Brak se univerzalno povezuje sa ljubavlju, ali većina muškaraca i žena ne uspeva da napravi razliku između ljubavi i romanse, što dovodi do toga da se mnogi brakovi zasnivaju na iluziji, a završavaju razočarenjem.
Ljudi se privlače nekim doživljajem afiniteta, većim ili manjim slaganjem ideja i osećanja, što je sve uvećano i fizičkom privlačnošću. U početku vidimo samo pozitivne stvari u drugome, naglašavajući sve prijatno u drugoj ličnosti.
A njena potreba je takva da ona postaje slepa za njegove mane i ubeđuje sebe da on poseduje kvalitete koji ne postoje.
Kasnije, njegova slika se menja pod teretom porodične svakodnevnice, a kada počne da vidi svog muža realističnije, žena postaje razočarana. Kako otkrivamo aspekte ličnosti koji nam se ne dopadaju, težimo da preuveličavamo greške muža, kao i da mu pripisujemo mane koje ne postoje. Romansa se lako pretvara u rezigniranost i otuđenost.
U zemljama u kojima se brakovi sklapaju po dogovoru roditelja, a ne budućih supružnika, nema čak ni početne privlačnosti. Žena počinje život sa muškarcem koji joj je pravi stranac, pod pritiskom prilagođavanja porodici koja očekuje od nje da je služi ljubavlju i odanošću.
Možemo da volimo svakoga
Nema nade niti duhovne dobiti ako se predamo nezadovoljstvu.
Umesto da usmeravamo pažnju na neprijatne aspekte nečije ličnosti, moramo da naučimo da pronalazimo i volimo njegove vrline.
U svim baštama nalazimo mnoge lepe cvetove – neki imaju divan oblik, neobičnu boju, ali su bez mirisa. Drugi imaju jednostavan i neugledan izgled, ali nas opijaju svojim mirisom. Neki cvetovi se otvaraju na suncu, drugima treba zaštita senke.
Ipak, prihvatamo svaki cvet onakav kakav jeste i ne tražimo da bude drukčiji.
Iako našem ukusu neki cvet možda više odgovara, ako izbliza pogledamo bilo koji cvet, pronaćićemo neku njegovu odliku koja će nas šarmirati.
Život nas ohrabruje da razvijemo istu vrstu prihvatanja i poštovanja u svim odnosima i daje nam praktične načine da od toga napravimo živu realnost, a ne pobožnu frazu.
Naravno, nije lako naučiti da se voli neko ko je prestao da nam se dopada, jer to zahteva stalnu budnost i odricanje od sitnih i neracionalnih stvari u svima nama. Ali, ovo možemo da prihvatimo kao duhovnu neophodnost ili ćemo da nastavimo da podnosimo frustracije i usamljenost naših života.
