Zvuči paradoksalno, zar ne?!
Nekako je opšteprihvaćen stav da visoko inteligentnim ljudima sve ide od ruke – uspešni su u školi, pronalaze dobre poslove, razvijaju se na svom profesionalnom planu, imaju široki spektar poznanstava, dobijaju povratnu informaciju od drugih da su dobri u onome što rade, itd. Ako im zaista sve ide od ruke, za očekivati je da bi većinu vremena trebalo da budu srećni i zadovoljni.
Međutim, u praksi postoji veliki broj visoko inteligentnih pojedinaca koji jednostavno ne mogu da pronađu životnu sreću. Bez obzira na činjenicu što su se ostvarili u gotovo svim životnim područjima, konstantno imaju osećaj da “nešto nedostaje”, te ih taj osećaj iznutra jednostavno razara.
Pročitajte i ovo: Mobing – psihičko i seksualno zlostavljanje na radnom mestu
Šta kaže nauka?
Istraživanja koja su se bavila proučavanjem ljudske inteligencije i životne sreće još uvek nisu uspela da dokuče nekakav jednoznačni zaključak. Naime, još uvek se sa sigurnošću ne može reći da nam naši visoki intelektualni potencijali garantuju da ćemo većinu našeg života provesti srećni i zadovoljni, za razliku od onih intelektualno inferiornijih pojedinaca koji ih nemaju.
Pročitajte i ovo: Kako da vežbanjem svesnosti povećamo osećaj zadovoljstva životom
S obzirom na to o koliko složenim ljudskim aspektima trenutno razgovaramo, to je u potpunosti očekivano. Hteo bih samo da napomenem jednu od novijih meta analiza koja je ustanovila da intelekt ima pozitivan uticaj na životnu sreću, međutim, on je toliko malen da je gotovo beznačajan.
Pročitajte i ovo: Ćutanje je moć! Iskoristite je u svoju korist!
Zbog čega onda ljudi s visokim stepenom inteligencije često osećaju nezadovoljstvo?
#1 Imamo previsoke standarde i očekivanja
Jednostavno, odbijaju da idu ispod visokih standarda koje su sami sebi zacrtali. Zbog toga se često dogodi da nisu zadovoljni onim što su ostvarili, bez obzira na to što je to objektivno veliki uspeh. Želimo izvrstan posao, pravog partnera, dobre prijatelje, savršen izgled i još mnoštvo stvari. Čak i kada ostvarimo većinu toga, opet nije dovoljno.
Pročitajte i ovo: Da li je vreme da konačno date otkaz
Štaviše, ti naši standardi ponekad znaju biti toliko visoki da vremenom de facto prerastu u imanje idealističke slike sveta koju, naravno, nikad nije moguće realizovati. Često se onda dogodi da se stvari ne odvijaju baš onako kako smo zamislili, a kada nešto nije u skladu s našim očekivanjima – eto loših emocija.
#2 Previše analiziramo
Zbog čega je naš šef jutros svim članovima tima dao kritiku? Zbog čega ovaj radni zadatak treba da bude napravljen baš ovako? Zbog čega se naš prijatelj danas ponaša čudno? Zbog čega nam se dogodilo nešto što nismo očekivali? Zbog čega nešto ne možemo da uradimo onako kako smo zamislili?
Pročitajte i ovo: Najčešće greške u upravljanju konfliktima i kako ih prevazići
Kada je naš um “zatrovan” hiljadama i hiljadama ovakvih misli svakog dana, za očekivati je da će nam se vremenom javiti nezadovoljstvo, ili čak frustracija. Kada imamo visoku inteligenciju, jednostavno nam je “u krvi” da racionalizujemo stvari oko sebe, da pronađemo razlog zbog čega su se one dogodile, da kontrolišemo čak i ono na šta nemamo direktan uticaj, te da damo objašnjenje neobjašnjivom. Sve je to plodno tlo za uzgajanje negativnih emocija.
Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju
#3 Uvek tražimo veću svrhu i značenje u životu
Volimo i treba da znamo zbog čega nešto radimo, zašto je to dobro, koje rezultate time postižemo, te kako time dajemo jedinstveni doprinos okolini u kojoj živimo. Međutim, visoko inteligentni ljudi uvek traže, da se tako izrazim, neko “još više značenje”. Taj njihov nemirni um stalno je u potrazi za nečim senzacionalnim, fantastičnim, nezaboravnim i savršenim. Je li to savršenstvo moguće doseći? Naravno da nije – i eto recepta za katastrofu.
Pročitajte i ovo: Stalo ste zauzeti? Od čega, zapravo, bežite?!
Zbog toga što im sadašnja svrha onoga što rade često nije dovoljna, visoko inteligentni ljudi ponekad imaju osećaj da jednostavno ne pripadaju ovom svetu, te su stoga nesrećni. Zamislite frustraciju mlade devojke s visokim potencijalima i aspiracijama, rođene u zaostalom mestašcu koje ne pruža nikakve mogućnosti, te guši bilo koji oblik intelektualnog razvoja – osećaj je otprilike takav.
