Kada pogledamo poziciju kičme u telu, jasno je da predstavlja naše središte, stub i oslonac.

Zauzimajući samu centralnu liniju tela, ona je spoj leve i desne strane, kao i gornjeg i donjeg deo tela. Time je, ne samo naše središte, nego i naš balans, onaj srednji put između onoga što vidimo kao polarnosti (levo, desno; gore, dole).

Autorka teksta: Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move Foto: Darko Bursać
Autorka teksta: Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move
Foto: Darko Bursać

Prirodno je odatle da, kada su naše polovine neusklađene, te jedna preteže na svoju stranu, bez da uzima u obzir onu drugu, naša sredina, odnosno, kičmeni stub, oseća opterećenje i popušta pod pritiskom i zahtevima.

Jer, ma koliko da nam je kičma formirana kao oslonac, kao čvrsta, a u isto vreme i fleksibilna osovina, ako joj, odnosno, samima sebi, prelazimo mogućnosti i granice, ona će dovesti do tačke isklizavanja i pucanja. Ne postoji slučajno izraz kada ”puca kičma” za situacije odveć neizdrživog fizičkog ili mentalnog opterećenja.

Sva naša fizička, emotivna, psihološka opterećenja, odraziće se na međupršljenske diskove.

Elastično jezgro u unutrašnjosti ovog čvrstog prstenastog omotača, odnosno diska, čini da pršljenovi budu prilagodljivi na različite pritiske i promene. Jezgro pod pritiskom uzmiče ka široj strani. Kada jezgro izgubi na svojoj elastičnosti, pritisak koji prirodno vrši na svoj čvrsti spoljašnji deo, dovodi do njegovog pucanja ili napuknuća. Jezgro tada, pri opterećenju kičme, izlazi kroz pukotinu, čime stvara pritisak na nerve na koje nailazi, što doživljavamo kao jak bol. Bol je lokalizovan i na samom mestu dešavanja, ali u zavisnosti od pravca ”izlivanja” jezgra ka određenim nervima, bol se oseća i po periferiji tela, ali nekada i u unutrašnjosti tela, ometajući rad određenih organa.

Jedna od odmah uočljivih stvari je odnos između elastičnosti i mekoće jezgra i suprotno tome, čvrstine koštanog dela pršljena. Osobine oblog, vodenog i mekog pripisuju se ženskom aspektu našeg bića; dok oštrije, čvršće i grublje strukture u nama, spadaju u sunčev, muški aspekt naše energije.

Šta onda pojava pucanja čvrste strukture diska, pod pritiskom fleksibilnog mekog jezgra (koji ovde očigledno i sam može prelaziti u svoj nefleksibilniji oblik) govori o odnosu nege i zastupljenosti oba aspekta nas samih u sopstvenom životu? Ima li to neke veze sa suzbijanjem ženskih aspekata, odnosno onih aspekata koji su manje akcija, rešenost i dokazivanje čvrstine i postojanosti, a više izraz fleksibilnost, prilagođavanja situaciji i možda menjanju iste na malo drugačiji način, nežnije, recimo kvalitetima i vode, gde je promena tek postojana?

Suviše forsirani muški aspekti bića, akcija, preduzimljivost, inicijativa, rezultati, dokazivanja, utiskuju ženski deo unutar nas samih.

Ovaj, opet, sa druge strane, prilagođava se tome do granica sopstvenih materijalnih, tj. fizičkih mogućnosti. Previše utiskivanja, nagoni ga na potrebu za izlaskom. Neretko naglo, nekakvim raspucavanjem, uz bol i vrisak.

Ako je bol jedini način da neki delovi nas dođu u našu pažnju i da ih postanemo svesni, onda se to dešava jednim ovakvim ‘’događajem’’, kao što je diskus hernija (optrećenje diska). Bol u ovom slučaju, navodi osobu da se umiruje, često i da leži. Pokreti joj se ograničavaju. Pasivnost i mir su takođe ženski aspekti energije. Ovako, oni konačno dolaze izražaja.

