Coaching je termin koji danas izvire iz gotovo svake web-stranice i društvene platforme koja se bavi nekim oblikom ličnog razvoja.

S koučevima se susrećemo svakodnevno, bilo uživo ili online putem, dok je sam coaching profesija koja se našla na vizit kartama pozamašnog broja pojedinaca na ovom našem relativno malenom tržištu. Profesija koja je na pomen nekoda izazivala intrigu i zainteresovanost, sada najčešće izaziva potpunu indiferentnost, a kod nekih čak i gađenje.

Šta se dogodilo s onim kvalitetnim coachingom? Kako razlikovati pravog kouča od “prodavaca magle”? Zbog čega je ova profesija u poslednjih par godina uzela tolikog maha? I kako to da još uvek ne postoji nikakva regulativa korišćenja samog termina “coach”? Neka su to od brojnih pitanja koja su se, zbog ovih novih trendova, sama po sebi počela nametati.

First things first – kojoj vrsti stručnjaka, uopšte, pripadate?

Pročitajte i ovo: Šta to beše život, osim, posla?!

Jeste li se i vi našli u ovoj savremenoj coaching “kaši”? Jedna od posledica tolike raširenosti i popularnosti samog termina “coach” je i ta da su ga na vizit karte počeli stavljati čak i oni se suštinski ne bave coachingom, već nekom drugom vrstom srodne delatnosti, samo zato jer im taj termin zvuči vrlo otmeno i moderno. Stoga je važno prvo jasno definisati koje sve vrste srodnih stručnjaka postoje, kako bismo izbegli nepromišljeno razbacivanje pogrešnom terminologijom, pa čak i bespotrebne novčane kazne.

Pročitajte i ovo: Kako nas manipulišu?

Psiholog

Psihologom se može zvati isključivo osoba koja ima akademski naziv diplomiranog psihologa, odnosno, magistra psihologije, te je položila stručni ispit i dobila osnovnu licencu za obavljanje psihološke delatnosti. Ona vam omogućava da obavljate psihološku dijagnostiku, tretmane i stručna istraživanja, bavite se savetodavnim radom, te održavate razne psihološke edukacijske aktivnosti. Osobe koje navedene uslove nisu ispunile, a predstavljaju se kao psiholozi ili obavljaju neku od spomenutih delatnosti, u direktnom su kršenju, te riskiraju novčanu kaznu.

Pročitajte i ovo: Loš dan za koučing

Pročitajte i ovo: Kako da se nosite sa šefom koji vas maltretira

Psihoterapeut

Psihoterapeutom se može zvati isključivo osoba koja je završila integrirani program neke od psihoterapijskih škola i ispunila sve usloveza dobijanje psihoterapeutskog sertifikata. Takvi programi u proseku traju 4 do 5 godina, s određenom količinom supervizorskog rada. Svakako valja napomenuti da neke psihoterapijske programe mogu pohađati samo psiholozi i lekari.

Pročitajte i ovo: Šta treba da tražite od sebe?

Pročitajte i ovo: Danas ti se smeju, a već sutra hoće da ti budi najbolji prijatelji

Kouč (Coach)

Za razliku od prethodna dva termina, coach (barem, zakonski) ne zahteva nikakve posebne uslove za svoje korišćenje, odnosno, koučem se praktično može zvati bilo ko. Međutim, ako želite biti dobar kouč, ono što se svakako preporučuje jeste da posedujete napredne komunikacijske veštine, da poznate osnove individualnog rada s ljudima, te da u svojoj kutiji s alatom imate sertifikat nekog od programa za edukaciju koučeva. Bilo bi lepo kada biste se koučem zvali ako svojim klijentima ne dajete gotova rešenja njihovih problema, već ih pažljivim postavljanjem pitanja i sagledavanjem njihovih životnih situacija, iz različitih perspektiva, navodite na samostalno otkrivanje, što dugoročno pomaže u razvoju njihovih kako profesionalnih, tako i ličnih potencijala.

Pročitajte i ovo: Kriza srednjih godina, kad padnu sve naše kompenzacije

Pročitajte i ovo: Progovoriti ili ne o neizgovorenom pitate se?!

Konsultant

Ako odlučite da se zovete konsultantom, onda je poželjno da iza sebe imate određenu količinu radnog iskustva ili barem da posedujete veliku količinu stručnog znanja, koja vam pomažu da svojim klijentima ponudite konkretan, stručan savet, i tako im pomognete da reše izazov s kojim se suočavaju. Suština konsultantskog posla upravo je u davanju tih konkretnih predloga, temeljenih na ekspertizi, što je delimično u suprotnosti s načinom rada kojem pribegavaju koučevi.

Pročitajte i ovo: Kako da aktivirate kuću novca i materijalnih vrednosti

Pročitajte i ovo: Dobre navike koje milioneri imaju

Mentor

Mentorima se mogu zvati osobe koje svojom ekspertizom pomažu novim zaposlenima, te mladim i manje iskusnim pojedincima, kako bi što pre savladali izazove na nekom od svojih područja delovanja. Lepota mentorskog posla upravo je u tome da s jedne strane daju gotova rešenja problema s kojima se mogu susresti njihove mlađe kolege, a istovremeno im i ostavljaju dovoljno prostora da neke od tih izazova reše promišljanjem i davanjem sopstvenih predloga. Upravo zbog te ravnoteže možemo reći da su mentori negde između koučeva i konsultanata.