Pročitajte i ovo: Upoređivanje s drugima upropaštava ti život
#4 Prestrogi smo prema samima sebi
Čak i kada ostvare uspeh, kao da traže “dlaku u jajetu”, razloge da ne budu zadovoljni sami sobom, te posledično, osećaju veliku krivicu i nezadovoljstvo.
Pročitajte i ovo: Danas ti se smeju, a već sutra žele da ti budu najbolji prijatelji
Nismo u potpunosti zadovoljni time kako smo se ophodili prema poslednjem klijentu, šta smo rekli na sastanku prošlog ponedeljka, kakvu smo prezentaciju održali za kolege iz susednog sektora, kakav smo izveštaj napisali za našeg šefa, kako smo se ponašali na poslednjem sastanku s curom ili dečkom, te kakav smo ručak skuvali za rodbinu koja nas je posetila pre dva vikenda – primera ima beskonačno mnogo. Da stvar bude još gora, ovakve misli najčešće nam se jave naveče, kada legnemo u krevet i opustimo se, te kao iz inata, ne daju nam da u miru zaspimo.
Pročitajte i ovo: Kako da se nosite sa šefom koji vas maltretira
#5 Naš um nikada ne miruje
Kognitivna aktivnost koja je toliko intenzivna da stalno “žvaćemo” misli, razmišljamo o događajima koji su nam se dogodili, mislimo o tome šta bi bilo da smo drugačije postupili u nekoj situaciji, brinemo se oko stvari koje bi nam se mogle dogoditi, te se opterećujemo svakakvim “šta bi bilo kad bi bilo” scenarijima.
Pročitajte i ovo: Kako nas manipulišu
Nekidan sam pročitao neku izreku koja kaže “Sreća je miran um”, good luck with that, dragi moji intelektualci.
#6 Nedostaje nam “dublje” komunikacije i razumevanja od drugih
Što više radim s ljudima (a i na sebi), to sve više vidim da je to stvarno istina. Visoko inteligentni ljudi imaju vrlo složen unutarnji svet misli i načina percepcije spoljnog sveta, te vole da razgovaraju o složenim temama i konceptima. Nažalost, jednostavno ne postoji veliki broj drugih ljudi s kojima oni mogu otvoreno i “dubinski” razgovarati o tome, a besmisleno im je vreme traćiti na “small talk” i neke uobičajene konverzacijske teme.
Pročitajte i ovo: Zašto se žalimo, čak i kada nam dobro ide
Zbog toga često imaju manji krug pravih prijatelja i nešto češće uživaju u samoći. Međutim, to ne znači da im ljudski kontakt nije potreban! Nažalost, ovom svemu ne ide u prilog činjenica da je u današnje vreme sve manje pravih prijateljstava, stabilnih brakova i partnerstava, što sigurno ne čini plodno tlo za kvalitetan razvoj socijalnih odnosa.
#7 Možda imamo neku psihičku smetnju ili poremećaj
Pojedinci s visokim kognitivnim sposobnostima često pate od anksioznosti, bipolarnog poremećaja, te ostalih smetnji raspoloženja, nastalih usled dugotrajnog i neprestanog razmišljanja, analiziranja i, generalno, preterano visoke mentalne aktivnosti.
Pročitajte i ovo: Život ste dali firmi u kojoj radite, a ona vas je odbacila kao staru krpu
Zbog čega se javljaju te psihičke smetnje? Jesu li one samo produkt visokog IQ-a? Još uvek ne možemo doći do jednoznačnog odgovora. Međutim, ono što je sigurno jeste da nas one često sprečavaju da “normalno” funkcionišemo u stvarnom svetu i vremenu, što posledično može voditi do velikog nezadovoljstva.
Šta da uradite ako se pronalazite u ovom tekstu?
Svoj IQ smanjiti ne možete, ali evo što zato možete:
- Nastojte da se većinu vremena fokusirate na ono što vam dobro ide i u čemu ste vešti – to će vas odvratiti od negativnog razmišljanja i opterećivanja time da su stvari oko vas loše
- Budite zahvalni na onom što imate, čak i na najmanjim stvarima – to će vas s vremena na vreme “prizemljiti”, ako stalno težite nečem višem
Pročitajte i ovo: Na koji način vežbe vraćaju sreću u naš život
- Svakodnevno praktikujte mindfulness – to će vam pomoći da se vaš um donekle smiri i da ne “prežvakava” svakakve misli koje vas samo opterećuju i umaraju
- Smanjite očekivanja, kako od sebe, tako i od drugih ljudi – to će vam sprečiti nezadovoljstvo, te ćete suštinski mirnije ploviti kroz svoj uobičajeni dan