Konačno stupaju na scenu i direktno komuniciraju osobi koja ih nosi, šta sve propušta, šta joj izmiče, šta zapostavlja i na šte ne obraća dovoljno pažnje. Da podsetim, ono što nazivamo ženskim aspektima, ne pripada samo ženama. To nosimo svi. To su izvesne i nabrojane karakteristike ličnosti, tj. određeni kvaliteti naše opšte energije. Tu leže svi nežniji aspekti našeg bića, emotivniji, tajnovitiji, intuitivniji, tamniji, kao i oni koji hlade, umiruju akciju i teraju na posvećivanje sebi i svom unutrašnjem svetu i svojim iskrenim potrebama. Kada se posvetimo njima, zaista dobijamo na onome što se zove postojanost, stabilnost, samopoverenje i samim tim i nekakva lična unutrašnja ispravnost.

Nisu li sve to baš osobine kičme? Postojanost, stabilnost, ispravnost. I sve to uz samo sebi posvećen pristrup, koji zahteva nežnost i fleksibilnost prema onom što o sebi otkrijemo.

Često smo ubeđeni da neki spolja zadovoljeni kriterijumi i rezultati govore o našoj stabilnosti, ispravnom delovanju, čvrstini i snazi. Onda forsiramo da idemo ka tome, jer nikako iznutra da stvarno dobijemo taj osećaj da smo zadovoljni onim što radimo. Onda još više pritiskamo ka rezultatu i potrebi da sebi i spoljnjem svetu dokažemo da možemo. Ali pravo, duboko i suštinsko osećanje zadovoljstva, ostaje nezadovoljeno. Naravno, jer ono se ne može naći u spoljašnjim dostignućima.

Osoba stalno nosi breme nekakve potrebe za priznanjem i dostizanjem. A, zapravo, sve što želi je da prizna i prihvati samu sebe.

Ali za to treba da okrene energiju unutra, ka sebi, ka svojim emocijama i potrebama. Spolja se ne nalazi rešenje. Ono je unutar bića, u toj hladnijoj, mesečevoj, takozvanoj, ženskoj i emotivnoj strani. I osoba podlegla diskus herniji to zna. Zato mora sebe, ovakvim problemom, naterati na mirovanje i na posvećivanju sebi i onome od čega unutar sebe beži.

Da li su to nekakve neostavarene želje kojih se pribojava, emocije koje potiskuje a nije razrešila sa sobom, potrebe koje potiskuje, jer će njihovo ispunjenje promeniti njen život i svet kojim će se ubuduće okruživati?

Zato se osoba sa bolom mora umiriti i dozvoliti sebi da porazmisli i odgonetne odgovore. Nasuprot pritiskanju sebe, u situaciji je da se sa diskus hernijom, ne samo umiri, nego i da u tom posvećivanju sebi pronađe svoj jedinstveni način pristupanju životu i samoj sebi. Jer zašto mora biti onako kako je rečeno, kako je često i opšte zastupljeno u nekoj manjoj ili većoj sredini? Šta ako vi to hoćete drugačije? I ne samo hoćete, nego će vas samo to učiniti zadovoljnima i srećnima.

Istupite na svom mentalnom i duhovnom planu, kako istupanja ne biste motrali manifestovati na telu.

To je direktno povezano za onaj deo svesnosti koji zapostavljate. U vratu, gde je i grlo, u pitanju je pritisak na izražavanje sebe. U grudnom delu kičme, ljubav prema sebi, a onda i drugima. U lumbalnom delu i uopšte što je bliže karlici, radi se o osnovnijim potrebama koje sebi ne dozvoljavamo, potreba za akcijom, ličnom kreativnošću, pokretom, sigurnošću, telesnim, materijalnim zadovoljstvima.

Pri izvođenju joga asana, pristup je takođe individualan, ali neka opšte stvari vezane za diskus herniju su da se preklapanja ka napred ne rade pod uglom daljim od 90 stepeni a da kolena nisu savijena. Takođe, da se leđa zaobljavaju (naročito u početku) iz položaja ležeći na stomaku. Za vreme peckanja ili bola tokom asane, asanu treba prekinuti i modifikovati. Koristite pomagače, trake, blokove, zid za oslonac.