Pročitajte i ovo: Asertivnost bez pokrića

Pročitajte i ovo: Ne napuštajte razgovor za posao bez postavljanja ovih pitanja

U redu, izgleda da ste zaista kouč – kako ugrabiti svoj deo tržišnog kolača?

Na tržištu koje je preplavljeno izlizanim i “kopi-pejstiranim” web-stranicama i Facebook oglasima u kojima se spominju termini life ili business coachinga, zaista je potrebno na neki način odskakati od drugih.

Evo stoga par preporuka:

• Brendirajte se – vašoj ciljanoj publici recite kako radite, koje coaching metode koristite u svom radu, kome ste do sada pomogli, te zašto bi oni trebalo da se odluče baš za vas, a ne za nekog drugog kouča. Ovde stvarno dajte mašti na volju; nemojte koristiti dosadne i već viđene fraze, samo zato da reda radi nešto napišete.

Pročitajte i ovo: Seks je udica koja se najlakše zagrize

• Aktivno i redovno radite na sebi, usavršavajući sopstveno znanje iz područja primenjene psihologije, učeći nove coaching tehnike, te prateći nove trendove iz područja coachinga. Završeni tečaj i dobijeni sertifikat vas ne čine dobrim koučem, već dugogodišnja praksa i svesnost da vaša edukacija neće nikada završiti.

Pročitajte i ovo: Najčešće greške u upravljanju konfliktima i kako ih prevazići

• Učlanite se u Udruženje za coaching, u kom se možete povezati s ostalim stručnjacima i koučevima na širem području. To će Vam omogućiti da naučite nove i usavršite postojeće coaching tehnike, izmenite svoje iskustvo s ostalim stručnjacima, te redovno pohađate coaching

Pročitajte i ovo: Mobing, psihičko i seksualno zlostavljanje na poslu

I, je li nam onda stvarno potrebno toliko koučeva na tržištu?

Zapravo, nema tačnog odgovora na ovo pitanje. Međutim, kako bih vam ga barem malčice približio, htio bih da ga uporedim s odgovorom na ovo pitanje: je li nam stvarno potreban kafić na svakom ćošku našeg grada? Neki kafići su vrlo popularni, te nam prvi padaju na pamet kada nas neko pita gde se može popiti dobra kafa u gradu. Njihove terase su uvek pune žamora, društvene mreže su ispunjene objavama ljudi koji se “taguju” u njima, te njihovi vlasnici uporno rade da njihov brand održe na visokom nivou.

Pročitajte i ovo: Ćutanje je moć, iskoristite je u svoju korist

Neki su, pak, kafići nastali samo zbog toga što njihovi vlasnici nisu znali čime bi se hteli baviti u životu, pa su odlučili da se okušaju u biznisu koji je “ionako popularan”, samo da što pre zgrnu nešto novaca. Neki njihovi poznanici su im u par rečenica objasnili kako se vodi kafić, otvorili su ga “navrat-nanos”, samo da što pre krenu s poslom, te se uopšte ne brinu za kvalitet kafe koju poslužuju, već samo da podmire sve troškove i “izguraju” mesec do kraja – a gostiju će uvek biti, jer će valjda uvek neko “naleteti” na kafu.

Za neke kafiće nismo nikad čuli u našem životu, ali ćemo od naših prijatelja dobiti odličnu preporuku za njih, pa ćemo otići tamo i prijatno ćemo se iznenaditi njihovom kafom. Nakon toga ćemo i mi drugima sa zadovoljstvom dati preporuku da odu tamo na kafu, što će kroz vreme rezultirati time da će ti “anonyomus” kafići postati jedni od popularnijih u gradu.

Pročitajte i ovo: Da li je vreme da konačno date otkaz?

Otići ćemo u neke kafiće koji uistinu imaju dobar promet, te ćemo jednom popiti kafu tamo, ali će se na kraju ispostaviti da će to biti prvi i poslednji put – odlučićemo da nam ne odgovara njihov enterijer, muzika koju puštaju, vrsta kafe koju koriste, ili urednost njihovog toaleta. I to je skroz u redu – ti kafići će i dalje imati dobar promet, samo nisu po našoj meri.

U neke kafiće ćemo zalutati jer smo se slučajno našli u kraju u kojem se oni nalaze (u koji, inače, ne zalazimo), te nam se baš javila snažna potreba da popijemo kafu. Ako se ta kafa ispostavi lošom, popićemo je što je brže moguće ili ćemo šoljicu ostaviti polupraznom, odlazeći što pre iz tog kafića, i nastojeći da zaboravimo taj odvratni ukus u našim ustima.

Pročitajte i ovo: Stalno ste zauzeti?! Od čega, zapravo, bežite?!

S druge strane, ako je kafa bila dobra, bićemo zadovoljni, ali se, zapravo, nećemo vraćati u taj kafić, jer sumnjamo da ćemo se više naći u tom kraju – kafu smo popili u trenutku kada nam bilo potrebno, i sad idemo dalje s našim životom.

Zaključak? Za svakog ima ponešto, a vreme će pokazati ko su uistinu oni pravi. Sapienti sat.