Ako je posmatrate samo kao izvesnu kliničku dijagnozu, reč depresija i njena pojava zaista deluju zastrašujuće.

To je svakako logično kada znamo koje smo sve ukazatelje, telesne, umne, osećajne, uvrstili da opišemo ovakvo ljudsko stanje. Eh, sada, ne mora sve da ostane na tome. Svakako je važnije da razumemo šta čovek radi sebi i kako do nečega dolazi, nego kako se nešto zove. Ovo kažem isključivo zbog toga što svakodnevno posmatram reakcije ljudi kada se nešto nazove bolešću, a naročito ”mentalnom bolešću” i, uopšte, kada se nešto nekako nazove, uokviri, dijagnostifikuje.

Strah i strepnja su prva osećanja, a dobro znamo da strahovi koče, blokiraju, ne daju da pređemo granice kako bismo stvari shvatili dalje od onoga što nam je ponuđeno. Zato volim objašnjenja umesto naziva.

Pročitajte u ovo: Žene se zaljubljuju u junake, a muškarci u sfinge

Razumeti šta iz čega kreće, i šta čemu služi, trebalo bi da je iznad znanja o opšte prihvaćenoj definiciji, to jest, opisu pojave.

Pročitajte i ovo: Previše dobro da odem, premalo da ostanem

Ako se zadržimo samo na reči (u ovom slučaju, depresija), tj. svim njenim pridodatim značenjima tipičnim za jedno vreme, prostor i opšte shvatanje, možemo dovesti sebe, u najmanju ruku, u stanje nemoći pred informacijama koje nam se nude. Dakle, tu su bezvoljnost, dugotrajna potištenost, nezainteresovanost za različite životne pojave i aktivnosti, manjak telesne i uopšte energije, osećanje usamljenosti, krivice, neadekvatnosti, osećanje nedovoljne vrednosti, i tako dalje.

Sve se to zaista i dešava u osobi.  Ali, pogledajmo sada stvar malo drugačije, sa one druge strane koja nije vidljiva.

Sama reč depresija, potiče od latinske reči deprimere, što znači pritisnuti, potisnuti, utisnuti, udubiti.

Pročitajte i ovo: Znaci koji ukazuju na to da ste u vezi sa psihopatom

Šta radi onda osoba koja je u depresiji? Ona dakle nešto aktivno radi, nešto aktivno potiskuje i utiskuje u sebe.

Dakle, iako će mnogo toga spolja voditi u neaktivnost, aktivnost kao takva nije nestala.

Pročitajte i ovo: Kako nas strahovi ometaju u ljubavi

Akcija, pokret, energija, životni pogon, koriste se za utiskivanje, suzbijanje, potiskivanje nečega. Energija, može se reći i ovako, nije nestala i nije u manjku, iako to spolja baš tako izgleda. Životna energija je u osobi, samo je iskorišćena na drugačiji način, tj. u drugom pravcu. Umesto napolje, ona se utiskuje, tj. okreće ka unutra.

Poznato nam je da energija kao takva (a sve u nama, oko nas i mi sami smo energija) ne može da se uništi. Ona se može samo transformisati.

Dakle, preći iz jednog stanja, oblika, iz jedne pojavnosti u drugu. Tako je i sa energijom depresivne osobe.

Pročitajte i ovo: Znate li zašto je strah dobar?

Šta se ovde zapravo potiskuje?

Kao prvo, treba znati da pored potisnute energije, osoba dodatnu energiju ulaže na sam mehanizam potiskivanja, što je pridodati napor i još više iscrpljuje. Ono što se potiskuje je ono što je osoba shvatila kao neprihvatljivo, nedozvoljeno, ili je nakako osuđeno.

Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija

Najčešće je to agresija, te bes i ljutnja.

Ako se zdrava agresija ne manifestuje, ona ne nestane. Osoba će je utisnuti u sebe.

Agresija ne podrazumeva samo napadačku energiju, u smislu namerno nekome ili nečemu nauditi. To je i prirodna pokretačka energija koja nam daje životnost, tj. omogućava život i opstanak. Da nje nema, nikada se ni za šta ne bismo borili. Čime bismo razrušavali postojeće koje nam više nije korisno, kako bismo gradili novo, da nema tog pogona u nama?

Naime, ako se uplašimo ovakve energije, jer je ona u svojoj prirodi i rušilačka, iako je i stvaralačka, potisnućemo je. Samim tim, ostajemo besni i na sebe i na one koji su nas u toj manifestaciji potencijalno sputavali.  Ako je, dalje, bes društveno neprihvatljiv, i njega ćemo potisnuti da nam ne bi zamerili. Sve to potiskivanje, to jest, sabijanje energije, ostavlja osobu spolja zaista bez energije. Energija i aktivnost su se zapravo okrenule ka unutra. Agresija se okreće ka unutra.

Pročitajte i ovo: Gde da nađem lek kad srce zaboli

Kako svaka agresija, u stvari, predstavlja nekakvu aktivnost, depresivna osoba izbegava i sebi onemogućava sve vidove aktivnosti, jer bi je svaka mogla podsetiti na agresivnost koju nosi u sebi.

Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između krivice i odgovornosti

Sve kreće od toga što je agresija pogrešno shvaćena. Njena destruktivna strana je stavljena u prvi plan. Ali i to ima smisla ako se malo temeljnije stvar sagleda. Da bi se nešto novo konstruisalo, prethodna struktura mora da se dovede u pitanje. Potrebno ju je destrukturisati, razmrdati, razrušiti da bi se ponovo sklopila u nekom novom obliku koji nam je sada više potreban. Strah od rušilačke sile, strah je i od stvarajuće.

