Kada čovek posmatra današnji svet i šta se u njemu događa, bezosećanost i materijalistička glad, beg u romatničnost je zaista bolji izbor.

S druge strane, u religiji si zarobljen pravilima, mnogim obavezama, dok u romatničnosti čovek je uvek sa svojom polovinom, pa i onda kada je nema. Ona više ispunjava jer razvija individualnost.

Mnogi u romatničnosti ostanu u idealizovanim slikama ljubavi i ne dopuštaju da se ta romantična čežnja razvija do individualnosti u kojoj se javlja poezija, slika ili neki drugi izražaj.

Pročitajte i ovo: Seksting iliti moderno udvaranje – Na poljima od snova ne pušta se korenje

Uopšte je nebitno kako će da se završi taj proces, previše su ljudi opterećeni ishodom, stalno preispituju kako će se veza završiti, umesto da ih zanima proces. Tako čovek prestaje da živi.

Primera radi, mnogi su opterećeni pravilima jer im to omogućava beg od procesa.

Pročitajte i ovo: Kako da pomognete osobi koja je u depresiji

Ako dozvolite sebi samoću i osetite noć, moći ćete da osetite Animu ili dušu puno lakše nego inače. Otkrićete čarobnost kreativnosti koja nestane dnevnim svetlom.

U mladosti, zaljubljeni otkriju čarobnost noći, ali u srednjim godinama je izgube jer su odustali od procesa. Uđe se u sigurnost veze, a onda, kada zafali ova čarobnost, traži se veza sa strane, a premalo se priznaje proces.

Ljudi žele zaljubljenost, ali beže od razočarnosti ili tuge. Ali kako znati šta je sreća ako se ne upoznaje suprotno?

Pročitajte i ovo: Nemate vremena za ljubav i seks?! Isplanirajte ljubavno – seksualna druženja sa partnerom. Evo kako i zašto!

Zato prepuštanje romatničnosti predstavlja spoj sa svim različitostima u sebi samom, bez obzira na to kakva ona jeste.

Romantičnost ne nestaje raskidom. Ona se razvija, ali odustajanje kao pravilo života, život u drugom delu života čini mnoge dosadnim i čangrizavim.

Zato mladi ljudi gledaju starije sa prezirom jer vide odustajanje od života i prepuštanje površnosti, što izaziva bunt, a današnja deca reaguju zatvaranjem u sebe i potpunim ignorisanjem sveta starijih.

Stariji to tumače kao nezaintersovanost životom, ali deca vide ljude koji nemaju nikakve vrednosti. Stvorili su tako jake zidove da sve što bi i rekli ne bi došlo do njih koliko su siti.

Pročitajte i ovo: Parovi koji se (ne)svađaju

Boli to starije, moralizuju, ali nemaju morala, niti života u sebi. Planetu su ionako uništili. Deca pored takvih predatora nemaju puno prostora, osim da se povuku u svoj autistični svet.

Zato uživanje u onome što osamljuje i što te vodi u sopstveni svet koji je često haotičan spolja, u stvari, pokazuje unutarnji red nepisanih pravila jasnim samo onome ko ga istražuje, bez obzira na to koliko to nekada bilo i bolno.

Bolje da bol dolazi iznutra nego od nekog ko te maltertira na poslu ili od osobe koja te bezbroj puta povredila.

Sva dela nastaju iz tog odnosa, a niti jedno delo ne nastaje iz mase. Staviti proces na prvo mesto jest bit, a ne cilj. Mnogi se izgube na putu do cilja jer on je često samo mamac, dok je proces kreativniji i u njemu ne znamo gde ćemo stići.

Pročitajte i ovo: Uzroci odsustva ili smanjene seksualne želje i kako se izboriti sa problemom

Prihvatanje svih procesa unutar nas pokazuje živost koja nas otvara, a ne pravila koja nas čine slabima jer s njima želimo da se zaštitimo i pronađemo roditelja koji je dominirao u odrastanju, a sada želi i u ostatku života.

Pročitajte i ovo: Čemu nas uči nesrećna zaljubljenost

Proces u kojem se prepuštamo našim emocijama ne znači raskalašenost, već postojanje radi samog osećaja. Mnogi se tako prepuste traganju koje je motivisano osećajem praznine, umesto da se prihvata kao stvarnost koja prihvatanjem otvara onda i put prema drugome.

Zavisna bića su dečja bića koja nisu sposobna za ljubav, ona se stalno vežu za nešto, religiju, državu, partnera i tako se ne upoznaju sa drugim ili svetom.

Zato je u starosti malo starih ljudi koji su sposobni da prihvate ovaj proces. Zato je malo ljudi u stvarnosti s kojima možete da pričate i razmenjujete.

Pročitajte i ovo: Patrik Melrouz ili seksualno zlostavljanje u detinjstvu

Zavisna bića pričaju stalno o svojoj zavisnosti. Oni ne razmjenjuju jer ne znaju za spomenuti proces. Zato je malo mogućnosti davanja ljubavi, dok su raširena pomaganja u kojima nestaje osobenost. Pokušati ići ovim putem i ne tražiti na njemu podršku donosi pravu promenu.