledate sebe i da ne uzimate ono što nije vaše. Pod uzimanjem se ne podrazumeva samo fizički ukrasti nešto. Nekome možete uzeti i ono što nije materijalizovana tj. fizički opipljiva stvar.

To su, na primer, ideje, vreme, energija u vidu osećanja ili pažnje. Poznate su nam, recimo, Božije zapovesti. Jedna od njih je Ne ukradi. U Joga Sutrama (duhovni spisi mudraca Patanđalija), jedan od etičkih principa (jama) je i Asteja – ne uzimati tuđe. U oba slučaja vode u obraćanje pažnje na sebe same, umesto onoga što sa sobom i u sebi nosi drugi.

Ali šta ćemo, na primer, ako nas osećanje ljubomore, zavisti, a time i ljutnje, toliko preplavi, da nam je lakše okomiti se na drugoga ili u njegovom pravcu, a ne ka onome što je u nama?

Poenta je samo kako se nosite i šta radite sa tim. Reći sebi Ne u takvim trenucima (za ljubomoru, zavist, ili za uzeti nešto što je nečije) svakako će pomoći, ali često samo privremeno. Tačno onoliko koliko ste vešti da sebi izdate naredbu i održite kontrolu. Situacija tj. ponovno i isto osećanje se samo može premestiti na sledeću priliku.

Međutim, ne mora ostati ovako. Svakako je odlično da odvraćate pažnju sa onoga što je u drugima, na ono što je u vama. To je idealno rešenje u kojem adekvatno umirite i usmerite svoje emocije. Ali šta ako je to što vidimo u drugima ili na ili oko njih, nešto baš važno za naše dalje upoznavanje sebe? Šta ako shvatite da je sve ono na šta, u vezi sa drugima,  reagujete (bilo kojim osećanjem) direktno povezano i ima veze sa vama, odnosno, da je već u vama?

Sanja Petković: Zašto ne uspevate da ostvarite ono što želite

Evo primera. Dopada vam se, ali vas u isto vreme i nervira što je neko postigao nešto što vi niste, ili poseduje neke osobine koje zaslužuju vašu pažnju i divljenje, ali mu u isto vreme na tome zavidite. Ovakvo osećanje nije beznačajno. Ono govori nešto važno o vama.

Naime, vrlo jednostavno, upućuje vas na ono što od sebe želite, ali ili niste dovoljno išli ka tome, ili ni ne znate da ga u sebi već posedujete.

Negirate ga, obezvređujete i nećete da verujete da je i vaše isto koliko i nečije. Jer, ako niste znali, ne biste kod drugoga nešto tako lako a tako intenzivno zapazili, a da već nije u vama, i da ne traži svoje ostvarenje, tj. da izađe napolje i materijalizuje se u stvarnosti.

Kada zavidite nekome na nečemu, molim vas, ne potiskujte to osećanje samo zato što su vas naučili da ga definišete kao nepoželjno ili ”negativno”. Radije ga razradite. Razrada podrazumeva da za početak priznate kako se osećate. Vaše osećanje je u redu. U njemu nema ničeg ni dobrog ni lošeg. To je, jednostavno, osećanje. Definišite sebi zatim što jasnije, na čemu tačno zavidite, na šta ste ljubomorni, ili šta vas to nervira u poređenju s drugima.

Što jasnije, znači da ste ga sveli na konretnu stvar.

Recimo, zavidite nekome na postignutom poslovnom uspehu (konkretnom), na emotivnoj ispunjenosti (konkretizujte na koju emociju), na izgledu, na harizmi, snalažljivosti, materijalnom bogatstvu, i tako redom. Što ste iskreniji prema sebi, biće vam jasnije šta je to što vas muči, a samim tim ste u prilici da mu pre nađete rešenje. Kada ste pronašli šta je to na šta reagujete ljubomorom, potrebno je da razumete samo jedno – to je već u vama! Samo ga ne vidite. To je ono što vi već posedujete i želite da ga ostvarite, ili podstaknete i razvijete kroz svoju dalji život.

Nije podsticano ili nije bilo prilike da se pothranjuje i neguje. Ali, zar je bilo kada kasno? Važno je da ste shvatili šta ste to od sebe hteli. U tom smislu, nikada ne prestajete da rastete. Jer pitanje ”Šta ćeš biti kad porasteš?” ne postavlja se samo predškolskoj deci. Ako ste zaboravili, rastete stalno, dok god ste ovde. I sve je moguće.

Sanja Petković: Žudnja za duhovnim rastom – problemi štitaste žlezde

Osoba koja vas je svojom pojavom i postignućima učinila ljubomornom ili zavidnom vam je upravo pomogla da osvetlite šta ste za sebe želeli.

Ili ga želite odavno ili od skoro, ali ga potiskujete. Bojite ga se i nepoverljivi ste prema tome da je to vrlo u opsegu vaših mogućnosti. Niste gajeni u takvoj atmosferi. Možda ste naučili da je neuspeh izvestan. To je tačno, sve dok se ne desi uspeh. A na uspeh se već nije naviklo. To prevazilazi zonu komfora. Ne verujete, ili vam niko nije rekao da ste sposobni da sve obistinite, samo ako vas dovoljno zanima. Ali, upravo je baš tako!

To, kako ćete vi nešto obistiniti, ne mora biti identično onome kako ste ga videli u drugoj osobi. To čak nije ni moguće. Svako je u tom smislu jedinstven. U početku ćete možda imitirati, ali vremenom ćete naći svoj način. Ali, ono što je važno, jeste da vas je neko upravo inspirisao. Pri tom ste to saznali preko osećanja ljubomore ili zavisti. Kako su to onda osećanja koja treba potiskivati i zvati ih ”lošima”? Ne treba li ih onda iskoristiti kad se već pojavljuju? Ovo vam je zapravo i najkraći put razrešenja ovakvih osećanja, u smislu da se sve manje ponavljaju i da vas iscrpljuju, do toga da vremenom iščezavaju, jer ste upoznali sebe i ono što od sebe iskreno želite.

Svakako, obratite pažnju na sebe i ono što je vaše tj. u vama, ali ne tako što ignorišete druge i osećanja koja drugi u vama pobuđuju.

Upravo suprotno. Iskoristite ih da upoznate sebe. Da vidite šta od sebe želite, a niste se do sada imali prilike ili se niste dovoljno potrudili da ga ostvarite, jer možda niste ni znali da baš to hoćete. Kao i to, koje osobine nosite u sebi, a takođe niste znali dok niste postali ljubomorni na tu sposobnost u nekom drugom. A nosite je sigurno. Umesto što se ljutite na druge ili im pokušavate oduzeti ono što su sami osvestili i ostvarili, nađite u njima inspiraciju za svoja dalja delanja i za ono što očekujete od sebe. Dozvolite da vas ljudi inspirišu. Drugi ljudi u sebi nose bogatstvo informacija o nama samima. To je zato što smo svi jedno, stalno povezani, i bezuslovno, i za suštinski važne stvari, tu jedni za druge, iako će se spolja često činiti da nije tako. Imajte poverenja da će vas vaša osećanja, i onda kada su to ljubomora i zavist, odvesti tamo gde ćete saznati nešto novo o sebi, o osobinama, sposobnostima i veštinama, a koje niste ni znali da nosite.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

1 KOMENTAR

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.