Utthita Trikonasana

Sanja Petković, privatna arhiva
Sanja Petković, privatna arhiva

Koristićete joga blok ili knjige kao oslonac. Stopala razdvojte do širine jedne vaše cele noge. Rotirajte desno stopalo uz prostirku. Odručite ruke. Pustite da vas desna ruka povuče u svoju desnu stranu i spustite potom desnu šaku na joga blok. Otvorite levu ruku ka plafonu, tako da se gornjim delom leđa oslanjate na zamišljeni ili pravi zid iza sebe. Leđa i karlicu poravnavate sa tim zidom. Gledate u gornju šaku, izbacujete levi kuk na gore i zatežete obe ruke. Asanu ponovite i na levu stranu.

Utthita Hasta Padangusthasana

utthita-hasta-padangusthasanaIz stabilnog stojećeg položaja, odignite jednu nogu ispred sebe, koju hvatate za trakom za stopalo. Oba kolena mogu biti povijena. U nastavku, nogu otklanjate u stranu. Ako ste stabilni, glavu okrećete u suprotnu stranu. Kao varijaciju, umesto ispružene, noga može biti savijena u kolenu, pri čemu je onda držite za koleno ili potkolenicu. Položaj se može raditi i iz ležećeg na leđima, Supta Hasta Padangusthasana, gde takođe koristite trake i ako vam odgovara, zadržavate oba kolena savijena.

Bhujangasana i Ardha Bhujangasana

bhujangasanaLežeći na stomaku, postavite šake na zemlju u visini rebara ili pupka; laktove podignite ka plafonu, sastavite pete i opustite sedalne mišiće; podignite glavu i grudni koš, težeći da se oslanjate na snagu mišića leđa, a što manje na potiskivanje šakama. Imajte doživlja da bradom želite dotaći nešto ispred sebe. Pre nje možete raditi Ardha Bhujangasanu: Ležeći na somaku, šake se postavljaju na pod u visinu glave, a laktovi drže na zemlji uz telo. Nakon odizanja na podlaktice, laktove je potrebno pomeriti na napred, tako da dođu ispod ramena. Konstantno i umereno se odgurivati podlakticama i usmeravati grudni koš na napred. Držite pete sastavljene i opuštajte sedalne mišiće.

Shalabhasana

shalabhasanaLežeći na stomaku, sastavite noge i pete. Šake stavite pored tela, pružene, tako da nadlanicama pritisnete pod. Odignite u isto vreme glavu, grudi i noge, tako da vam stopala ostanu sastavljena, a kolena prava. Osetite kao da prstima na nogama želite dotaći zid iza sebe.

Supta Baddha Konasana

supta-baddha-konasanaIz sedećeg položaja, sastavite tabane ispred sebe i približite ih ka karlici. Uhvatite šakama stopala, nastaviti da spuštate kolena i savijajte leđa tako da ih zaoblite. Čelom težite ka stopalima a laktove zadržite unutar tela na unutrašnjosti butina.

balasanaBalasanu radite kao što je prikazana na slici. Kolena su vam raširena, a napred napravite oslonac pomoću jastuka ili sličnih mekih predmeta.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

7 KOMENTARI

  1. @Dejan tacno je da joga nije za svakog. Resio sam problem sa kicmom uz boziju pomoc i logickim razmisljanjem i osecam se fenomenalno posle dugo godina. Mogu ga podeliti sa svima besplatno naravno.

    • Bavila sam se jogom i imala nasledne predispozicije diskus hernije, osećala sam se super sve dok nisam završila na operaciji. Joga je mom slučaju samo odmogla i ubrzala proces iskakanja diska. Svaki doktor i fizioterapeut mi je rekao da sa mojom kičmom nisam smela da idem na jogu. A verujte mi nakon operacije kičme nikad ne bude isto.

  2. Ima smisla ali jako je bitno da naglasite da nije svaki stadijum diskus hernije preporučljiv za bavljenje jogom. Neki od položaja mogu da dovedu do još goreg stanja I ubrzaju proces razvoja diskus hernije. Takodje, kad objavljujete ovakve tekstove, uzmite u obzir da je diskus hernija česta povreda kod sportista, npr Divac je operisao 2 puta u toku karijere. Da li je I sportska povreda uticaj duševnog tereta?

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.