Da li se onda ovde radi o strahu od kreiranja?

Pročitajte i ovo: Kako se rešiti tenzije u vratu i ramenima?

Ako se potisne kreativna, stvarajuća energija, izbegla se i odgovornost. Tu smo bezbedni. Ne odgovaramo nikome na zahtev, niti neko mora odgovarati nama. Problem je jedino što se time izbegava i život, sva životna iskustva, doživljaji, saznanja.

Pročitajte i ovo: Zašto je važno da provodimo vreme sami sa sobom

Iz mog ličnog iskustva, ali i posmatranja iskustava drugih, ovo se često dešava kada pravimo nekakve prelaze u životu, kada treba preuzeti odgovornost za nekakvog novog, drugačijeg, unapređenijeg sebe. Taj strah od novog, od toga da staro i poznato više ne može da opstane ma kako udobno bilo, te da je novo puno neizvesnosti, i da od nas zahteva nekakve nepopularne ili do tada za nas netipične mere, navodi da je lakše povući kreaciju natrag, na mesto nastanka, u sebe, i time izbeći susret s nepoznatim i sa odgovornošću pred ličnom kreacijom, ma kakva ona bila.

Pročitajte i ovo: Doviđenja prošlosti, dobar dan živote

Depresija svoje uzroke traži u prekidu toka lične manifestacije, najpre različitih emocija, a posledično zatim i životnosti, i stvaralačke, a time i agresivne sile.

Osećaj krivice i neadekvatnosti koja osobu muči, a zbog nedovoljne preduzimljivosti i aktivnosti, vraća je u dodatno obezvređivanje sebe, čime još više utiskuje i potiskuje sopstvenu energiju.

Pročitajte i ovo: Tamo gde je bes uvek postoji bol

Joga kao sveobuhvatnost, aktivira energetske potencijale osobe i pokreće je u svakom smislu. Često zato nije neobično da nakon primene joga asana, na površinu izađu potisnute emocije. Nekad su to upravo ljutnja, nervoza, nezadovoljstvo.

Pročitajte i ovo: Nađi snage da se izvučeš iz svoje slomljenosti

U praktikovanju joge, potrebno je samo da ostanete dosledni i uporni, a stvari koje zadržavate u sebi će ne samo izaći na površinu, nego će se vremenom isfiltrirati, čime ostavljate mesto za nova osećanja i doživljaje. Praktikujte redovno Pozdrav Suncu. Pet do deset ciklusa dnevno. Energija je na ovaj način konstantno stimulisana u vama. Zatim su tu i ostale navedene asane.

Pročitajte i ovo: Rast počinje kad napustimo zonu komfora

#1 Utkatasana (moćna asana ili položaj stolice)

Sastavite stopala, savijte kolena i spustite sedalni deo kao da želite sesti na stolicu iza sebe. Ispravite ruke iznad glave i zategnite ih u laktovima, otvarajući grudni koš. Ruke mogu ići i ispred lica, a manje ka plafonu, ukoliko je to za sada granica. Možete gledati ispred sebe ili pak opet zabaciti glavu i gledati u svoje šake. Kontrolišite izvijanje donjeg dela leđa povlačenjem pupka ka kičmi.

#2 Virabhadrasana 1 (položaji ratnika)

Razdvojte stopala kao na slici tako da vam pete budu u istoj liniji. Okrenite se grudima ka savijenom kolenu. Podignite ruke kao u prethodnom položaju (utkatasana) i otvorite grudni koš. Glava opet može gledati licem na napred, ili pak na gore.

#3 Virabhadrasana 2

U položaju ratnika 2 okrenite grudni koš ka sredini tj. ka napred  i odručite ruke u visinu ramena. Osetite kako vam se ruke razvlače u stranu udaljavajući se od grudnog koša. Udaljite ramena od ušiju. U oba položaja (1 i 2) osećajte kako vremenom sve više savijate koleno, a stopala tretirajte kao da imaju tendenciju da razvuku (pocepaju) prostirku na kojoj stojite.

#4 Chaturanga Dandasana

Krenite iz klečećeg položaja. Postavite šake ispod i u širinu ramena. Raširite prste na rukama radi boljeg oslonca. Stopala su sastavljena. Gurnite malo telo napred da proveriti da li većinu oslonca držite na rukama. Podignite kolena od zemlje i napravite od tela dasku. Odupirite se šakama o pod, kao da gurate neki zid od sebe, i povucite pupak ka kičmi, odoljevajući gravitaciji. Kao težu varijantu, savijte ruke u laktovima, tako da laktovi idu sasvim uz telo, i spustite se blizu zemlje, tako da vam ramena ne odu suviše napred, tj. da ostanu u visini kukova.

#5 Vasisthasana

U položaj možete ući iz prethodne visoke Chaturange. Privucite npr. desnu šaku ka sredini, dakle ispod lica, a ka levoj šaci. Krenite da se okrećete u levo, tako da vam se leva bočna strana otvori ka plafonu. Levu šaku izvucite ka plafonu. Ako ste stabilni, gledajte u nju, ako ne, gledajte ispred sebe. Težinu probajte održati samo na desnom stopalu, tako da levo položite na desno. Ako je ovo preteško, razdvojte malo stopala, tako da vam težina pređe i na levo stopalo koje takođe spustite na zemlju, tik pored desnog (ispred ili iza). Najlakša i početnička varijanta je da vam i kolena i potkolenice ostanu na podlozi, ali kukove nastavite da podižete ka plafonu. Odmorite se, pa asanu uradite i na drugu stranu.